Пређи на садржај

Екатарина Велика

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са ЕКВ)
За друге употребе, погледајте страницу Екатарина Велика (вишезначна одредница).
Екатарина Велика (ЕКВ)
Група Екатарина Велика
Музички рад
Активни период1982—1994.
Место оснивањаБеоград, СФРЈ
Жанр
Издавачка кућаРТВ Љубљана
ПГП РТБ
Чланови
Бивши члановиМилан Младеновић
Маргита Стефановић
Бојан Печар
Драгомир „Гаги“ Михајловић
Ивица Вдовић
Иван Феце Фирчи
Иван „Рака“ Ранковић
Срђан „Жика“ Тодоровић
Марко Миливојевић
Драгиша „Ћима“ Ускоковић

Екатарина Велика (скраћено ЕКВ) је била рок група из Београда и једна од најуспешнијих и најутицајнијих група на простору бивше Југославије.

Срж бенда чинили су гитариста и певач Милан Младеновић, клавијатуристкиња Маргита Стефановић и басиста Бојан Печар.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Почетак

[уреди | уреди извор]

Катарина II је настала 1982. године у Београду. Групу су након распада бенда Шарло Акробата формирали певач Милан Младеновић, гитариста Драгомир „Гаги“ Михајловић, басиста Зоран "Шваба" Радомировић и бубњар Душан Дејановић. Назив потиче од имена Михаиловићеве неузвраћене љубави, девојке Катарине. Током 1982. бенду се придружује клавијатуристкиња Маргита „Маги“ Стефановић. Радомировић убрзо потом прелази у "Ду Ду А", а Душан Дејановић у Дисциплину кичме, те бубњеве једно време свира Бранко „Манго“ Куштрин. Почетком 1983. на место бубњара долази Ивица „Вд“ Вдовић, бивши бубњар Шарла акробате, а басиста постаје Бојан Печар, чиме је формирана коначна ритам секција бенда. Коначна и последња постава групе Катарина II - Младеновић, Михаиловић, Стефановић, Печар и Вдовић - започиње 1983. са радом на деби албуму.

80-е

[уреди | уреди извор]

Катарина II

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Катарина II (албум)

У пролеће 1983. године Катарина II учествује на загребачком бијеналу и добија солидне критике. Материјал за први албум снимају убрзо након тога, а на њему се као гост појављује глумац Светислав Гонцић. Материјал је сниман у студију „Друга маца“ чији је власник био Енцо Лесић кога је Младеновић познавао од рада са групом Шарло акробата. Нажалост, због лоших услова снимања материјал пропада, а група је приморана да поново сними целокупан албум. На позив колеге музичара Срђана Марјановића то су учинили следеће године у студију "Аquarius" у Београду, а албум објавили за ZKP RTLJ из Љубљане.

Деби албум под називом Катарина II коначно излази 1984. године. Већину текстова је написао Младеновић, са изузетком текстова за "Врт" и "Платформе" које је написао Михајловић, за песму "Кад кренем ка..." за коју је текст написала Маргита Стефановић као и за песму "Треба да се чисти" чији је текст групно потписан. У већини песама група успешно повезује Младеновићев дескриптивни песнички сензибилитет са енергичним звуком новог таласа. Често сматран звучно „најчистијим“ издањем бенда. Албум није постигао комерцијални успех због уметничког концепта коме је недостајала комерцијална пријемчивост, али најпре и чињенице да је објављен у свега 3000 примерака.

Убрзо након изласка албума, бенд проживљава поновну промену састава. Као и у време Лимуновог дрвета, неслагања између Младеновића и Михајловића и даље постоје. Михајловић убрзо долази и у сукоб са законом и одлази у затвор, а након изласка му је саопштено да више није члан бенда. Како је он тврдио да има ауторска права на име Катарина II, бенд је био присиљен да одабере нови назив. Преостали чланови бирају ново име Екатарина Велика (по Катарини Великој, руској царици), касније скраћено на ЕКВ, и под тим именом раде до краја каријере.

