Америчка крстарица Хјустон
Америчка тешка крстарица Хјустон | |
---|---|
Општи подаци | |
Тип | Августа |
Класа | тешка крстарица |
Каријера | САД |
Поринут | 1930. |
Судбина | Потопљена 28. фебруара 1942. |
Главне карактеристике | |
Депласман | 9.050 тона |
Дужина | 182 метара |
Ширина | 20.1 метара |
Газ | 5.0 метара |
Погон | 107.000 КС |
Брзина | 32,5 kn (60,2 km/h) |
Посада | 611 официра и морнара |
Наоружање | Топови: 9 × 203 mm, 4 × 127 mm, 2× 47 mm |
Америчка крстарица Хјустон (енгл. USS Houston) била је тешка крстарица морнарице САД поринута 1930. године.[1] Потопљена је у бици у Сундском пролазу, 28. фебруара 1942.[2]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]По ограничењима Вашингтонског уговора о разоружању из 1922, депласман крстарица био је ограничен на 10.000 тона, а калибар главне артиљерије на 203 мм. На тим основама САД су изградиле 18 крстарица типа Пенсакола (1929), Августа (1930), Портланд (1932) и Минеаполис (1933), депласмана од 9.100-9.900 тона и брзине 32,5 kn (60,2 km/h). Распоред главне артиљерије код типа Пенсакола био је 10 топова у две троцевне и две двоцевне оклопне куле, а код типа Августа 9 топова у три троцевне куле. Елевација топова главне артиљерије повећана је на 42 степена, а домет на око 30.000 м. Топови помоћне артиљерије, укључујући и противавионску артиљерију, размештени су на средњем делу брода и заштићени оклопним штитовима.[1]
Тешка крстарица Хјустон, поринута 1930, била је тзв. вашингтонска крстарица типа Августа. Имала је депласман од 9.050 тона, брзину од 32,5 kn (60,2 km/h) и погонске машине снаге 107.000 КС. Била је дуга 182 и широка 20,1 м, са газом од 5 м. Била је наоружана са 9 топова од 203 мм, 4 од 127 мм и 2 од 47 мм. Торпедних цеви није било. Била је заштићена оклопним појасом дебљине 76 мм, главна палуба имала је оклоп од 25 мм, а топовске куле оклоп од 38 мм. Посада је имала 611 морнара и официра.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 5), Београд (1962), стр. 46-49
- ^ Винстон Черчил, Други светски рат (књига 4), Просвета, Београд (1964), стр. 135-139