Железнец
Административни подаци | |
---|---|
Држава | Северна Македонија |
Општина | Демир Хисар |
Становништво | |
— 2002. | 57 |
— густина | 4,5/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 19′ 27″ С; 21° 03′ 48″ И / 41.3242° С; 21.0633° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 730 m |
Површина | 12,8 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 7244 |
Позивни број | (+389) 48 |
Регистарска ознака | BT |
Железнец или Железнац (мкд. Железнец, стсл. Железньц ) је насеље у југозападном делу Северне Македоније.
Железнец је древно насеље са историјом вађења руде гвожђа или железа (порекло назива). Данас је село познато по традиционалној архитектури.
Железнец припада општини Демир Хисар.
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље Железнец је смештено у југозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Битоља, насеље је удаљено 55 km северозападно.
Железнец се налази у северозападном делу области Демир Хисар. Насеље је положено у изворичном делу Црне реке. Село лежи у клисури, а име је добило по богатим налазиштима железне руде, по чему је име добио и оближњи Демир Хисар (тур. Железна гора). Западно од села издиже се Илинска планина, а источно Бушева планина. Надморска висина насеља је приближно 730 метара.
Клима у насељу је планинска због знатне надморске висине.
Историја
[уреди | уреди извор]Железнац (по српским) је био град убележен на карти српске средњовековне државе. Његов грчки назив у средњем веку био је Сидирокастрон.[1] Прво је јавља за време краља Милутина, и касније његових наследника династије Немањића. За време српског цара Душана, град је био на граници према Грцима. Назив Железнац је добио највероватније због налазишта жељезне руде већ у то време. Касније је био у склопу Српског царства и државе Мрњавчевића.
Становништво се на почетку 21. века махом одселило; у градове, нарочито Нови Сад.[2]
Становништво
[уреди | уреди извор]По попису становништва из 2002. године Железнец је имао 57 становника.
Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (100%).
Већинска вероисповест у насељу је православље.
Збирка слика
[уреди | уреди извор]-
Старе куће у Железнецу
-
Извор Црне реке крај Железнеца
-
Споменик у селу
-
Богородичина црква у Железнецу
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ https://srbski.weebly.com/istorija-i-srbstvo/1038383
- ^ "Политика Магазин", Београд 7. јул 2019.
Извори
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- www.demirhisar.gov.mk Званична страница општине Демир Хисар Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2014)