Дуга (часопис)

Дуга је био високотиражни југословенски и српски недељник, који је од раних 1970их до 2000их издавала београдска издавачка кућа БИГЗ. Часопис претходник ,,Дуге" угашен је 1960их.

Настанак

Часопис ,,Дуга" чинило је исто особље које је објављивало еротски часопис ,,Ева и Адам". Часопис ,,Ева и Адам" основао је Александар Саша Бадањак и био је његов главни и одговорни уредник. Достигао је велику популарност у СФРЈ са тиражом од 270 000 продатих примерака, а нарочито је био популаран у СР Словенији. ,,Ева и Адам" је угашен због јавних моралних оптужби за ,,кварење омладине ",а то је била одлука Градског комитета СК Београда.

Иста новинарска екипа је потом, предвођена Сашом Бадањаком, покренула часопис који ће се бавити културом, политиком и забавом, а који је назван ,,Дуга". ,,Дуга" је наиме била први часопис после Другог светског рата који је био илустрован у боји, али је угашен '60-их, па је ово требало да буде обновљен недељник који наставља ове традиције.

Пословање

НИП ,,Дуга" ускоро постаје позната широм СФРЈ као опонент комунизму, и због објављивања интервјуа југословенских дисидената. У самом почетку ,,Дуга" је имала тираж од око 90 000 примерака. Августа 1974. године припојена је БИГЗ-у. Имала је 68 страна штампаних латиницом. Годишње је излазила 26 пута. Ускоро су, са растом интересовања читалаца и повећавањем тиража, за ,,Дугу" почели да пишу многи познати интелектуалци и јавне личности: Момо Капор, Борисав Ђорђевић, Добрица Ћосић, Милован Ђилас, Борислав Михајловић Михиз, Вук Драшковић итд. Каријеру у ,,Дуги" је започео и познати српски новинар Миломир Марић, који је 1990-их постао и главни и одговорни уредник. Иако је у СФРЈ слобода штампе била израженија него у другим комунистичким земљама, ипак су главни уредници често смењивани због објављивања контроверзних материјала. И 1990их ,,Дуга" наставља са контроверзним радом, све док новинарка Дада Вујасиновић није убијена 1994, вероватно због непријатног чланка о Жељку Ражнатовићу Аркану. Колумну у ,,Дуги" имала је и Мира Марковић, супруга Слободана Милошевића и професор социологије, иако су у истом часопису излазили чланци против ње и њене странке ЈУЛ. Магазин је био конципиран тако да се на насловној страни обично налазила слика женског топ-модела или познате женске јавне личности, као што је то био случај и у неким другим великим југословенским листовима.

Меморандум САНУ

У СФРЈ и СР Србији 1986. године велику аферу изазвала је једна полицијска узурпација: из просторија Српске академије наука и уметности изнет је радни примерак недовршеног списа о стању у земљи после Титове смрти и објављен у ,,Вечерњим новостима". О овом документу се дискутовало по дневној штампи, телевизији, радију, као и на седницама СКЈ у наредних неколико месеци, осуђујући документ као израз ,,великосрпске шовинистичке хегемоније". Међутим, већина учесника дискусије није никада у целости прочитала овај незавршени документ. Јуна 1989. када су се стишале варнице, у ,,Дуги" је у посебном броју објављен цели текст Меморандума са коментарима уредника. Тада је јавност могла да увиди да се углавном говори о економским и привредним питањима, а такође се и дају решења за политичку и друштвену кризу која је наступила у Југославији крајем 1980их.

Гашење

Средином деведесетих већина угледних новинара престаје да пише за "Дугу" и прелази у друге листове (Интервју, Профил, НТ...). После 5. октобра, БИГЗ запада у финансијску кризу, међутим "Дуга" наставља са радом све до јула 2003. године. када јe у потпуности нестала из продаје.