Београдски мир

Границе на подручју данашње Србије успостављене Београдским миром

Београдски мир 1739.

Београдски мир закључен је 18. септембра 1739. године, између Аустрије и Турске после аустријско-турског рата, 1737–1739, који је Аустрија, у заједници са Русијом, водила против Турске и у којем је њена војска потучена код Гроцке и избачена из Србије.

Одредбама мира, Аустрија је потиснута са Балканског полуострва. Београд и Шабац са целом Србијом до Саве и Дунава, Влашка са Оршавом и делови Босне добијени Пожаревачким миром 1718. године враћени су Турској, тако да је Турска опет са својим северним границама избила на Саву и Дунав. Аустрија је задржала Тамишки Банат али је морала порушити и евакуисати све тврђаве које је саградила током окупације али и тврђаве уз Дунав према Турској. Одредбама мира обострано су се морали амнестирати учесници у рату, пустити заробљеници на слободу, гарантовати неповредивост граница, забрањено је прихватање пребеглица (хајдука) и повреда територије. Регулисан је промет Дунавом и Савом, и загарантована слобода трговине.

Види још

• Србија од 1718. до 1739. године
• Опсада Београда (1739)

Литература

• Веселиновић, Рајко (1986). „Србија под аустријском влашћу 1718-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 106—162. 
• Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 163—175. 
• Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од аустро-турског рата 1716-1718. до рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 176—191. 
• Поповић, Душан Ј. (1950). Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског мира (1718-1739). Београд: Српска књижевна задруга. 
• Форишковић, Александар (1986). „Политички, правни и друштвени односи код Срба у Хабсбуршкој Монархији”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 233—305. 

Спољашње везе

• Пројекат Растко: Владимир Ћоровић, Историја српског народа, Бања Лука-Београд, 1997.