Архимандрит Јован (Радосављевић)
| Јован (Радосављевић) | |
|---|---|
_(cropped).JPG) | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија жичка |
| Чин | архимандрит |
| Титула | архимандрит Српске православне цркве |
| Седиште | Манастир Благовештење (Каблар), Овчар Бања |
| Године службе | 1950—2021 |
| Лични подаци | |
| Световно име | Милисав Радосављевић |
| Датум рођења | 19. мај 1927. |
| Место рођења | Лелић код Ваљева, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 8. април 2021. (93 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Србија |
Јован (световно Милисав Радосављевић; Лелић код Ваљева 19. мај 1927 – Нови Сад, 8. април 2021) био је архимандрит Српске православне цркве.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођење
[уреди | уреди извор]Јован Радосављевић, архимандрит, рођен је у селу Лелић, срез ваљевски, од побожних родитеља Радомира и Даринке 6/19. маја 1927. године. На крштењу добио је име Милисав.
Школа
[уреди | уреди извор]Завршио четири разреда основне школе у Лелићу, осмогодишњу у Дечанима 1961. године. Богословију у Призрену 1966. године, Богословски факултет у Београду 1971. године и постдипломске студије у Атини 1971—1974. затим те студије прекида и упућује се у манастир Острог за в. д. управника монашке школе у децембру 1974. године. Из Острога монашка је двогодишња школа пресељена у Далмацију у манастир Крка где се налазила и Богословија 1977. године. Тамо је упућен за наставника. После годину дана премештен је за наставника у призренску Богословију 1978/79. Професорски испит положио је у Београду 1983. године.
Монашки живот
[уреди | уреди извор]После Основне школе Милисав је отишао код владике Николаја у Краљево 1938. године. После извесног времена владика Николај га одводи једно време у Жичу као искушеника па га поново пред рат 1941. године враћа код себе у Краљево.
Један је од сведока бомбардовања Жиче 10. јула 1941. године.[1] После бомбардовања и паљења манастира Жиче 1941. године већи део братства повлачи се у планину Столове и манастирске колибе. Отуда први снег тера их све, с благословом владике Николаја у Студеницу. У Студеници после бугарских злостављања и батина 1943. године а затим слично се пролази и 1944. године. У лето те године због ратних прилика Милисав одлази у манастир Вујан, где пред долазак партизана долази и теолог Гојко Стојчевић. После годину дана 1945. године због смене, сво братство старо прелази код Овчар Бање у манастир Благовештење. Милисав остаје у том манастиру 1947. године. Тада одлази у војску. После двогодишњег војног рока, враћа се и одлази у манастир Рачу код Бајине Баште где се већ налази и сво братство из манастира Благовештења. То је почетак 1950. године, а на Усековање исте године Милисав прима монашки чин по благослову митрополита Јосифа. Отац Јустин није могао доћи из Ћелија због болести за монашење, па је поручио да га неко замени од братије. Тако је чин монашења обавио игуман Јулијан Кнежевић, а приводио монашењу и дао као духовни отац монашко име Јован, јерођакон Павле Стојчевић. После бомбардовања Србије од НАТО пакта, Богословија се из Призрена преселила у Ниш са ђацима и наставницима 1999. године. Унапређен је у чин архимандрита 1992. године. Као професор пензионисан је са радом у школи 2001. године. Био је духовник три године у богословијама у Београду, Карловцима и Крагујевцу.
Августа 2012. године одликован је Орденом Светог Саве другог реда.[2]
Преминуо је 8. априла 2021. у Новом Саду.[3][4] Сахрањен је 10. априла на гробљу манастира Лелић.[5]
Дела
[уреди | уреди извор]
Написао
[уреди | уреди извор]- Страдање Жиче и Студенице у II светском рату
- Овчарско-кабларски манастири
- Начин монашког живота и ликови Срба духовника
- Дневник под НАТО бомбама
- Познање истине
- Логор у Јасеновцу у Другом светском рату
- Откровење
- Логор Дахау у II светском рату, владика Николај и патријарх Гаврило
- Архим. Макарије – дечански и Косово и његово доба
- Српско слово за Косово, поема
- Монографија манастира Благовештење – Овчар Бања
- Архимандрит Алексије и Студеница у II светском рату
- Манастир Рача, монографија
- Писма из сужањства, Свети Владика Николај
- Крсна Слава
- С Патријархом Павлом кроз живот
- Мали Пророци – јерођакон Павле
- Писма и белешке Патријарха Павла
- Поука о свештенству – Св. Симеон Солунски
- Отац Рафаило Топаловић
- Манастир Јежевица, монографија
Приредио за штампу
[уреди | уреди извор]- Свештеномученик Јован Рапајић
- Десет месијанских псалама и зашто праведник страда а грешник благује, О праведном Јову
- Последње збогом – песме монаха Михаила Филиповића
- Живот и рад лелићског пароха ставрофорног протопрезвитера Ђорђа Колџића
- Увод у свето писмо Новога Завета
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Гледао сам како Жичу руше бомбе („Вечерње новости“, 7. јануар 2013), Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ Архимандриту Јовану Радосављевићу уручен орден Светог Саве (СПЦ, 16. август 2012) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. август 2012), Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ „PREMINUO ARHIMANDRIT JOVAN RADOSAVLJEVIĆ Izgubio bitku sa virusom korona”. Блиц. 8. 4. 2021. Приступљено 8. 4. 2021.
- ^ „Уснуо у Господу архимандрит Јован Радосављевић (СПЦ, 8. април 2021)”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2021. г. Приступљено 16. 04. 2021.
- ^ „Молитвени опроштај од архимандрита Јована Радосављевића (СПЦ, 10. април 2021)”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2021. г. Приступљено 16. 04. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Архимандрит Јован Радосављевић: Манастир Рача
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква: Архимандрит Јован Радосављевић Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2012)
- You Tube: Духовници - Отац Јован Радосављевић 1 део
- You Tube: Духовници - Отац Јован Радосављевић 2 део
- Архимандрит Јован: Са сваким је умео да прича отворено и благо (Блиц, 18. септембар 2016)
- Први број Православља све нас је огрејао као сунце (СПЦ, 5. мај 2017) Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2017)
- Поводом пола века новина Православље (СПЦ, 26. мај 2017) Архивирано на сајту Wayback Machine (26. мај 2017)
- Мемоари архимандрита Јована Радосављевића (СПЦ, 22. децембар 2018) Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2018)
