Демонстрације
Демонстрација или митинг је јавни скуп више људи, који се крећу у групи. Настаје услед незадовољења њихових ставова. Настала је од грчке речи демос, што значи „народ“.
Демонстрације настају да се промени тачка виђења разлога због чега је настала (био он позитиван или негативан), нарочито се односи на социјалне проблеме. У социјалним наукама, демонстрација се односи на понашање са намером да се укаже како се нешто може урадити ефективно, нпр. када социјални радник показује клијенту како да боље комуницира са другима играњем улога („роле play“).[1]
Има неколико врста демонстрација:
- Маршеви, у којима колона људи иде од једне локације до друге.
- Окупљање, у којима се људи окупљају да слушају мишљења других људи или музичаре.
- Стражарење, где су демонстранти постављени од стране синдиката испред предузећа где раде.
- Заседање, у којима демонстранти окупирају место док им се тражени захтеви не испуне или на неки други начин нису натерани да напусте место.
Историја
[уреди | уреди извор]Термин је у употреби од средине 19. века, као и термин „састанак чудовишта“, који је првобитно скован у вези са огромним окупљањима демонстраната инспирисаних Данијелом О'Конелом (1775–1847) у Ирској.[2] Демонстрације су облик активизма, обично у облику јавног окупљања људи на митингу или шетње у маршу. Дакле, мишљење се демонстрира као значајно окупљање у гомили која је повезана са тим мишљењем.
Демонстрације могу промовисати становиште (било позитивно или негативно) у вези са јавним питањем, посебно у вези са уоченом притужбом или друштвеном неправдом. Демонстрација се обично сматра успешнијом ако учествује више људи. Истраживања показују да се антивладине демонстрације чешће дешавају у богатим земљама него у сиромашним.[3]
Историчар Ерик Хобсбаум је писао о демонстрацијама:
Поред секса, активност која у највећој мери комбинује телесно искуство и интензивне емоције је учешће у масовним демонстрацијама у време великог јавног усхићења. За разлику од секса, који је у суштини индивидуалан, демонтрирање је по својој природи колективно… као и секс подразумева неку физичку акцију – марширање, скандирање парола, певање – кроз које долази до спајања појединца у масу, што је суштина колективног искуства, налажење израза.[4]
Форме
[уреди | уреди извор]Владине демонстрације су демонстрације које организује влада. Исламска Република Иран,[5][6] Народна Република Кина,[7] Република Куба,[8] Совјетски Савез[9] и Аргентина,[10] између осталих нација, имале су демонстрације које је организовала влада.
Ненасиље или насиље
[уреди | уреди извор]
Протестни маршеви и демонстрације су уобичајена ненасилна тактика. Они су стога једна од тактика доступна заговорницима стратешког ненасиља. Међутим, разлози за избегавање употребе насиља такође могу произилазити, не из опште доктрине ненасиља или пацифизма, већ из разматрања у вези са конкретном ситуацијом, укључујући њене правне, културне и политичке димензије: ово је било случај у многим кампањама грађанског отпора.[11]
Као познато средство за спречавање инфилтрације агената провокатора,[12] организатори великих или контроверзних окупљања могу распоредити и координирати демонстрационе маршале, такође зване редари.[13][14]
Закон по земљи
[уреди | уреди извор]Интернационално
[уреди | уреди извор]Право на мирне демонстрације загарантовано је међународним конвенцијама, посебно члановима 21. и 22. Међународног споразума о грађанским и политичким правима (право на мирно окупљање и право на удруживање). Његово спровођење прати специјални известилац Уједињених нација за право на мирно окупљање и удруживање. Годне 2019, његов извештај је изразио забринутост због ограничења слободе мирног окупљања.[15]
Русија
[уреди | уреди извор]Слобода окупљања у Руској Федерацији је дата чл. 31. Устава усвојеног 1993. године:
Грађани Руске Федерације имају право да се окупљају мирно, без оружја, и да одржавају митинге, релије, демонстрације, маршеве и пикете.[16]
Велика Британија
[уреди | уреди извор]
