Бранислав Николић (конструктор авиона)

Бранислав Николић
Бранислав Николић
	Дипл. инж. Бранислав Николић конструктор авиона
Датум рођења	2. август 1930.
Место рођења	Бечеј, Краљевина Југославија
Датум смрти	20. децембар 2013. (83 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Бранислав Николић (Бечеј, 2. август 1930 – Београд, 20. децембар 2013) био је машински инжењер и конструктор авиона^[1].

Биографија

Бранислав Николић је рођен 2. августа 1930. године у Бечеју. Основну школу је завршио у родном месту. Године 1945. уписује се у гимназију коју завршава 1949. године када уписује студије машинске технике на Београдском техничком факултету. За време студија опредељује се за своју младалачку љубав ваздухопловство а имао је срећу да му професори буду М. Ненадовић, Д. Станков, С. Милутиновић и С. Добросављевић код кога је и дипломирао 1955. године. Умро је у Београду 20. децембра 2013. године у 84. години живота као пензионисани Главни савезни ваздухопловни инспектор^[2].

Радна биографија

За време свог дугогодишњег стажа а радио је 43 године у области ваздухопловства, инж. Бранислав Николић се огледао у три области: конструкцији авиона и уређаја примењених у ваздухопловству, безбедности ваздушног саобраћаја и пословно организаторској сфери организација ваздушног саобраћаја.

Конструкторска и организаторска делатност

После дипломирања 1. децембра 1955. се запослио у Конструкционом бироу II Фабрике авиона УТВА Панчево и ту је радио пуних 12 година, почевши као приправник у конструкционом бироу па до главног конструктора авиона. Тринаесту годину рада у Утви инж. Николић је био технички директор фабрике. За време свог службовања у УТВИ у овој фабрици су пројектовани и направљени авиони: Утва-56, Утва-60, Утва-60 АТ1 и АТ2, Утва-60 АМ, Утва-60 AG, Утва-60 Н, Утва-60 AF, Утва-65 Привредник, Утва-66, као и многи уређаји који су се користили у ваздухопловству.

Законодавна и управљачка делатност

Након тринаесто годишњег рада у Утви, инж. Николић је око пола године био први технички директор Авиогенекса у оснивању, радећи на проблемима формирања техничке службе и стварања предуслова за почетак авио саобраћаја у тој фирми. Након тога наредних 6 година је самостални саветник и заменик директора Ваздухопловног института при Институту „Кирило Савић", где је радио на нацртима будућих ваздухопловно-техничких прописа.

Крајем 1974. године прелази у СУЦВП где као начелник Одељења за ваздухопловне прописе и поступке, организује израду нацрта првог Закона о ваздушној пловидби који се односи на млазну саобраћајну авијацију као и све остале видове ваздушне пловидбе. Закон је објављен априла 1978. године и до данас није претрпео велике измене. Такође организује и израду нацрта за бројне прописе о пловидбености ваздухоплова, његовој градњи и контроли квалитета тих радова, о његовој регистрацији и стандардима које треба да задовољи ваздухопловно техничко особље.

У авионској несрећи 18. јануара 1977. године у Крешеву близу Сарајева уништен је авион Лирџет 25Б регистарски број YU-BJH власништво СИВ-а у коме је погинуо Џемал Биједић Председник СИВ-а са особљем и посадом. Непосредно после тога инж. Николић је именован за в.д. Главног савезног инспектора и са те функције предузима многобројне системске мере да се безбедност ваздушне пловидбе санира (у претходних 8 година у нашем ваздушном саобраћају је био бар један удес саобраћајног ваздухоплова са великим бројем погинулих) а из тог периода потичу:

- прве дозволе за рад авио-механичара и контролора градње,
- пооштрени критеријуми за издавање пилотских дозвола и дозвола за рад кабинског особља (СТW),
- пооштрени критеријуми за издавање дозвола аеродромском особљу,
- сарадња на дефинисању услова за дозволе за рад контролора летења.

Крајем исте године на предлог Б. Николића, Савезно извршно веће формира Савезни ваздухопловни инспекторат, као посебну савезну организацију. У овом периоду активно ради на изради, објављивању и поштовању ваздухопловних прописа. Са групом тада најбољих пилота у нашем ваздушном саобраћају, користећи своје знање енглеског, француског и руског језика, проучава правила летења свих већих земаља у свету, организује и ради на тада новом и модерном нашем „Правилнику о летењу", који је, иако објављен 1979. године, и данас важи.

Формира високо стручну и специјализовану Службу за пловидбеност и регистар цивилних ваздухоплова Југославије. Са позиције руководиоца ове службе регулише током наредних 14 година сва питања хомологација и пловидбености наших ваздухоплова, од једрилица и спортских ваздухоплова, авиона привредне авијације, хеликоптера и авиона пословне авијације до саобраћајних ваздухоплова.

Године 1992. постаје по други пут Главни савезни ваздухопловни инспектор, надлежан за све послове у ваздухопловству, укључујући и делатност Савезне Управе за контролу лета.

