Ангиогенин
Ангиогенин (АНГ) такође познат и као рибонуклеаза 5 је мали протеин од 123 аминокиселине који је код људи кодиран АНГ геном.[1] Ангиогенин је снажан стимулатор нових крвних судова кроз процес ангиогенезе. Ангиогенин хидролизује ћелијску РНК, што резултира модулираним нивоима синтезе протеина и ступа у интеракцију са ДНК изазивајући повећање експресије рРНК слично промотеру.[2][3]
Ангиогенин је повезан са раком и неуролошким обољењима кроз ангиогенезу и кроз активирање експресије гена која потискује апоптозу.[2][4][5]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Gao X, Xu Z (2008). „Mechanisms of action of angiogenin”. Acta Biochimica et Biophysica Sinica. 40 (7): 619—624. PMID 18604453. S2CID 32714925. doi:10.1111/j.1745-7270.2008.00442.x.
- ^ а б Tello-Montoliu A.; Patel J.V.; Lip G.Y.H. (2006). „Angiogenin: a review of the pathophysiology and potential clinical applications”. Journal of Thrombosis and Haemostasis. 4 (9): 1864—74. PMID 16961595. doi:10.1111/j.1538-7836.2006.01995.x
.
- ^ Xu Z, Tsuji T, Riordan J, Hu G (2003). „Identification and characterization of an angiogenin-binding DNA sequence that stimulate luciferase reporter gene expression”. Biochemistry. 42 (1): 121—128. PMID 12515546. doi:10.1021/bi020465x.
- ^ Li S, Yu W, Hu GF (2012). „Angiogenin inhibits nuclear translocation of apoptosis inducing factor in a Bcl-2-dependent manner”. Journal of Cellular Physiology. 227 (4): 1639—1644. PMC 3206144 . PMID 21678416. doi:10.1002/jcp.22881.
- ^ Steidinger TU, Standaert DG, Yacoubian TA (2011). „A neuroprotective role for angiogenin in models of Parkinson's disease”. Journal of Neurochemistry. 116 (3): 334—341. PMC 3048053 . PMID 21091473. doi:10.1111/j.1471-4159.2010.07112.x.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