Убрзо, због проблема са дрогом и болести, и бубњар Вдовић одлази из бенда и завршава у Ду Ду А. Његова замена је Иван Феце Фирчи (претходно: "Луна", "Џакарта").

Екатарина Велика

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Екатарина Велика (албум)

Захваљујући константним концертним наступима широм Југославије (са посебно честим концертима у Загребу, Љубљани и Београду) и емитовању спотова на телевизији, Екатарина Велика полако стиче већи број поклоника.

Група издаје 1985. године други албум под називом Екатарина Велика. Албум је снимљен у загребачком студију SIM, са продуцентом Владимиром Смолецом, а на њему се као гости појављују Масимо Савић, у то време певач хрватског бенда Дориан Греј, као и Томо Ин Дер Мулен, гитариста састава Карлови Вари. Нови материјал је донео извесне промене у звуку будући да је у односу на претходни албум био приметно бржег ритма и енергичнији. Ипак, и на њему су присутне препознатљиве одлике бенда: дубоко суптилни тонови као и Младеновићеви херметични, интроспективни и метафорични текстови. Албум је својим омотом, који је осмислио и дизајнирао Душан Герзић, показивао и одређене уметничке амбиције, јер приказује чланове бенда осликане у маниру индијанске обредне тетоваже.

Други албум је донео бенду прве праве хитове, песме "Очи боје меда", "Tattoo" и "Модро и зелено". Ван Југославије први пут свирају 22. марта 1985. године, на манифестацији "Дани културе" у Торину у Италији, и остављају позитиван утисак. Други запажени наступ остварују на концерту у Загребу који је био део такозване "Боље вас нашли" традиционалне размене бендова између Београда и Загреба. У лето 1985. године Феце одлази на обавезно одслужење војног рока, а његова замена за бубњевима је Иван „Рака“ Ранковић (претходно: "Тврдо срце и велике уши").

С’ ветром уз лице

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: С’ ветром уз лице

Трећи албум бенда, под називом С’ ветром уз лице, излази 1986. године и њиме се пробијају до шире публике, и који од њих прави звезде. Албум су продуцирали Младеновић, Маргита Стефановић и Драган Чачиновић, и имао је врло „исполиран“ звук базиран на наглашеним клавијатурама и на употреби "E-mu Emulator II" 8-битног семплера. Хитови са овог албума укључивали су песме "Буди сам на улици", "Као да је било некад", "Ти си сав мој бол" и "Новац у рукама". С’ ветром уз лице је уз свој комерцијални успех добио и прилично равнодушан пријем критике која се жалила да звук албума и превише подсећа на британску групу "Simple Minds".

У ово време бенд има и врло живу концертну активност, наступајући по градовима широм Југославије. На концерту одржаном 2. новембра 1986. у загребачком клубу "Kulušić" снимљен је први живи албум бенда који је издат накнадно почетком 1987. године као албум EKV 19LIVE!86. Исте године бенд се враћа са турнеје у Београд и тријумфално завршава концертну сезону серијом од шест распродатих концерата у београдском Дому омладине.

У пролеће исте године Иван Ранковић одлучује да напусти бенд да би са пријатељима из свог старог бенда "Тврдо срце и велике уши" формирао групу "Улица од месеца". Нови бубњар постаје Срђан „Жика“ Тодоровић (претходно: "Радничка контрола", "Безобразно зелено", "Дисциплина кичме") који свој први концерт са групом свира у париском клубу "La Locomotive". Тодоровић у групу долази из Дисциплине кичме, која је од самог почетка важила за неку врсту ривала, прво групи Катарина II, а потом и Екатарини Великој.