Према Закону о озбиљном организованом криминалу и полицији из 2005. и Закону о тероризму из 2006. године, постоје области означене као „заштићене локације“ у којима људима није дозвољено да иду. Раније су то биле војне базе и нуклеарне електране, али је закон промењен 2007. и обухвата друге, генерално политичке области, попут Даунинг стрита, Вестминстерске палате и седишта МИ5 и МИ6. Раније, ометачи ових подручја нису могли бити ухапшени ако нису починили неко друго кривично дело и пристали да буду спроведени, али је то промењено изменама закона.[17]
Групе за људска права страхују да би ова овлашћења могла да ометају мирне протесте. Ник Клег, тадашњи портпарол Либералних демократа за унутрашње послове, рекао је: „Нисам свестан огромне трупе преступника који желе да нападну МИ5 или МИ6, а још мање да се излажу безбедносним проверама у Вајтхолу и Вестминстеру да израли своје мишљење. То је маљ да се разбије орах“. Либерти, група која агитује за грађанске слободе, рекла је да је та мера „претерана“.[18]
Врховни суд Уједињеног Краљевства је 2021. пресудио да блокирање путева може бити законит начин демонстрација.[19]
Сједињене Државе
[уреди | уреди извор]Први амандман Устава Сједињених Држава изричито дозвољава слободу окупљања као део мере за олакшавање решавања таквих притужби. „Амандман I: Конгрес неће донети никакав закон... којим би се ограничило... право људи да се мирно окупљају и да поднесу петицију Влади за исправљање притужби."[20]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
- ^ Oxford English Dictionary
- ^ Shishkina, Alisa; Bilyuga, Stanislav; Korotayev, Andrey (2017). „GDP Per Capita and Protest Activity: A Quantitative Reanalysis”. Cross-Cultural Research (на језику: енглески). 52 (4): 106939711773232. ISSN 1069-3971.
- ^ Hobsbawm, Eric (2003). Interesting Times: A Twentieth-Century Life. Random House Digital, Inc. стр. 73. ISBN 9780307426413.
- ^ Analysis: Iran Sends Terror-Group Supporters To Arafat's Funeral Procession Архивирано 2004-11-14 на сајту Wayback Machine "...state-organized rallies..."
- ^ "Why Washington and Tehran are headed for a showdown" Архивирано 2020-10-28 на сајту Wayback Machine The Hedge Fund Journal 16 April 2006.
- ^ Global News, No. GL99-072 Архивирано 2021-04-23 на сајту Wayback Machine China News Digest, 3 June 1989.
- ^ Cubans ponder life without Fidel Архивирано 2007-03-12 на сајту Wayback Machine The Washington Times 2 August 2006.
- ^ "Democracy in the Former Soviet Union: 1991–2004" Архивирано септембар 27, 2007 на сајту Wayback Machine Power and Interest News Report 28 December 2004
- ^ Pizzi, Nicolás (2012-07-29). „Militancia todo terreno: Sacan a presos de la cárcel para actos del kirchnerismo” [All-terrain militants: Prisoners are taken out of jail to take part in Kirchnerist demonstrations] (на језику: шпански). Clarín. Приступљено 29. 7. 2012.
- ^ Adam Roberts and Timothy Garton Ash (eds.), Civil Resistance and Power Politics: The Experience of Non-violent Action from Gandhi to the Present, Oxford University Press, 2009, especially at pp. 14–20.[1] Includes chapters by specialists on the various movements.
- ^ Stratfor (2004) Radical, Anarchist Groups Pose Their Own Threat Архивирано 2012-03-07 на сајту Wayback Machine published by Stratfor, June 4, 2004 quote:
Another common tactic is to infiltrate legitimate demonstrations in the attempt to stir widespread violence and rioting, seen most recently in a spring anti-Iraq war gathering in Vancouver, Canada. This has become so commonplace that sources within activist organizations have told STRATFOR they police their own demonstrations to prevent infiltration by fringe groups.
- ^ Belyaeva et al. (2007) Guidelines on Freedom of Peaceful Assembly Архивирано 2021-03-23 на сајту Wayback Machine, published by OSCE's Office for Democratic Institutions and Human Rights. Alternative version Архивирано 2010-06-25 на сајту Wayback Machine, Sections § 7–8, 156–162
- ^ Bryan, Dominic The Anthropology of Ritual: Monitoring and Stewarding Demonstrations in Northern Ireland Архивирано 2016-03-03 на сајту Wayback Machine, Anthropology in Action, 13 (1-2): 22–31(10)
- ^ „Report of the Special Rapporteur on the rights to freedom of peaceful assembly and of association (Clément Nyaletsossi Voulé)”. undocs.org. 11. 9. 2019. стр. 13. Приступљено 16. 11. 2020.
