Житије Светог Симеона од Стефана Првовенчаног
Житије Светог Симеона од Стефана Првовенчаног је житије српског великог жупана Стефана Немање - Светог Симеона (умро 1200. године), које је написао његов син и наследник, српски велики жупан и краљ Стефан Првовенчани (умро 1227. године).[1][2][3] Житије представља једно од значајнијих дела српске средњовековне књижевности, а уједно се сматра и драгоценим историјским извором.[4][5]
Поред Житија Светог Симеона од Стефана Првовенчаног, постоје и друга житија истог светитеља:
- Пролошко житије Светог Симеона, које је састављено почетком 13. века, са потоњим редакцијама.[6][7][8]
- Житије Светог Симеона од Светог Саве, које је написао први српски архиепископ Свети Сава.[9][10][11]
- Житије Светог Симеона од Доментијана, које је средином 13. века написао Доментијан Хиландарац.[12][13][14]
Рукописи
[уреди | уреди извор]Изворни рукопис (аутограф) Стефановог Житија Светог Симеона није сачуван. Најстарији сачувани препис потиче из прве половине 14. века и чува се у Националној библиотеци у Паризу. Нешто млађи, непотпуни препис из средине 15. века налази се у Горичком зборнику који је Никон Јерусалимац саставио за Јелену Лазаревић-Балшић, а данас се чува у Архиву САНУ у Београду.[15]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Мирковић 1939, стр. 169-222.
- ^ Павловић 1970, стр. 73-115.
- ^ Јухас-Георгиевска 1988, стр. 61-101.
- ^ Богдановић 1981, стр. 328-340.
- ^ Коматина 2020, стр. 17-35.
- ^ Богдановић 1981, стр. 336-337.
- ^ Радуловић 2019, стр. 477-490.
- ^ Анђелковић 2021, стр. 181-190.
- ^ Мирковић 1939, стр. 109-135.
- ^ Павловић 1970, стр. 45-66.
- ^ Богдановић 1986, стр. 95-119.
- ^ Даничић 1865, стр. 1-117.
- ^ Мирковић & Ћоровић 1938, стр. 219-318.
- ^ Маринковић 1988, стр. 235-325.
- ^ Јухас-Георгиевска 1988, стр. 123-124.
Литература
[уреди | уреди извор]- Анђелковић, Маја М. (2021). „Непознати студенички препис Пролошког житија Светог Симеона” (PDF). Наслеђе: Часопис за књижевност, језик, уметност и културу. 50: 181—190.
- Богдановић, Димитрије (1981). „Српска књижевност на путевима самосталног стварања”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 328—340.
- Богдановић, Димитрије, ур. (1986). Свети Сава: Сабрани списи (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга.
- Даничић, Ђура, ур. (1865). Животи Светога Симеуна и Светога Саве, написао Доментијан. Београд: Државна штампарија.
- Јерковић, Вера (1965). „Одлике српске рецензије у Житију Симеона Немање од Стевана Првовенчаног: Правописне и фонетске црте”. Прилози проучавању језика. 1: 1—30.
- Јухас-Георгиевска, Љиљана, ур. (1988). Стефан Првовенчани: Сабрани списи (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга.
- Јухас-Георгиевска, Љиљана (2012). „Житијна дела Стефана Првовенчаног, Доментијана и Теодосија”. Стефан Првовенчани, Доментијан, Теодосије. Нови Сад: Издавачки центар Матице српске. стр. 7—37.
- Коматина, Предраг (2020). „Житије Светог Симеона од Стефана Немањића као извор за хронологију промена на великожупанском престолу”. Стефан Првовенчани и његово доба. Београд: Историјски институт. стр. 17—35.
- Маринковић, Радмила, ур. (1988). Доментијан: Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга.
- Мирковић, Лазар; Ћоровић, Владимир, ур. (1938). Доментиан: Животи Светога Саве и Светога Симеона. Београд: Српска књижевна задруга.
- Мирковић, Лазар, ур. (1939). Списи светога Саве и Стевана Првовенчанога (PDF). Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије.
- Павловић, Драгољуб, ур. (1970). Стара српска књижевност. 1. Нови Сад; Београд: Матица српска; Српска књижевна задруга.
- Радуловић, Милка (2019). „Пролошка житија Св. Саве и Св. Симеона и њихови стихови”. Црквене студије. 16 (1): 477—490.
- Трифуновић, Ђорђе (1990) [1974]. Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.