Антиславизам

Насловна страница дела Mein Kampf, у којем је Адолф Хитлер изложо своју антисловенску идеологију

Антиславизам или славофобија, односно антисловенство, појам је којим се означавају разни облици нетрпељивости, непријатељства или мржње према словенским народима, њиховим државама, историјским тековинама и културној баштини у целини. Током историје, антиславизам се испољавао у широком распону од омаловажавања словенских народа и њихове културе, преко изражавања нетрпељивости и непријатељства, до отвореног заговарања мржње према Словенима и позивања на уништавање словенских народа.

Појам антиславизам се у стручној литератури и публицистици на српском језику среће и као антисловенство, односно протусловенство, или противсловенство.

Историја

Прве назнаке организованог антиславизма јављају се већ у време продора немачког Тевтонског реда према словенском истоку, а сам појам је ушао у ширу употребу почетком 19. века. У идеологији немачког нацистичког режима, антиславизам је попримио расистичке и геноцидне размере, што је током Другог светског рата довело до масовног затирања и прогањања словенског становништва и систематског уништавања словенске културне баштине у многим окупираним областима.

Славофобија

Посебан облик антиславизма, који се испољава у виду пројектованог страха, односно фобије у односу на Словене, назива се славофобија. Једна од основних одлика славофобије огледа се у ставу да треба страховати од Словена, који су (према уверењу славофоба) опасни по друге народе. У том смислу, славофобија се неретко користи као изговор за подстицање опште нетрпељивости према Словенима. У области политичких односа, славофобија се јавља и као пропагандно средство. Режим нацистичке Немачке је током предратних година систематски промовисао и подстицао страх од Словена, у циљу придобијања немачке јавности за нарцистичку политику према словенским државама, која је по основу наводне опасности од Словена приказивана као "одбрамбена", док је у стварности била агресивна и експанзионистичка.

Види још

• Расизам
• Антисрбизам
• Антирусизам
• Антисловаштво
• Антисловенаштво
• Германизација

Литература

• Богдановић, Димитрије (1985). Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и уметности. 
• Borejsza, Jerzy W. (1988). Antyslawizm Adolfa Hitlera. Warszawa: Czytelnik. 
• Borejsza, Jerzy W. (1989). „Racisme et antislavisme chez Hitler”. La politique nazie d'extermination. Paris: Albin Michel. стр. 57—74. 
• Ersch, Johann Samuel, ур. (1810). „Erdbeschreibung”. Allgemeine Literatur-Zeitung. Halle-Leipzig. 2 (177): 465—472. 
• Jaworska, Sylvia (2011). „Anti-Slavic imagery in German radical nationalist discourse at the turn of the twentieth century: A prelude to Nazi ideology?” (PDF). Patterns of Prejudice. 45 (5): 435—452. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 10. 2018. г. Приступљено 19. 10. 2018. 
• Кнежевић, Милош (2016). „Контуре славофобије: Епохалне предрасуде о Словенима” (PDF). Национални интерес: Часопис за национална и државна питања. 12 (3): 75—120. 
• Крестић, Василије (1969). Хрватско-угарска нагодба 1868. године. Београд: САНУ. 
• Leiberich, Michel (1977). L'antislavisme allemand dans la vie politique et quotidienne du kulturkapampf à la veille de la première guerre mondiale. Thèse de doctorat. Paris: Université de Paris VIII. 
• Libretti, Giovanni (1998). „The Presumed Antislavism of Engels”. Beiträge zur Marx-Engels-Forschung: 191—202. 
• Nedeljković, Dušan (1999). „Antislovenska politika imperijalističkih sila između dva svetska rata”. Gledišta: Časopis za društvenu kritiku i teoriju. 40 (1-2): 238—248. 
• Serrier, Thomas (2004). „Antislavisme et antisémitisme dans les confins orientaux de l'Allemagne au XIXe siècle”. Normes culturelles et construction de la déviance. Paris: École pratique des hautes études. стр. 91—102. 
• Fagard, Michel (1977). L'antislavisme allemand a travers les publications specialisees des annees 1914 a 1921. Thèse de doctorat. Paris: Université de Paris VIII. 
• Wollman, Frank (1968). Slavismy a antislavismy za jara národů. Praha: Academia.