- ^ „Chapter 2 of the Constitution of the Russian Federation”. Архивирано из оригинала 2010-03-04. г. Приступљено 2012-07-17.
- ^ Morris, Steven, "New powers against trespassers at key sites Архивирано 2021-03-31 на сајту Wayback Machine", The Guardian, 24 March 2007. Retrieved on 23 June 2007.
- ^ Brown, Colin, "No-go Britain: Royal Family and ministers protected from protesters by new laws Архивирано 2007-06-06 на сајту Wayback Machine", The Independent, 4 June 2007. Retrieved on 23 June 2007.
- ^ Dearden, Lizzie (25. 6. 2021). „Supreme Court backs protesters and rules blocking roads can be 'lawful' way to demonstrate”. The Independent. Приступљено 28. 6. 2021.
- ^ „America's Founding Documents”. 30. 10. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hobsbawm, Eric (2003). Interesting Times: A Twentieth-Century Life. Random House Digital, Inc. стр. 73. ISBN 9780307426413.
- Bartkowski, Maciej J. (ed.), Recovering Nonviolent History: Civil Resistance in Liberation Struggles, Lynne Rienner, Boulder, Colorado. Bartkowski, Maciej J. (2013). Recovering Nonviolent History: Civil Resistance in Liberation Struggles. Lynne Rienner Publishers, Incorporated. ISBN 978-1-58826-895-2.
- Carter, April, Howard Clark and Michael Randle (eds.), A Guide to Civil Resistance: A Bibliography of People Power and Nonviolent Protest, vol. 1, Green Print/Merlin Press, London, 2013. Carter, April; Clark, Howard; Randle, Michael (2013). A Guide to Civil Resistance: A Bibliography of People Power and Nonviolent Protest. Green Print. ISBN 978-1-85425-108-4.. See also vol. 2, Merlin Press. Carter, April; Clark, Howard; Randle, Michael (2015). A Guide to Civil Resistance: A Bibliography of Social Movements and Nonviolent Action. Merlin Press. ISBN 978-1-85425-113-8.
- Chenoweth, Erica and Maria J. Stephan, Why Civil Resistance Works: The Strategic Logic of Nonviolent Conflict, Columbia University Press, New York, 2011. Chenoweth, Erica; Stephan, Maria J. (2011). Why Civil Resistance Works: The Strategic Logic of Nonviolent Conflict. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-15682-0. (hardback). In August 2012 this book won the Woodrow Wilson Foundation Award, given annually by the American Political Science Association for the best book on government, politics, or international affairs published in the US during the previous calendar year.
- Chenoweth, Erica. 2021. Civil Resistance: What Everyone Needs to Know. Oxford University Press.
- Clark, Howard, Civil Resistance in Kosovo, Pluto Press, London, 2000. Clark, Howard (септембар 2000). Civil Resistance in Kosovo. Pluto Press. ISBN 0-7453-1574-7. (hardback).
- Doudouet, Véronique, Civil Resistance and Conflict Transformation: Transitions from Armed to Nonviolent Struggle, Routledge, Abingdon, 2015. Dudouet, Veronique (2015). Civil Resistance and Conflict Transformation: Transitions from Armed to Nonviolent Struggle. Routledge. ISBN 9781138120143. (paperback).
- Mallat, Chibli, Philosophy of Nonviolence: Revolution, Constitutionalism, and Justice beyond the Middle East, Oxford University Press, New York, 2015. Mallat, Chibli (2015). Philosophy of Nonviolence: Revolution, Constitutionalism, and Justice Beyond the Middle East. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-939420-3. (hardback).
- Nepstad, Sharon Erickson, Nonviolent Revolution: Civil Resistance in the Late 20th Century Архивирано 20 октобар 2012 на сајту Wayback Machine, Oxford University Press, New York. Nepstad, Sharon Erickson (2011). Nonviolent Revolutions: Civil Resistance in the Late 20th Century. Oup USA. ISBN 978-0-19-977821-8.
- Randle, Michael, Civil Resistance, Fontana, London. Randle, Michael (1994). Civil Resistance. Fontana. ISBN 0-586-09291-9.
- Roberts, Adam, Civil Resistance in the East European and Soviet Revolutions Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2012) (PDF available), Albert Einstein Institution, Cambridge, Mass. Roberts, Adam (1991). Civil Resistance in the East European and Soviet Revolutions. Albert Einstein Institution. ISBN 1-880813-04-1.
