Бермингам класик
Изглед
(преусмерено са АЕГОН класик)
Бермингам класик | |
---|---|
Информације | |
Званично име | AEGON Classic |
Место | Бермингам УК |
Категорија | Међународни |
Подлога | трава |
Жреб | 56 појединачно 32 квалификације 16 парови |
Новчана награда | 196.750 $[1] |
Веб-сајт | http://www.aegonclassic.co.uk |
Бермингам класик (Званичног назива Аегон класик – енгл. AEGON Classic) професионални је тениски турнир кога организује Женска тениска асоцијација. Турнир се од 1982. године одржава у Бермингаму, у Уједињеном Краљевству. Овај турнир представља један од главних турнира за загревање тенисерки пред Вимблдон, и сестрински турнир мушком турниру у Квинс Клабу.
Рекордерке
[уреди | уреди извор]- Пем Шрајвер освојила је четири турнира у појединачној конкуренцији, и то у низу — 1984, 1985, 1986. и 1987.
- Кара Блек освојила је турнир два пута у категорији парова. Први пут је то учинила 2001. у пару са Јеленом Лиховцевом, а затим 2008. у пару са Лизел Хубер.
Досадашњи називи турнира
[уреди | уреди извор]- Edgbaston Cup (1982–1986)
- Dow Chemical Classic (1987–1988)
- Dow Classic (1989–1992)
- DFS Classic (1993–2008)
- AEGON Classic (2009–)
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Турнир није одржан 1998. године због непрестаног падања кише у Енглеској.
- Првих шест турнира у Бермингаму освајале су две америчке тенисерке; Били Џин Кинг 1982. и 1983, и Пем Шрајвер 1984, 1985, 1986. и 1987.
- Лори Макнил и Зина Гарисон одиграле су чак три финала у низу на овом турниру — 1993, 1994. и 1995. Макнил је победила у прва два финала, а Гарисон у трећем.
- Зина Гарисон играла је у рекордних пет финала, 1989, 1990, 1993, 1994. и 1995. Победила је два пута, 1990. и 1995, а три пута је губила.
- Натали Тозија играла је три финала у низу, 1996, 1997. и 1999. (турнир 1998. није одржан), а победила је у једном, 1997.
- Магдалена Малејева је своје прво финале у Бермингаму достигла 1986, са 19 година, али ју је поразила Пем Шрајвер. До другог финала и прве титуле на овом турниру дошла је седамнаест година касније, 2003. године.
Поени и новчана награда[1]
[уреди | уреди извор]
Појединачно[уреди | уреди извор]
|
Парови[уреди | уреди извор]
|
Финала
[уреди | уреди извор]Појединачно
[уреди | уреди извор]Парови
[уреди | уреди извор]Година | Победнице | Поражене | Резултат |
---|---|---|---|
2001. | Кара Блек Јелена Лиховцева |
Кимберли По-Месерли Натали Тозија |
6–1, 6–2 |
2002. | Шинобу Асагое Елс Каленс |
Кимберли По-Месерли Натали Тозија |
6–4, 6–3 |
2003. | Елс Каленс Мејлен Ту |
Алиша Молик Мартина Навратилова |
7–5, 6–4 |
2004. | Марија Кириленко Марија Шарапова |
Лиса Макшеј Милагрос Секера |
6–2, 6–1 |
2005. | Данијела Хантухова Ај Сугијама |
Елени Данилиду Џенифер Расел |
6–2, 6–3 |
2006. | Јелена Јанковић Ли На |
Џил Крејбас Лизел Хубер |
6–2, 6–4 |
2007. | Чан Јунг-јан Чиа-Јунг Чуанг |
Суен Тјентјен Мејлен Ту |
7–6(3), 6–3 |
2008. | Кара Блек Лизел Хубер |
Северин Бремон Вирхинија Руано Паскуал |
6–2, 6–1 |
2009. | Кара Блек Лизел Хубер |
Ракел Коп-Џоунс Абигејл Спирс |
6–1, 6–4 |
2010. | Кара Блек Лиса Рејмонд |
Лизел Хубер Бетани Матек Сандс |
6–3, 3–2 предаја |
2011. | Олга Говорцова Ала Кудрјавцева |
Сара Ерани Роберта Винчи |
1–6, 6–1, 10-5 |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Prize Money Breakdowns” (PDF). ВТА. стр. 192. Приступљено 13. 1. 2012. (језик: енглески)