Интегрално бошњаштво
Интегрално бошњаштво, односно интегралистичко бошњаштво или бошњачки интегрализам је политички појам, којим се означавају поједини екстремни облици бошњачког национализма, оличени у две посебне равни, од којих је прва етнополитичка, а друга етнорелигијска. Етнополитички аспект интегралног бошњаштва се огледа у тези о "изворном" етничком бошњаштву целокупног становништва Босне, уз отворено оспоравање етничке посебности Срба и Хрвата у БиХ, за које поборници интегралног бошњаштва тврде да представљају посрбљени, односно похрваћени део становништва Босне и Херцеговине. На другој страни, етнорелигијски аспект интегралног бошњаштва огледа се у тези о етничком бошњаштву свих јужнословенских муслимана са простора бивше Југославије, уз отворено оспоравање етничке посебности Горанаца, Торбеша, преосталог дела етничких Муслимана, као и Срба муслиманске вере, а такође и Хрвата муслиманске вере. Поменути аспекти интегралног бошњаштва, као екстремни видови савременог бошњачког национализма, представљају велики изазов за саму бошњачку политичку заједницу, а првенствено за умерени, односно грађански и либерално оријентисани део бошњачких првака, који се залажу за поштовање начела етничке и верске толеранције.[1][2][3][4][5]
Концепт интегралног бошњаштва, односно бошњачког интегрализма, треба разликовати од концепта босанског интегрализма, којим се заговара стварање интегралне босанске нације.[6]
Антисрпство и антихрватство
[уреди | уреди извор]
Једна од основних одлика бошњачког интегрализма огледа се у изразитој нетрпељивости према српству и хрватству на просторима Босне и Херцеговине. Творац таквог идеолошког обрасца био је аустроугарски политичар Бенјамин Калај (1839-1903), који се залагао за стварање посебне бошњачке нације, као "једине изворне" нације на босанскохерцеговачким просторима.[7]
Аустроугарска окупациона власт је за такву политику свеопште бошњакизације успела да придобије део босанског беговата, а један од првих заговорника бошњачког интегрализма био је Сафвет Башагић (1870-1934), који је припадао радикалном крилу бошњачког националног покрета, чија се идеологија огледала у отвореном порицању националне посебности босанско-херцеговачких Срба и Хрвата. О размерама Башагићевог екстремизма и шовинизма сведоче стихови које је испевао 1891. године, а који су објављени у сарајевском листу "Бошњак", под покровитељством тадашњих аустроугарских окупационих власти у Босни и Херцеговини:[8]
Знаш Бошњаче, није давно било,
Свег ми св'јета! нема петнаест љета,
Кад у нашој Босни поноситој
И јуначкој земљи Херцеговој,
Од Требиња до бродскијех врата
Није било Срба ни Хрвата.
А данас се кроза своје хире
Оба странца ко у своме шире.
Сличне интегралистичке ставове заступали су и Башагићеви саборци, мећу којима се истицао политичар и књижевник Махмед Капетановић Љубушак (1839-1902), који је српство и хрватство признавао само изван босанских граница, позивајући православце и католике у Босни и Херцеговини да пристану уз бошњачку националну идеју.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]- Бошњаци
- Први бошњачки сабор
- Бошњачки национализам
- Бошњачки унитаризам
- Бошњакизација
- Бошњаци у Србији
- Бошњаци у Црној Гори
- Бошњаци у Северној Македонији
- Велика Босна
- Босански национализам
- Босански интегрализам
- Босански унитаризам
- Муслимани (народ)
- Етнички Муслимани у Србији
- Етнички Муслимани у Црној Гори
- Етнички Муслимани у Босни и Херцеговини
- Етнички Муслимани у Северној Македонији
- Етнички Муслимани у Хрватској
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Танасковић 1995, стр. 50-51.
- ^ Tanasković 2000, стр. 175.
- ^ Степић 2001, стр. 233-234.
- ^ Латиновић 2009, стр. 335.
- ^ Деспотовић 2019, стр. 327-340.
- ^ Ivo Lučić (2013): Bosanski lonac Dubravka Lovrenovića
- ^ Kraljačić 1987.
- ^ "Bošnjak" (Sarajevo), br. 2 od 9. jula 1891. godine, str. 2.
- ^ Maglajlić 1983, стр. 233.
Литература
[уреди | уреди извор]- Деспотовић, Љубиша М. (2019). „Срби Мухамедове вере: Од Калајевих Бошњака до Алијиних Новобошњака” (PDF). Култура полиса: Часопис за неговање демократске политичке културе. 16 (38): 327—340. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 05. 2019. г. Приступљено 07. 05. 2019.
- Краљачић, Томислав (1984). „Функција државних школа у националној политици Калајевог режима”. Историјски часопис. 31: 139—165.
- Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
- Kurpejović, Avdul (2014). Analiza nacionalne diskriminacije i asimilacije Muslimana Crne Gore. Podgorica: Matica muslimanska.
- Латиновић, Горан (2009). „О муслиманским уџбеницима историје”. Зборник за историју Босне и Херцеговине. 6: 329—343.
- Maglajlić, Munib (1983). „Književna i publicistička djelatnost Mehmed-bega Kapetanovića Ljubušaka”. Godišnjak Odjeljenja za književnost. Institut za jezik i književnost u Sarajevu. 12: 211—240.
- Рељић, Митра (2009). „О националном имену и преименовању језика Бошњака/Муслимана (Српски језик као босански у Призренско-шарпланинској области)” (PDF). Зборник Матице српске за славистику. 75: 39—52.
- Redžić, Enver (2000). Sto godina muslimanske politike u tezama i kontraverzama istorijske nauke: Geneza ideje bosanske, bošnjačke nacije. Sarajevo: Institut za istoriju.
- Селимовић, Салих (2001). „Срби муслимани и њихова денационализација” (PDF). Гласник Завичајног музеја. Пљевља. 2: 163—181.
- Селимовић, Салих (2017). „Муслимани српског порекла и њихова денационализација”. Српска слободарска мисао. 18 (102): 119—138.
- Степић, Миломир (2001). У вртлогу балканизације: Политичко-географски положај и фрагментираност српских земаља. Београд: Службени лист СРЈ.
- Танасковић, Дарко (1995). „Противречности необошњаштва”. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 47—56.
- Tanasković, Darko (2000). Islam i mi (1. изд.). Beograd: Partenon.
- Filipović, Muhamed (2007). Ko smo mi Bošnjaci: Ko smo mi Bošnjaci muslimanske vjere i šta mi želimo u našoj domovini Bosni i Hercegovini, u regiji s kojom smo svojim porijeklom i historijom povezani, i u Europi kojoj geopolitički i kulturno pripadamo?. Sarajevo: Prosperitet.
- Hadžijahić, Muhamed (1970). „Formiranje nacionalnih ideologija u Bosni i Hercegovini u XIX vijeku”. Jugoslovenski istorijski časopis. 9 (1-2): 55—70.
- Hadžijahić, Muhamed (1974). Od tradicije do identiteta (Geneza nacionalnog pitanja bosanskih Muslimana) (1. изд.). Sarajevo: Svjetlost.