- Roberts, Adam and Timothy Garton Ash (eds.), Civil Resistance and Power Politics: The Experience of Non-violent Action from Gandhi to the Present, Oxford: Oxford University Press, 2009. Roberts, Adam; Ash, Timothy Garton (3. 9. 2009). Civil Resistance and Power Politics: The Experience of Non-violent Action from Gandhi to the Present. Oxford University Press Oxford. ISBN 978-0-19-955201-6. (hardback); Roberts, Adam; Ash, Timothy Garton (29. 9. 2011). Civil Resistance and Power Politics: The Experience of Non-violent Action from Gandhi to the Present. Oxford University Press Oxford. ISBN 978-0-19-969145-6. (paperback, 2011). US edition. Reviews available at Oxford University Research Project on Civil Resistance and Power Politics.
- Roberts, Adam, Michael J. Willis, Rory McCarthy and Timothy Garton Ash (eds.), Civil Resistance in the Arab Spring: Triumphs and Disasters, Oxford: Oxford University Press, 2016. Roberts, Adam; Willis (Lecturer), Michael J.; McCarthy, Rory; Ash, Timothy Garton (2016). Civil Resistance in the Arab Spring: Triumphs and Disasters. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-874902-8.. US edition. Arabic language edition published by All Prints Publishers, Beirut. المقاومة المدنية في الربيع العربي: الانتصارات والكوارث. 2017. ISBN 978-9953-88-970-2.
- Sharp, Gene, Sharp's Dictionary of Power and Struggle: Language of Civil Resistance in Conflicts Архивирано 11 октобар 2017 на сајту Wayback Machine, Oxford University Press, New York, 2011. Sharp, Gene (2012). Sharp's Dictionary of Power and Struggle: Language of Civil Resistance in Conflicts. Oup USA. ISBN 978-0-19-982989-7. (hardback); Sharp, Gene (17. 11. 2011). Sharp's Dictionary of Power and Struggle: Language of Civil Resistance in Conflicts. Oup USA. ISBN 978-0-19-982988-0. (paperback).
- Zunes, Stephen, Civil Resistance Against Coups: A Comparative and Historical Perspective, ICNC Monograph Series, Washington DC, 2017.
- Ackerman, Peter and Jack DuVall, A Force More Powerful: A Century of Nonviolent Conflict, Palgrave, New York, 2000. Ackerman, Peter; Duvall, Jack (2000). A Force More Powerful: A Century of Non-Violent Conflict. Palgrave Macmillan. ISBN 0-312-24050-3. (paperback).
- Ackerman, Peter and Christopher Kruegler, Strategic Nonviolent Conflict: The Dynamics of People Power in the Twentieth Century, Praeger, Westport, Connecticut, 1994. Ackerman, Peter; Kruegler, Chris (1994). Strategic Nonviolent Conflict: The Dynamics of People Power in the Twentieth Century. Bloomsbury Academic. ISBN 0-275-93916-2. (paperback).
- Michael Beer, "Civil Resistance Tactics in the 21st Century". ICNC Press. Beer, Michael (23. 2. 2021). Civil Resistance Tactics in the 21st Century. International Center on Nonviolent Conflict. ISBN 978-1-943271-40-5.
- Carter, April, People Power and Political Change: Key Issues and Concepts, Routledge, London. Carter, April (2012). People Power and Political Change: Key Issues and Concepts. Routledge. ISBN 978-0-415-58049-6.
- Chakrabarty, Bidyut, ed., Nonviolence: Challenges and Prospects, Oxford University Press India, New Delhi. Chakrabarty, Bidyut (2014). Non-violence: Challenges and Prospects. Oxford University Press. ISBN 9780198090380.
- Davies, Thomas Richard (2014). „The failure of strategic nonviolent action in Bahrain, Egypt, Libya and Syria: 'political ju-jitsu' in reverse” (PDF). Global Change, Peace & Security. 26 (3): 299—313. ISSN 1478-1158. S2CID 145013824. doi:10.1080/14781158.2014.924916..
- Gee, Tim, Counterpower: Making Change Happen[мртва веза], New Internationalist, Oxford, 2011. Gee, Tim (18. 10. 2011). Counterpower: Making Change Happen. New Internationalist. ISBN 978-1-78026-032-7..