Љубав

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Љубав (албум)

После промене састава бенд снима свој четврти студијски албум под називом Љубав који излази у другој половини 1987. године. Албум се најчешће сматра најбољим издањем бенда као и једним од најбољих рок издања на територији бивше Југославије. Ово издање карактерише више гитарски оријентисан и исполиран звук који је донела сарадња са новим продуцентом, аустралијским музичарем Теодором Јанијем (Theodore Yanni). Високо стилизован омот су заједно осмислили и дизајнирали Маргита Стефановић и уметник Вук Видор. Као хитови са албума се издвајају песме "Земља", "Поред мене", "Љубав", "7 дана" и "Људи из градова", а сматра се да већина песама показује прве трагове депресије у Младеновићевим текстовима, што се најчешће аргументује текстом нумере „Тонемо“.

Бенд у овом периоду има статус концертне атракције који потврђује једним распродатим концертом у београдској хали „Пионир“ 26. децембра 1987. Почетком 1988. започињу нову турнеју на којој им се прикључују певач и гитариста београдског састава Ван Гог Звонимир Ђукић „Ђуле“ и бивша певачица групе "Октобар 1864" Тања Јовићевић. У то време се Феце поново прикључује бенду уместо Срђана Тодоровића. У бенду остаје свега неколико месеци, да би се затим у мају 1988. одселио у Њујорк. Након Фецеовог одласка Тодоровић се враћа у групу.

Само пар година за нас

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Само пар година за нас

Године 1989. бенд објављује Само пар година за нас, пето студијско издање. Критика сматра овај албум пуком концептуалном копијом албума Љубав. Међутим, за разлику од углавном брзо ритмичног темпа комбинованог са благо тамним звуком на албуму Љубав, Само пар година за нас има много звучно „мутније“ мелодије и спорији ритам који заједно носе предосећај надолазећих политичких и социјалних трагедија који ће захватити Југославију почетком 90-их.

Неколико хитова са албума укључују песме "Круг", "Срце" и "Пар година за нас".

У новембру 2006. године песма "Пар година за нас" је изгласана за најбољу југословенску песму свих времена од стране слушалаца београдског радија Б92. Милан Младеновић је у свом интервјуу за емисију РТС ТВБ „ТВ Постер“ 1992. године изјавио да је "Пар година за нас" најбоља песма коју је Екатарина Велика направила.

90-е

[уреди | уреди извор]

Дум дум

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Дум дум (албум)

Након албума Само пар година за нас уследила је најтежа промена састава коју је група врло тешко поднела. Тодоровић је напустио бенд концентришући се на своју глумачку каријеру, а Бојан Печар се сели у Лондон. Док је одлазак Тодоровића из групе био мање-више још једна смена за бубњевима, Печаров одлазак је био велики губитак за бенд који на тај начин остаје без једног од својих кључних чланова. Младеновић и Маргита Стефановић настављају даље налазећи новог бубњара Марка Миливојевића (претходно: "У шкрипцу", "Партибрејкерс"), а као басиста у то време на концертима свира Мишко Плави. Албум Дум дум излази у пролеће 1991. године, а као басисти на албуму свирају Бата Божанић и Душан Петровић.

Албум Дум дум се сматра најмрачнијим албумом групе. Његова суморност и атмосфера трагедије одају опште стање у Југославији која се у то време, почетком 90-их лагано распада и приближава грађанском рату.

Неко нас посматра

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Неко нас посматра

Током 1992. и 1993. године ЕКВ наступа са басистом Драгишом Ускоковићем, укључујући и наступе на анти-ратним концертима у Бечу, Прагу и Берлину. У мају 1993. нова постава објављује албум Неко нас посматра који, као супротност претходном албуму, карактеришу топлији и приступачнији звук и комуникативније и отвореније теме посебно препознатљиве у песмама "Заједно", "Just let me play some modern RNR music", "Јадранско море", "Понос". Ово је такође први и једини албум бенда који садржи обрађену песму, а то је нумера "Истина машина" југословенског рок бенда "Тајм".

Због својих једноставних музичких аранжмана и текстуалних концепата, албум је сматран најслабијим ЕКВ издањем. Време је међутим променило погледе на албум и његове вредности су постале више цењене током година.

