Јовиша Славковић
Јовиша Славковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Јовиша М. Славковић |
Датум рођења | 9. март 1938. |
Место рођења | Рти, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 28. јануар 2022.83 год.) ( |
Место смрти | Драгачево, Србија |
Јовиша М. Славковић (Рти, 9. март 1938 — Драгачево, 28. јануар 2022)[1] био је српски писац, публициста, хроничар, сликар, друштвени радник. Цео радни век истраживао, бележио, објављивао, сликао и тако чувао Драгачево и Драгачевце од заборава. Члан је Удружења књижевника Србије и Самоуких сликара и вајара Драгачева.[2][3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Јовиша Славковић је рођен у Ртима у централном делу Драгачева 9. марта 1938. Осмогодишњу школу завршио је у Ртима и Гучи, гимназију у Чачку, а Вишу управну школу у Нишу. Радни век провео у Гучи. Био је тржишни инспектор рада, секретар Основне школе у Гучи, секретар самоуправних интересних заједница основног образовања, културе, физичке културе и информисања општине Лучани, председник Извршног савета Скупштине општине Лучани, вршилац дужности начелника за урбанизам, комунално – стамбене и друштвене делатности Скупштине општине Лучани, директор Дома културе и Сабора трубача у Гучи. Живи и интензивно ради у Гучи.[2][4]
Истраживачки рад и објављене књиге
[уреди | уреди извор]Књижевник Ника- Никола Стојић у предговору поменуте Славковићеве књиге Села и вароши Драгачева, између осталог каже:
„ | Почео је од турских дефтера (пореских пусула из XIV и XV века), па наставио преко старих и нових књига, архивске грађе, статистике, научних радова, студија, сведочења бројних истраживача, до написа у зборницима, часописима и листовима | ” |
Написане књиге су производ година свакодневног истраживања. Оне су драгоцена сведочанства о прошлим временима, догађајима и људима у њима. То су белешке против колективног и појединачног заборава.[3][4]
Књиге: Споменичка баштина Драгачева, монографија, Горњи Милановац, 1993. / Становништво Драгачева, монографија, Гуча, 1993/Мајстори трубе, монографија написана са Љубишом М. Ристићем, Гуча, 1998/Народно градитељство Драгачева, монографија, Чачак, 2000/Све трубе Драгачева, монографија написана са Ником-Николом Стојићем, Предрагом Раовићем и Радованом М. Маринковићем, Чачак, 2000/Свети великомученик Прокопије, монографија, Рти, 2000/Повесница првог сабора трубача, монографија, Чачак-гуча, 2003/Бој на Лопашу, монографија написана са Ником- Николом Стојићем и Радованом М. Маринковићем, Пожега, 2006/Драгачевски сабор трубача (1961—2005), монографија написана са Ником-Николом Стојићем и Радованом М. Маринковићем, Чачак-Гуча, 2005/Трубачка будилица од Гуче до вечности, монографија написана са сарадницима, Чачак, 2006. и друго допуњено издање 2007. (двојезично издање, преведено и на енглески)/Драгачево у прошлости и садашњости, монографија, Гуча, 2006/Села и вароши Драгачева, монографија, Гуча, 2009/Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева: 35 година рада, монографија написана у сарадњи са Ником-Николом Стојићем и Миљаном Капларевићем, Гуча, 2009/Гучки светионик/сто шездесет година основне школе, монографија написана са Ником-Николом Стојићем, Гуча, 2010/Гуча-пола века сабора трубача (1961—2010), монографија написана са Адамом Тадићем, Ником-Николом Стојићем и Радованом М. Маринковићем, Београд- Гуча, 2010/Славом овенчани/Мајстори трубе, монографија писана са Ником-Николом Стојићем, Гуча, 2010/Духовни летопис Ртију, Гуча, 2011/Осамдесет година Ф.