Википедија:Именовање чланака
 | Ова страница документује правило Википедије на српском језику. Описује општеприхваћени стандард који сви уредници треба да поштују уз примену здравог разума. Ако намеравате да знатно промените текст странице, прво покрените расправу на страници за разговор. |
 | Ова страница укратко: Наслови чланака треба да буду препознатљиви, правописно исправни, приступачни, доследни, прецизни и сажети. |
На овој страници налазе се смернице у вези с именовањем чланака, усвојене после расправе у септембру 2020. године.
Општа начела
[уреди | уреди извор]Општа начела при именовању чланака су (поређана према важности):
- препознатљивост
- правописна исправност
- приступачност
- доследност
- прецизност
- сажетост
Препознатљивост
[уреди | уреди извор]Наслов чланка мора да буде препознатљиво име теме, тако да и лаик (нестручњак) за ту област може да пронађе страницу. Препознатљив наслов је онај који се најчешће користи у поузданим изворима на српском језику. У одређивању препознатљивости могу вам помоћи платформе као што су Google књиге, Вести или Академик. Избегавајте да одређујете учесталост појмова пуким упоређивањем резултата претраге. Чланак о Совјетском Савезу треба насловити Совјетски Савез, не: Савез Совјетских Социјалистичких Република, СССР.
Ако тема има више имена по којима је препознатљива, пожељно је оставити преусмерење са других назива.
Правописна исправност
[уреди | уреди извор]Наслов мора да буде правописно исправан. То подразумева поштовање (поређано према важности) актуелног Правописа српског језика из 2010. (или новијих исправљених издања), препорука Одбора за стандардизацију српског језика те препорука истакнутих српских лингвиста (Твртка Прћића, Ивана Клајна…). Ако правопис нуди више могућности, без давања предности једној од њих, бира се наслов који је препознатљивији. Када је званичан назив одређене домаће или званичан превод одређене стране публикације, серије, видео-игре, музичке композиције, односно филма и часописа правописно неисправан, тада се назив оставља у том облику, а при првом помињању имена теме неопходно је написати одговарајућу напомену.
Приступачност
[уреди | уреди извор]Приступачан наслов не користи посебне знакове или иконице. Чланак о симболу који представља проценат не би требало назвати %, већ Знак процента.
Доследност
[уреди | уреди извор]Наслов треба да буде доследан с насловима сродних чланака. Погледајте одељак Смернице по областима за конвенције за сваку област.
Прецизност
[уреди | уреди извор]Назив би требало да буде прецизан у оној мери у којој је то потребно како би се избегле евентуалне недоумице. Рецимо, чланак о глумцу Предрагу Микију Манојловићу не може бити назван само „Мики”, јер је то надимак или име коришћено за неколико различитих особа или измишљених ликова.
Сажетост
[уреди | уреди извор]Краћи а довољно прецизни наслови имају предност пред дужима. На пример, преферира се наслов Исламска Држава, а не Исламска Држава Ирака и Леванта.
Остало
[уреди | уреди извор]Скраћенице
[уреди | уреди извор]Требало би избегавати скраћенице ако су вишезначне или ако се нису утемељиле и одомаћиле.
Наводници
[уреди | уреди извор]С обзиром на то да Правопис често дефинише употребу наводника необавезном, требало би их избегавати у насловима. Наводници се морају користити само када их званичан назив садржи (ОШ „8. октобар”). Када се користе, требало би писати ресичасте наводнике („”) и полунаводнике (’ ’) и не мешати цртицу (-) и црту (—).
Тачка гледишта
[уреди | уреди извор]Када се наслов чланка разликује од једне тачке гледишта до друге, тада се предност даје општеприхваћеном називу, ако он постоји. Рецимо, Рат у Босни и Херцеговини се у зависности од гледишта означава као Агресија на Босну и Херцеговину, Одбрамбено-отаџбински рат или Домовински рат. Најбоље је користити општеприхваћени, неутрални наслов Рат у Босни и Херцеговини. Такође, треба избегавати реч агресија или било који други термин наведен у СП/РЕЧИПАЖЊА, а нарочито спорне етикете.
Промена имена
[уреди | уреди извор]Ако тема чланка промени име, потребно је сачекати извесно време и пратити да ли ће поуздани извори користити ново или старо име.
Ако више поузданих извора почне да користи ново име, чланак би требало преименовати. Ако поуздани извори наставе да користе старо име, не би требало премештати чланак (начело препознатљивости).
Наслови чланака светитеља и црквених лица
[уреди | уреди извор]Чланци о светитељима именују са Свети у наслову, осим уколико нису препознатљивији под другим именом. Уколико постоје сумње да ли је адекватно извршити преименовање канонизованог лица, уредници требају да покрену расправу на СЗР чланка.
На основу гласања уредника усвојено је правило о начину именовања чланака црквених (велико)достојника.
Чланци о појединцима са највишим црквеним звањима (епископ, митрополит, архиепископ или патријарх) у наслову требају садржати титулу и црквено име. Наслови чланака о монасима са другим црквеним звањима (јерођакон, јеромонах, игуман, архимандрит) такође требају садржати црквени ранг, црквено име али ће се у загради бити наведено и њихово презиме. Тиме се уклања могућност преклапања односно потенцијалне конфузије.
| Исправно | Неисправно | |||
|---|---|---|---|---|
| Користи се одбачено, световно презиме | Преопширно | |||
| Имена | Митрополит црногорско-приморски Амфилохије | Амфилохије Радовић | Митрополит Амфилохије Радовић | Митрополит Амфилохије |
| Епископ сремски Василије | Василије Вадић | Епископ Василије Вадић | Епископ Василије | |
| Архимандрит Тихон (Ракићевић) | Тихон Ракићевић | Архимандрит Тихон Ракићевић | Архимандрит Тихон | |