Крај

[уреди | уреди извор]

Почетком 1994. године Екатарина Велика је неактивна. Младеновић у децембру 1993. одлази у Бразил где заједно са пријатељем и музичарем Митром Суботићем Субом и групом бразилских музичара ради на албуму "Angel's Breath". По његовом повратку у Београд, на пролеће бенд наставља са концертном активношћу. О будућем албуму „Поново заједно“ је у каснијим интервјуима причала Маргита, али постоје индиције да је Милан желео да се посвети искључиво пројекту "Angel's Breath". У августу 1994. бенд свира на фестивалу у Будви што је њихов последњи концертни наступ. Следећег дана Милан Младеновић је пребачен у болницу. У октобру је откривено да има рак панкреаса.

Свега месец дана касније, 5. новембра 1994, Милан Младеновић је умро у Београду у 37. години. Његовом смрћу, Екатарина Велика је престала да постоји.

Бојан Печар умро је у Лондону од срчаног удара 13. октобра 1998, у 39. години.

Маргита Стефановић је умрла 18. септембра 2002. године у Београду, у 44. години живота, од сиде.

Остали чланови бенда који су преминули су Ивица Вдовић (боловао од сиде, преминуо 1992) и Душан Дејановић (такође боловао од сиде, умро 16. новембра 2000. у Београду).

Утицаји

[уреди | уреди извор]

Екатарина Велика је међу најутицајнијим, ако не и најутицајнији бенд на простору бивше Југославије, а такође се сматра и једним од најважнијих бендова на југословенској рок сцени уопште. Многи бендови су током година обрађивали њихове хитове, али оно што је карактеристично је то да се имитације тема којима се Младеновић бавио као и његовог јединственог песничког стила стално појављују у музици многих нових младих бендова.

Међу бендовима за које се тврди да су под великим утицајем Екатарине Велике је бенд Ван Гог који се уздигао до статуса једног од најпопуларнијих рок бендова у Србији у другој половини 90-их, али који је такође често критикован због претеране склоности ка имитацији ЕКВ-а, нарочито када се ради о текстовима песама. Други бенд на који је Екатарина Велика значајно утицала је Block Out, који је обрадио њихову песму „Соба“ (трибјут издање "Као да је било некад") и који често свира њихове песме на својим концертима.

Чланови

[уреди | уреди извор]
  • Милан Младеновић - вокал, гитара (фебруар 1982 - лето 1994)
  • Драгомир „Гаги“ Михајловић - гитара (фебруар 1982—1984)
  • Зоран „Шваба“ Радомировић - бас-гитара (фебруар 1982 - крај 1982)
  • Душан „Џинџер“ Дејановић - бубњеви (фебруар 1982 - крај 1982)
  • Бранко „Манго“ Куштрин - бубњеви (фебруар 1982 - поч. 1983)
  • Маргита „Маги“ Стефановић - клавир, клавијатуре (крај 1982 - лето 1994)
  • Бојан Печар - бас-гитара (поч. 1983 - децембар 1990)
  • Ивица „Вд“ Вдовић - бубњеви (поч. 1983 - јесен 1984)
  • Иван Феце Фирчи - бубњеви (јесен 1984 - лето 1985; поч. 1988 - мај 1988)
  • Иван „Рака“ Ранковић - бубњеви (лето 1985 - поч. 1987)
  • Срђан „Жика“ Тодоровић - бубњеви (поч. 1987 - поч. 1988; мај 1988 - поч. 1990)
  • Марко Миливојевић - бубњеви (поч. 1990 - лето 1994)
  • Мишко Плави - бас-гитара (пролеће 1991 - лето 1991)
  • Душан Петровић / Бата Божанић - студијски бас-гитаристи (пролеће 1991)
  • Драгиша „Ћима“ Ускоковић - бас-гитара (јесен 1991 - крај 1993)
  • Боле Станојевић - бас-гитара (април - август 1994)

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Студијски албуми

[уреди | уреди извор]

Албуми уживо

[уреди | уреди извор]

Компилације

[уреди | уреди извор]

Трибјут албуми

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Екатарина_Велика&oldid=28823885”