Пословно-организаторска делатност

Захваљујући томе што је обједињавао техничка знања и познавање прописа из области ваздухопловства а имао је и искуства у томе што је био технички директор Авиогенекса у оснивању, 1994. године већ као пензионер, постаје Технички директор „Macedonian Airlines", која у том периоду обавља ваздушни саобраћај из Републике Македоније са 10 авиона.

У јесен 1996. на позив владе Црне Горе, долази у Подгорицу са задатком да помогне формирање авио-компаније Montenegro Airlines, и за рекордно кратко време (после 6 месеци), овај нови авио превозник добија свој први AOC за саобраћај прво са једним, а ускоро са два авиона типа Foker F-28-4000. После прикупљања и обуке кадрова, уходавања рада компаније, крајем 1998. године престаје његова активност у овој компанији.

Током 2002. покушава са једном великом познатом канадском фирмом да обнови производну авиона у Утви, но како фабрика није имала никаквих средстава да уђе у преговоре, све је завршено на нивоу међусобних размена писама о намерама. Да би се овај подухват реализовао, написао је велику публикацију на енглеском: STUDY - Two approaches to the manufacturing of an „all Canadian" all-metal Aircraft based on: a. Former excellent and well proven design of Aircraft, or b. Entirely new design.

Библиографска делатност

Године 2004. године почиње да пише трилогију:

- "На сопственим крилима" која је посвећена конструисању и производњи нових типова и модела авиона. (Књига је објављена 2009. године)

- "Борба за безбедност ваздушне пловидбе током 20 година" која је посвећена борби за безбедност ваздушне пловидбе кроз нормативну, организациону и надзорно-инспекцијску функцију у периоду од 1974. до 1994.

- "Санација постојећих и организовање нових авиопревозника" која је у првом реду посвећена мерама за оздрављење постојећих компанија, а затим и формирању нових авиопревозника на принципима и у складу са светском нормама.

Пројекти авиона

Утва-56 - прототип са мотором Lycoming GO-435 снаге 260 КС
Утва-60 - серијска производња са мотором Lycoming GO-480 снаге 270 КС
Утва-60 АТ1 - Аеро такси, спорт и туризам, мотор Lycoming GO-480 снаге 270 KS
Утва-60 АТ2 - Аеро такси, спорт и туризам као АТ1 али са дуплим командама, мотор Lycoming GO-480 снаге 270 KS
Утва-60 АМ - Амбулантна верзија за превоз болесних и рањеника, мотор Lycoming GO-480 снаге 270 KS
Утва-60 AG - Аграр авион за пољопривредну авијацију, мотор Lycoming GO-480 снаге 270 KS
Утва-60 Н - Хидроавиoн (хидроутва), са мотором Lycoming GO-480 снаге 295 KS
Утва-60 AF - Аеро фотограметрију верзија авиона за аерофото снимање, мотор Lycoming GO-480 снаге 270 KS
Утва 65 Привредник GO - Аграр са моторoм Lycoming GO-480 снаге 270 / 295 КS.
Утва 65 Привредник IO - Аграр са моторoм Lycoming IO-540 снаге 300 КS.
Утва 65 Супер Привредник 350- Аграр са моторoма Lycoming IO-540 A1A снаге 350 КS.
Утва-66 – серијски модел са мотором Lycoming GSO-480 B1A6 снаге 340 KS
Утва-66АМ – санитет са мотором Lycoming GSO-480 B1A6 снаге 340 KS
Утва-66Х – хидроавион са мотором Lycoming GSO-480 B1A6 снаге 340 KS
Утва-66В – војна верзија авиона са мотором Lycoming GSO-480 B1A6 снаге 340 KS
Утва-66АГ – пољопривредни авион са мотором Lycoming GSO-480 B1A6 снаге 340 KS

Признања

За заслуге у пројектовању авиона Бранислав Николић је 1974. године одликован Орденом за војне заслуге са Златним мачевима.

Види још

Референце

^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2016. г. Приступљено 26. 11. 2020.
^ Политика 25. децембра 2013. године ISSN 0350-4395

Литература

Branislav Nikolić, Na sopstvenim krilima, Štamparija Topalović, Valjevo. 2009. ISBN 978-86-912401-0-3.
Patentni spis: YU 24551, "Privredno turistički avion UTVA 56", Savezni zavod za patente Beograd SFR Jugoslavija, 10.09.1960.
Patentni spis: YU 44661, Avion "UTVA-66V", Savezni zavod za patente Beograd SFR Jugoslavija
Чедомир Јанић, Годишњак српског ваздухопловства -2007, Аерокомуникације, Београд 2007, стр.100-103, ISSN 1820-9122
Политика 25. децембра 2013. године ISSN 0350-4395
Aviation Week and Space Technology, Том 73, McGraw-Hill, 1960

Спољашње везе

http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/biografije/129-branislav-nikolic Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2016)
Авион „УТВА“ – прва генерација високорилаца, Часопис „Одбрана“, Арсенал бр. 66.
Још увек лете – друга генерација висококрилних утви, Часопис „Одбрана“, Арсенал бр. 67.
http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=18921.0
Utva 65S Super Privrednik

[1] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2016. г. Приступљено 26. 11. 2020.

[2] Политика 25. децембра 2013. године ISSN 0350-4395

[1]

[2]