Пређи на садржај

Александар Иванов (сликар)

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Андрејевич Иванов
Аутопортрет (1835)
Лични подаци
Датум рођења(1806-07-16)16. јул 1806.
Место рођењаСанкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти3. јул 1858.(1858-07-03) (51 год.)
Место смртиСанкт Петербург, Руска Империја
ОбразовањеЧлан Академије уметности (1836)
УниверзитетИмперијална академија уметности (1827)
Уметнички рад
НаградеВелика златна медаља Империјалне академије уметности (1827)

Александар Андрејевич Иванов (рус. Алекса́ндр Андре́евич Ива́нов; Санкт Петербург, 28. јул 1806 — Санкт Петербург, 15. јул 1858) био је руски сликар који се држао опадајуће традиције неокласицизма, због чега није наишао на мало симпатија код својих савременика. Рођен је и умро у Санкт Петербургу. Називају га „мајстором једног дела” јер је требало 20 година да доврши његов магнум опус Појава Христа пред народом.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ране године и образовање

[уреди | уреди извор]

Александар Андрејевич је рођен од професора уметности Андреја Иванова. Са 11 година уписао је Царску академију уметности и студирао на курсу свог оца заједно са Карлом Брјуловим. За своја добра достигнућа награђен је са две сребрне медаље, а 1824. године добио је златну медаљу за слику „Пријам тражи од Ахила да врати Хекторово тело“. Године 1827. одликован је Великом златном медаљом Империјалне академије уметности за „Јосиф тумачи батлерове и пекарове снове“ и унапређен је у уметника XIV реда.

Ивановљеви покровитељи одлучили су да га пошаљу у иностранство на студије уметности, али им је потребна још једна слика, тако да он ствара „Белерофона упућеног у поход на Химеру“. Године 1830. Иванов одлази у Европу, прво у Немачку, а затим у Италију.

Италијанске године

[уреди | уреди извор]
Иванов на совјетској поштанској маркици, 1956.

Први Ивановљеви радови у Риму били су копије Стварања Адама из Сикстинске капеле и неке нацрте библијских сцена. Сањао је да створи епску слику Месије који долази људима, али је прво одлучио да се окуша на слици мањег обима. 1834-1835 завршио је Јављање Исуса Христа Марији Магдалени. Слика је имала велики успех у Риму и Санкт Петербургу. Руска царска академија уметности доделила је Иванову почасни академски степен 1836.

Већи део живота провео је у Риму где се спријатељио са Гогољем и био под утицајем Назарећана.

Појава Христоса пред народом

[уреди | уреди извор]

Иванов је провео 20 година (1837–1857) у Риму, радећи на свом највећем ремек-делу „Појава Христа пред народом“.[2]

Смрт

[уреди | уреди извор]

Он умире од колере 3. јула 1858. године.

Сахрањен је у Санкт Петербургу на Новодевичјем гробљу. Године 1936. поново је сахрањен уз пренос споменика на Тихвинско гробље Александро-Невске лавре.

Утицај и критичари

[уреди | уреди извор]

Критички суд о Иванову се побољшао у следећој генерацији. Неки од бројних скица које је припремио за Појаву препознати су као ремек-дела сама по себи.

Најсвеобухватнија збирка његових дела може се погледати у Државном руском музеју у Санкт Петербургу.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Sibbald, Barbara (5. 2. 2002). „If the soul is nourished...”. Canadian Medical Association Journal. 166 (3): 357—358. PMC 99322 Слободан приступ. 
  2. ^ Apresyan, A (2020-01-25). „5 eccentricities of great Russian painters” (на језику: енглески). Russia Beyond the Headlines. Приступљено 2020-02-19. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Иванов_(сликар)&oldid=28813853”