Гумно

Гумно или гувно, мјесто на коме се врши жито; у настањеним планинским или другим врлетима мјесто на коме се људи састају, друже, договарају и играју. Одредила га је неприступачна и негостољубива конфигурација тла. То је мали хоризонтални плато ограђен, најчешће, каменом.

Вук Караџић о гумну

“ У Црној Гори а и онуда по приморју гумна су постављена и околомеђена каменом. Онамо се највише по гумнима и игра (јер су многе куће по таквој врлети да ваља тражити мјесто гдје се може играти), а и људи по коломату њиховоме сједе и договарају се за различне ствари.“

Гумно у обичајима

Гумно је једно од мјеста на коме се, по народном вјеровању, радо састају демони, посебно они зли, и то најчешће вјештице. По народном вјеровању вјештице се редовно састају 1. марта и о јесењој равнодневници, у глуво доба ноћи, али их има и у другим данима. Постојала су забрањена мјеста на која, по вјеровањима, ноћу није требало одлазити. (јаз (канал), ћуприја (мост), буњиште, раскршће али и гумно... )

Вјештица каже другарицама прије узлијетања:

“ Ни о трн, ни о грм, већ на пометно гумно“.

У шумадијским селима се овако каже када се на небу спази „звезда“ (метеор), како би пала на гумно с вјештицама.

О гумну се још каже:

„Међу оне ствари које дјевојци не могу допасти броји се онамо и гумно.“

“Играх се златном јабуком,

По пољу по мједеноме,

По гумну по сребрноме.

Гумно — симболичко значење

За неуког и примитивног човјека су по правилу, најважнија мјеста за његово постојање, била провокација као и извор сујевјерја (јаз којим се доводи вода на воденични точак, ћуприја којом се мосте обале, воденица која меље хљебно жито...). Та најважнија мјеста су елементарно била за њега и највећа брига. Њих ваља заштитити од демона, али и од људских страхова. Није новина да се страх куражи не би ли се побиједио.

Види још

• Краљичино брдо