Спасовдан
Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник, који се слави у 40. дан након Васкрса.[1]
По хришћанском веровању, васкресењем Господ је показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао:
Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.
Да би у томе успели Христос им је обећао Духа Утешитеља, и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренијети Христову веру у свет и тиме људство спасавати у вери - одатле назив Спасовдан. Подигнутих руку Христос је ученике и благословио након чега се почео узносити на небо - Узнесење, тако се, завршивши дело спасења, вратио Богу на небесима.
Манастир Рукумија, Манастир Сестрољин, Манастир Доброводица и Манастир Раваница су посвећени Спасовдану. Неким градовима је то крсна слава, нпр. Београд, Бањалука, Источно Ново Сарајево, Невесиње, Чачак.
Слава Београда
[уреди | уреди извор]Спасовдан је иначе и крсна слава града Београда, који тиме чува спомен на тај дан 1403. године када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу.[1] Последња литија на Спасовдан у Београду, након доласка на власт комуниста, била је 1947. године. У летопису Вазнесенске цркве је записано да је литија била каменована од стране агилних скојеваца, а исте године је забрањена. Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993. године када је улицама у центру града прошла литија први пут после 46 година. Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у порти Вазнесенске цркве, која је прво изграђена као војна црква (за потребе војске, од 1863-1866), да би након те три године постала парохијски храм.[2]
Народна веровања и обичаји
[уреди | уреди извор]Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од предхришћанских времена. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом:
Свети Спасе – спаси душе наше![3]
Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве од туче.[3]
Пре Спасовдана није се пило млеко од Нове године. На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца се не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године. У Београду је до 1930-тих постојао обичај да жене уочи празника преноће на гробовима својих покојника, јер су веровале да се тада јавља њихов дух.[4]
Верска прослава Спасовдана састојала се у одласку у Цркву на верски обред посвећен овом празнику. После изласка из цркве, домаћини су своје госте водили кући, где их је чекао припремљен ручак.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Сутра је Спасовдан”. Балканс прес. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ Божић, Дамјан. Православље, бр. 1276, Смелост љубави: недогледно добро. Београд: СПЦ. стр. 2.
- ^ а б „Данас је празник Спасовдан: „Свети Спасе, спаси душе наше“”. ин4с. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ "Време", 11. јун 1937
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Спасовдан - Вазнесење Господње (СПЦ, 8. јун 2016) Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2016)
- Спасовдан – слава српске престонице Архивирано на сајту Wayback Machine (26. мај 2012)
- Catholic Encyclopedia: Ascension
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