- Howes, Dustin Ells, Freedom Without Violence: Resisting the Western Political Tradition, Oxford University Press, New York. Howes, Dustin Ells (2016). Freedom Without Violence: Resisting the Western Political Tradition. Oxford University Press. ISBN 9780199336999.
- King, Mary E., A Quiet Revolution: The First Palestinian Intifada and Nonviolent Resistance, Nation Books, New York. King, Mary Elizabeth (2007). A Quiet Revolution: The First Palestinian Intifada and Nonviolent Resistance. PublicAffairs. ISBN 978-1560258025.
- Nepstad, Sharon, Nonviolent Struggle: Theories, Strategies, and Dynamics, Oxford University Press, New York. Nepstad, Sharon Erickson (2015). Nonviolent Struggle: Theories, Strategies, and Dynamics. Oxford University Press. ISBN 9780199976041.
- Pearlman, Wendy, Violence, Nonviolence and the Palestinian National Movement, Cambridge University Press, Cambridge. Pearlman, Wendy (2011). Violence, Nonviolence, and the Palestinian National Movement. Cambridge University Press. ISBN 978-1107007024.
- Roberts, Adam, ed., The Strategy of Civilian Defence: Non-violent Resistance to Aggression, Faber, London, 1967. (Also published as Civilian Resistance as a National Defense, Stackpole Books, Harrisburg, USA, 1968; and, with a new Introduction on "Czechoslovakia and Civilian Defence", as Civilian Resistance as a National Defence, Penguin Books, Harmondsworth, UK, and Baltimore, US, 1969. Roberts, Adam (1969). Civilian Resistance as a National Defence: Non-violent Action Against Aggression. Penguin. ISBN 0-14-021080-6..)
- Schock, Kurt (2005). Unarmed Insurrections: People Power Movements in Nondemocracies. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-4193-2..
- Semelin, Jacques, Unarmed Against Hitler: Civilian Resistance in Europe, 1939–1943, Praeger, Westport, Connecticut. Semelin, Jacques (1993). Unarmed Against Hitler: Civilian Resistance in Europe, 1939-1943. Bloomsbury Academic. ISBN 0-275-93961-8.
- Semelin, Jacques, La Liberté au Bout des Ondes: Du Coup de Prague à la Chute du Mur de Berlin, Nouveau Monde, Paris. Sémelin, Jacques (2009). La liberté au bout des ondes: Du coup de Prague à la chute du mur de Berlin. Belfond. ISBN 978-2-84736-466-8.
- Semelin, Jacques, Face au Totalitarisme: La Résistance Civile, André Versaille, Brussels. Sémelin, Jacques (2011). Face au totalitarisme, la résistance civile. André Versaille. ISBN 978-2-87495-127-5.
- Sharp, Gene (1973). The Politics of Nonviolent Action. Boston: Porter Sargent. ISBN 0-87558-068-8.. Also in a 3-volume edition. . ISBN 0-87558-070-X. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - Sharp, Gene and others, Waging Nonviolent Struggle: 20th Century Practice and 21st Century Potential, Porter Sargent, Boston. Sharp, Gene; Paulson, Joshua (2005). Waging Nonviolent Struggle: 20th Century Practice and 21st Century Potential. Extending Horizons Books. ISBN 978-0-87558-161-3.
- Stephan, Maria J. (ed.), Civilian Jihad: Nonviolent Struggle, Democratization, and Governance in the Middle East, Palgrave Macmillan, New York, 2009. Stephan, M. (12. 2. 2010). Civilian Jihad: Nonviolent Struggle, Democratization, and Governance in the Middle East. Palgrave Macmillan US. ISBN 978-0-230-62141-1. (paperback).
- Vinthagen, Stellan, A Theory of Nonviolent Action: How Civil Resistance Works Архивирано 21 новембар 2015 на сајту Wayback Machine, Zed Books, London, 2015. Vinthagen, Stellan (15. 11. 2015). A Theory of Nonviolent Action: How Civil Resistance Works. Bloomsbury Academic. ISBN 9781780325156. (paperback).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Special Rapporteur of the United Nations on the rights to freedom of peaceful assembly and of association
- 10 Principles for the proper management of assemblies (by Special Rapporteurs of the United Nations)
- "Controlling Public Protest: First Amendment Implications", article about restrictions that may be imposed on public protests, in the FBI Law Enforcement Bulletin (1994)