К. „Драгачево“ (1932-2012),Гуча, 2012/Гуча кроз векове, хроника писана са Ником-Николом Стојићем, Гуча, 2012/Друмови Драгаћева од средњег до краја двадесетог века, каталошка монографија писана са Ником-Николом Стојићем, Гуча, 2013/Стрељачки клуб „Драгачево“ (1932-2012),Гуча, 2013/Дозиви и одзиви звона, Котража-Рти, 2013/Богосав Живковић у Драгачеву, каталошка монографија писана са Ником-Николом Стојићем, Гуча, 2013/Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом, писано са Радованом Маринковићем, Никм-Николом Стојићем и Зораном Маринковићем, Гуча, 2014/Бој на Крстацу 1914. године, монографија, Гуча 2014/Лиса на Венцу, хроника писана са Радованом М. Маринковићем, Београд, 2015/Трубачко саборовање у Гучи (1961—2015), монографија писана са Радованом М. Маринковићем,Никомћ-Николом Стојићем и Зораном Маринковићем, Гуча, 2015/Историјат Драгачевског сабора трубача, Гуча, 2015.[5]
Сарадник је у многим електронским медијим, листовима, часописима, публикацијама, зборницима који сведоче словјевиту политичку, привредну и културну историју овог дела западне Србије. Рецензент је неколико научних књига. Био је уредник листа „Драгачевски трубач“.[5]
Представљен у енциклопедијама и лексиконима
[уреди | уреди извор]- Драгачевци у науци и уметности, аутори: др Бранко Ковачевић, Ника-Никола Стојић, Радован М. Маринковић, Чачак, 1998. (стр. 153-154)
- Писци Драгачева, Радован М. Маринковић и Зоран Маринковић, стране: 45, 46, 47 и 48, Гуча, 2010.
- Наива у Србији, Славомир Војиновић, Верона (Италија), 1991. стране 130.
- Снови у боји – самоуки сликари Србије, Славомир Војиновић, Београд, (2013). стр. 331 и 332.[2]
Признања и награде
[уреди | уреди извор]Јовиша Славковић је добио повељу првог Вуковог сабора српског народа у расејању, Златну значку Културно – просветне заједнице Србије, Златне значке народне одбране Југославије и Орден рада са сребреним венцем.[2]
Посебно признање Вукова награда за 2017. г.
[уреди | уреди извор]Културно-просветна заједница Србије 54. пут додељује Вукову награду за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору. Међу лауреатима ове изузетне Вукове награде за 2017. г . је и књижевик, публилциста, хроничар и сликара Јовиша М. Славковић из Гуче.[6][7]
Сликарство
[уреди | уреди извор]Као члан Удружења самоуких сликара и вајара Драгачева излагао је успешно сам и са пријатељима на преко 50 изложби у Србији: Београд, Нови Сад, Чачак, Горњи Милановац, Пожега, Ивањица, Ариље, Златибор, Власина, Ириг, Рума, Сремска Митровица, Шабац и више пута у Гучи и Лучанима и иностранству: Малме, Диселдорф, Штудгарт, Линц, Дравоград, Осијек, Бијељина, Дубровник, Тиват, Будва...[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Преминуо књижевник, публициста и сликар Јовиша М. Славковић
- ^ а б в г д Јовиша М. Славковић, Села и вароши Драгачева, Предговор Нике Николе Стојића, Гуча, 2009.
- ^ а б Славковић Ј, Становништво Драгачева, Дом културе Гуча, Гуча, 1996.
- ^ а б Ковачевић Б, Стојић Н, Маринковић Р, виђени Драгачевци у науци и уметности,II, Чачак, (стр. 153-154), 1998.
- ^ а б Joviša M Slavković |Get Textbooks |New Textbooks |Used Textbooks |College Textbooks - GetTextbooks.com
- ^ [1], Приступљено 15. 1. 2018.
- ^ [2], Приступљено 15. 1. 2018.