Дервиш и смрт (филм из 1974)
Дервиш и смрт | |
---|---|
Изворни наслов | Дервиш и смрт |
Жанр | драма |
Режија | Здравко Велимировић |
Сценарио | Меша Селимовић Борислав Михајловић-Михиз |
Продуцент | Миленко Станковић |
Главне улоге | Воја Мирић Велимир Бата Живојиновић Борис Дворник Оливера Катарина Шпела Розин |
Музика | Зоран Христић |
Сценограф | Властимир Гаврик |
Сниматељ | Ненад Јовичић |
Монтажа | Ива Коси |
Продуцентска кућа | Центар ФРЗ Авала филм Београд Босна филм Сарајево Филмски студио Титоград Зета филм Будва Косова филм Приштина |
Година | 1974. |
Трајање | 108 минута |
Земља | СФР Југославија |
Језик | српскохрватски |
IMDb веза |
„Дервиш и смрт“ је југословенски филм снимљен 1974. године у режији Здравка Велимировића као екранизација истоименог романа Меше Селимовића.[1] Главне улоге: Воја Мирић, Бата Живојиновић, Борис Дворник, Бранко Плеша, Павле Вуисић, Оливера Катарина.[2]
Југословенска кинотека у сарадњи са А1 и Центар филмом дигитално је обновила овај филм. Свечана пројекција је одржана 3. фебруара 2024. године.[3][4]
Радња
[уреди | уреди извор]Старешину исламског реда дервиша дубоко порази хапшење и погубљење невиног брата. Узвративши и сам злом, дервиш успева да сруши владајуће људе и, у нади да ће успоставити правду, сам преузима власт. Стара управа, у којој су се промениле личности, а не и дух владавине, разбиће му илузије и смрвиће га као човека.
Улоге
[уреди | уреди извор]Глумац | Улога |
---|---|
Воја Мирић | дервиш Ахмед Нурудин |
Велимир Бата Живојиновић | Муселим |
Борис Дворник | Хасан Џелевџија |
Оливера Катарина | Кадиница |
Шпела Розин | |
Фарук Беголи | Мула Јусуф |
Бранко Плеша | Кадија |
Абдурахман Шаља | Татарин |
Павле Вуисић | Муфтија |
Вељко Мандић | Каразаим |
Александар Берчек | |
Рејхан Демирџић | |
Драгомир Фелба | Хаџи Синанудин |
Ранко Гучевац | |
Богдан Јакуш | стражар |
Иван Јонаш | |
Ратислав Јовић | |
Љуба Ковачевић | |
Улфета Матараџић | |
Сафет Пашалић | |
Војкан Павловић | |
Уснија Реџепова | певачица |
Петар Спајић Суљо | Диздар |
Драган Војновић | |
Миња Војводић | стражар |
Јанез Врховец |
Културно добро
[уреди | уреди извор]Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Дервиш и смрт".[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Velimirovic, Zdravko (1974-07-12), Dervis i smrt, Vojislav Miric, Velimir 'Bata' Zivojinovic, Boris Dvornik, Olivera Katarina, Avala Film, Bosna Film, Centar Film, Приступљено 2021-01-23
- ^ Dervis i Smrt (1974) - Zdravko Velimirovic | Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related | AllMovie (на језику: енглески), Приступљено 2021-01-23
- ^ https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/film-tv/3828777-premijera-digitalno-restaurisanog-filma-dervis-i-smrt-3-februara-u-jugoslovenskoj-kinoteci
- ^ https://www.kinoteka.org.rs/a1-kinoteka-dervis-i-smrt/
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Дервиш и смрт на сајту IMDb (језик: енглески)
- Дервиш и смрт - Центар филм
- Филмови 1974.
- Црногорски играни филмови
- Српски играни филмови
- Босанскохерцеговачки играни филмови
- Југословенски играни филмови (Црна Гора)
- Југословенски играни филмови (Босна и Херцеговина)
- Југословенски играни филмови (Србија)
- Екранизација српских и југословенских књижевних дела
- Југословенски играни филмови
- Црногорски филмови
- Босанскохерцеговачки филмови
- Српски филмови
- Југословенски филмови
- Филмови студија Авала филм
- Филмови студија Босна филм
- Филмови студија Зета филм
- Филмови студија Косовафилм
- Филмови студија Филмски студио Титоград
- Филмови студија Центар ФРЗ
- Југословенски филмови кандидовани за Оскара