Пређи на садржај

Интернет у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије

Интернет у Србији (тадашњој Југославији) појавио се 28. фебруара 1996. године, на дан Универзитета у Београду[1], када је национална академска мрежа преко провајдера BeotelNet спојена на интернет. Сви интернет сервиси постају доступни корисницима у Југославији, али су ипак били ограничени на академски круг. Исте године почињу с радом први домаћи комерцијални провајдери чиме се доступност интернета проширује и на неакадемски део Србије односно постаје доступан свим корисницима. У Србији има око 150 регистрованих фирми које су добављачи интернет услуга[2]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Повезивање Србије на интернет је почело крајем 1980-их повезивањем Универзитета у Београду на тадашњу европску академску мрежу (EARN). Са почетком рата у бившој Југославији и увођењем санкција све везе са EARN-ом су прекинуте. Тек крајем 1995. године везе су поново успостављање и почиње прво комерцијално пружање интернет услуга широкој популацији. Чести су били кварови на мрежи прекидања оптичког кабла са Мађарском итд. После демократских промена 2000. долази до убрзаног развоја телекомуникационе инфраструктуре повећања интернет брзина у 2005. интернет линк Србије је достигао 3Gbps. Данас у Србији више од 60% домаћинстава има приступ интернету.

Брзине интернета

[уреди | уреди извор]

Брзине интернет везе које се тренутно нуде у Србији зависе од начина преноса података:

  • xДСЛ

Стандардне брзине на xДСЛ-у су:

  • 10 Мбпс / 2 Мбпс
  • 20 Мбпс / 4 Мбпс
  • 50 Мбпс / 8 Мбпс
  • 100 Мбпс / 10 Мбпс
  • Брзине преко оптике
  • 200 Мбпс / 50 Мбпс
  • 400 Мбпс / 100 Мбпс
  • 600 Мбпс / 150 Мбпс
  • 1000 Мбпс / 250 Мбпс


Већа вредност представља проток према кориснику (download), а нижа проток од корисника (upload).

  • Кабловски интернет

Стандардне брзине протока према кориснику на кабловском интернету су:

  • у пакетима са неограниченим протоком на месечном нивоу 2 Мбпс, 4 Мбпс, 6 Мбпс, 8 Мбпс, 10 Мбпс, 15 Мбпс, 25 Мбпс, 40 Мбпс, 50 Мбпс и 120 Мбпс, 250 Мбпс, 500 Мбпс. (код појединих добављача у понуди се могу јавити и пакети од 5 Мбсп, 35 Мбпс); У зависности од тога да ли се корисник обавеже на коришћење услуге на одређени временски период стандардне најниже понуђене брзине могу бити и 15 Мбпс.

Агрегација код кабловског интернета, у зависности од добављача, креће се од 1/2 до 1/16 у корист протока ка кориснику.

Услуге кабловског интернета пружају СББ, ПТТ КДС, Иком (СББ), и АВКом. Једино СББ услуге кабловског интернета пружа у 21. граду у Србији и опслужује близу 90% од укупног броја корисника кабловског интернета, док остали добављачи ову услугу пружају само у Београд уз напомену да и Радијус Вектор поседује своју мрежу у Инђији, Обреновцу, Лапову, Баточини, Варварину и др.

  • Бежични интернет

Стандардне брзине на бежичном интернету су:

  • у пакетима са неограниченим протоком на месечном нивоу 768 Кбпс, 1 Мбпс, 2 Мбпс, 4 Мбпс, 10 Мбпс и више (у зависности од добављача у понуди има и следећих брзина 128, 256, 400, 512, 800, 1500 Кбпс);
  • у пакетима на мерење протока иду и до 5 Мбпс у зависности од добављача.

Стандардна агрегација је од 1/2 до 1/8 у корист протока према кориснику.

  • УМТС

Стандардне брзине на УМТС-у (HSPA+) који је део мобилних телекомуникација су:

  • до 42 Мбпс/5,76 Мбпс у корист протока према кориснику.[3]

УМТС услуге пружају сва три домаћа национална мобилна оператера.

Поменуте мобилне технологије се користе како за приступ интернету путем мобилног телефона тако и преко рачунара (мобилни широкопојасни интернет).

Добављачи услуга

[уреди | уреди извор]

Најзначајнији добављачи широкопојасног интернета у Србији су:

Број корисника

[уреди | уреди извор]
Подаци закључно са 31. 12. 2012

Према последњим извештајима у Србији постоји 4.726.896 прикључака на широкопојасни интернет. Укупан број корисника интернет у Србији је 5.038.924. Број корисника интернета према начину, технологији, повезивања (сви наведени подаци се не односе на АП Косово и Метохија, јер подаци из те покрајине нису доступни):[2]

  • Дајл ап

20.440 корисника

  • АДСЛ

659.878 корисника

  • Кабловски интернет

331.281 корисника

  • Бежични интернет

62.013 корисника

  • Мобилни (3Г) широкопојасни интернет

291.588 корисника

  • Укупан број претплатника 3Г мреже

3.662.919 корисника

  • Сви остали начини приступа интернета

10.805 корисника

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ РЦУБ - Историјат
  2. ^ а б РАТЕЛ Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015) - Извештај о раду
  3. ^ „mts[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 16. 02. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интернет_у_Србији&oldid=28423195”