Епископ моравички Антоније
Антоније (Пантелић) | |
|---|---|
_%D0%B2_%D0%9A%D0%B8%D0%B5%D0%B2%D0%B5._2019.jpg) Епископ моравички Антоније 2019. године | |
| Датум рођења | 23. јул 1970. |
| Место рођења | Ваљево, СФР Југославија |
| Датум смрти | 11. март 2024. (53 год.) |
| Место смрти | Москва, Русија |
Антоније (световно Драган Пантелић; Ваљево, 23. јул 1970 — Москва, 11. март 2024) био је епископ моравички и старешина Подворја српске патријаршије у Москви, теолог и преводилац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну школу завршио је у Причевићу код Ваљева. Богословију је завршио у манастиру Крки 1991. године. Дипломирао је на Духовној академији у Москви 1996. године. Био је најбољи студент генерације и стипендиста фондације патријарха московског и све Русије Алексија II. Одлуком Научног савета Московске духовне академије од 25. маја 1996, јеромонаху Антонију додељено је научно звање кандидата богословља, за одбрањену дисертацију на катедри Историје помесних Цркава.
Као ученика богословије замонашио га је у чин мале схиме 23. септембра 1988. године у манастиру Крки епископ жички Стефан (Боца). Рукоположио га је у чин јерођакона 1989, а у чин јеромонаха је 5. јануара 1991. године у манастиру Жичи такође епископ жички Стефан.
По повратку из Русије месеца јуна 1996. године, унапређен је у чин синђела и постављен за намесника и благајника манастира Студенице. Свети архијерејски синод Српске православне цркве, на предлог митрополита дабробосанског Николаја, поставио га је августа месеца 2000. године за професора Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи, када и прелази у клир Митрополије дабробосанске као сабрат манастира Добруна. Од октобра месеца 2000. године предавао је и на Музичкој академији Универзитета у Српском Сарајеву. Истовремено је обављао сва богослужења и парохијске обавезе у Саборној цркви у Сарајеву где бива унапређен у чин протосинђела на Божић 2001. године.
На предлог патријарха српског Павла, Свети архијерејски синод изабрао је, јануара 2002, протосинђела Антонија за старешину Подворја српске цркве у Москви. На основу одлуке Светог архијерејског синода, митрополит Николај, 17. марта 2002, у Духовној академији Светог Василија Острошког у Србињу, произвео је протосинђела Антонија у чин архимандрита.
Био је старешина Подворја српске патријаршије у Москви и представник Српске православне цркве у Русији. Предавао је на Руском православном универзитету и био управник катедре за литургијско богословље. На предлог патријарха српског Павла изабрао га је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на редовном заседању маја месеца 2006. године за викарног епископа моравичког. Хиротонисан је у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду 23. јула 2006. године од стране патријарха српског Павла уз саслужење митрополита црногорско-приморског Амфилохија, митрополита дабробосанског Николаја, архиепископа верејског Евгенија (Руска православна црква) и још 16 архијереја и мноштва свештеника Српске и Руске православне цркве.
Епископ Антоније је 24. марта 2008. године у Москви пред Међународним академијским акредитационим и атестационим комитетом (МАААК) одбранио научни степен доктора теологије уз сва права, привилегије и почасти, за научну дисертацију на тему „Богослужења у дохалкидонским црквама“.
