Вуле Јевтић
Вуле Јевтић | |
---|---|
Лични подаци | |
Име по рођењу | Вукашин Јевтић |
Датум рођења | 7. јануар 1913. |
Место рођења | Росица, код Крушевца, Краљевина Србија |
Датум смрти | 10. август 1981.68 год.) ( |
Место смрти | Рибарска Бања, код Крушевца, СФРЈ |
Занимање | Певач, композитор |
Музички рад | |
Жанр | Народна музика |
Вукашин Вуле Јевтић (Росица, 7. јануар 1913 — Рибарска Бања, 10. август 1981) био је српски певач и композитор народне музике.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 7. јануара 1913. године у селу Росица, код Крушевца.[1]
Професионалну каријеру је почео током тридесетих година на Радио Београду, као музички тандем са Властимиром Павловићем Царевцем. Током целог Другог светског рата је био заточен у логорима на Бањици и Дахау.
После ослобођења Југославије, 1945. године, вратио се понови на Радио Београд, где је остао десет година. После се поново вратио певању у кафани. Наступао је у познатим кафанама у Београду - „Шуматовцу“ и „Мадери“.
Бавио се и компоновањем песама, од којих је најпознатија „Још литар један“. Био је први добитник Естрадне награде Југославије.
Умро је 10. августа 1981. године у Рибарској Бањи, код Крушевца. Њему у част се у Рибарској Бањи одржавају „Вулетови дани”.[2][3][4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Трезор”. rts.rs. Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ „40 ГОДИНА ОД СМРТИ ЛЕГЕНДЕ НАРОДНЕ МУЗИКЕ: 23. “Вулетови дани” сутра у Рибарској бањи”. Вечерње новости. 9. 8. 2021. Приступљено 9. 8. 2021.
- ^ urednik (2020-12-14). „Vule Jevtić - kralj astalskog pevanja iz Rosice”. www.restoranbagdala.com (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-01-30.
- ^ urednik (2020-12-14). „Vule Jevtić - kralj astalskog pevanja iz Rosice”. www.restoranbagdala.com (на језику: српскохрватски). Приступљено 2024-01-29.