У јулу 2018. изабран је за декана Факултета религијског образовања Московског православног института Светог Јована Богослова.[1]
Аутор је чланака и радова објављених у руском издању Православне енциклопедије, као и у раду Поклоничке агенције Пут вере и Издавачке установе Подворја Српске Православне Цркве у Москви.[2]
Преминуо је у Москви, 11. марта 2024. године у 53. години живота, после дуге и тешке болести.[3] Сахрањен је у порти Храма Светих апостола Петра и Павла у Москви. Патријарх српски Порфирије и патријарх московски и све Русије Кирил служили су свету литургију и парастос.[4][5]
Признања
[уреди | уреди извор]Одликовања
[уреди | уреди извор]Епископ Антоније Пантелић је добио следећа одликовања:
- Орден Сергија Радоњешког трећег степена (од патријарха московског и све Русије Алексија Другог)
- Орден Благоверног кнеза моравског Ростислава (од блажењејшег митрополита чешких земаља и словачке Николаја, 22. маја 2004)
- Орден „Светог Александра Невског“ (22. јануара 2006)
- Орден Савета за друштвене награде Руске Федерације, „За службу отаџбини и православљу“ трећег степена (14. јануара 2007)
- Орден првог степена „За веру и верност“ (од Комитета за награде Руске Федерације, 6. маја 2007)
- Почасни знак првог највишег степена „Заштитника отаџбине“ (од Савета војних ветерана Русије и Белорусије 14. јула 2007)
- Медаља Светог Марка Ефеског I степена (2020)[6]
- Орден пријатељства (од руског председника Владимира Путина, 2020)[7]
- Орден Светог Алексија, Митрополита Кијевског, Московског и све Русије III степена (2020)[8]
- Орден Светог кнеза Владимира I степена (2021)[9]
Награде
[уреди | уреди извор]- Међународна награда „Златни витез”, за књигу Oдноси Српске и Руске Православне Цркве 1945–1950. на основу докумената из руских архива, Москва, 2023.[10]
Дела
[уреди | уреди извор]- Монографије[2]
- Господи посети виноград сей
- Православна Москва (водич кроз православне светиње руске престонице)
- Отношения Сербской и Русской Православных Церквей на основании документов российских архивов
- Святые земли сербской, У загрљају Богородичиног града
- Свидетель истории и живой голос традиции
- Преводи[2]
- Померање граница срца Митрополита тверског и кашинског Амвросија (Јермакова)
- У шта верују православни хришћани Митрополита будимпештанског и мађарског Илариона (Алфејева)
- Запитајмо се о будућности човечанства Патријарха московског и све Русије Кирила
- Тајна предивних дела Митрополита тверског и кашинског Амвросија
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Епископ Антоније - декан Православног института у Москви (СПЦ, 20. јул 2018)”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2020. г. Приступљено 20. 07. 2018.
- ^ а б в https://spc.rs/usnuo-u-gospodu-episkop-moravicki-antonije-pantelic/
- ^ „Уснуо у Господу Епископ моравички Антоније (Пантелић)”. 11. 03. 2024. Приступљено 11. 03. 2024.
- ^ „РТС :: Друштво :: Епископ моравички Антоније сахрањен у Москви, присуствовао партијарх Порфирије”. www.rts.rs. Приступљено 2024-03-16.
- ^ „Предстојатељи Руске и Српске Православне Цркве служили Литургију и опело Епископу моравичком Антонију у Саборном храму Христа Спаситеља у Москви”. Епархија бачка (на језику: српски). 2024-03-16. Приступљено 2024-03-19.
- ^ „Високо одликовање Епископу моравичком Антонију (СПЦ, 12. јул 2020)”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2020. г. Приступљено 15. 07. 2020.
- ^ „Руски председник одликовао владику Антонија (СПЦ, 23. јул 2020)”. Архивирано из оригинала 23. 07. 2020. г. Приступљено 23. 07. 2020.
- ^ „Патријарх Кирил уручио одликовање епископу Антонију (СПЦ, 31. јул 2020)”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 05. 08. 2020.
- ^ „Епископ моравички Антоније награђен орденом Светог кнеза Владимира (СПЦ, 12. новембар 2021)”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2021. г. Приступљено 16. 11. 2021.
- ^ „Четворици Срба додељене награде „Златни витез“ у Москви”. Sputnik Србија (на језику: rs). 16. 10. 2023. Приступљено 17. 10. 2023.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Биографија епископа Антонија
- Владика Антоније Пантелић о стању у православној цркви („Вечерње новости”, 1. децембар 2019)
- 14 година архијерејске службе епископа Антонија (СПЦ, 26. јул 2020) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јул 2020)
- У спомен на блаженопочившег епископа моравичког Антонија (1970-2024) (Светигора)
