Пређи на садржај

Иво Папазов

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ибряма)
Иво Папазов
Пуно имеИбрјам Хапазов
Датум рођења(1952-02-16)16. фебруар 1952.(72 год.)
Место рођењаКрџалиНР Бугарска

Иво Папазов (Крџали, 16. фебруар 1952) бугарски је кларинетиста и музичар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Почео је да свира кларинет још као дете. Завршио је Техничку школу у родном Крџалију. Први оркестар је основао 1974. године, али је био познат по оркестру „Тракија”, основаном 1978. године. Постао је познат по својој виртуозности и на међународној сцени.

Крајем 1980-их успео је да потпише уговор с британском музичком кућом Ханибал Рекордс, с којом је издао два албума с мешавином разних музичких праваца попут џеза, тракијске фолк музике, као и ромске и турске музике. Његов први албум носи назив „Пут Орфеја” (Пътуването на Орфей).[1]

Од краја 1989. године, Папазов је свирао широм света у сарадњи са најбољим џез музичарима и на неколико континената. Познат је по надимку Ибрјама (буг. Ибряма), право име му је Ибрјам Хапазов и ромског је порекла.

Живи у месту Богомилово, Старозагорска област.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

„Јединствени геније кларинета.”

 — лист Индепендент описује Папазова[2]

  • Године 2005. освојио је награду публике на престижном World Music на Радију 3 британског ББС-ија и посветио је својим сународницима.[3][4] Исте године постао је промотер Бугарске за први комерцијални спот, који се приказивао на телевизијском каналу Јуроњуз и где је изведена његова композиција „Носталгија”.
  • Изабран је за почасног доктора СУБИТ-а (Универзитет библиотекарства и информатике, 21. децембар 2005)[5]
  • Године 2005. добио је титулу почасног грађанина Старе Загоре.[1]
  • У новембру 2015. године награђен је годишњим наградама за допринос бугарском фолклору и његовој популаризацији — плакетом 100 година од рођења Бориса Машалова и плакетом 120 година од рођења Ђурђе Пинџурове.[6]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Албуми са оркестром Тракија

[уреди | уреди извор]
  • „Orpheus Ascending“ (1989)
  • „Balkanology“ (1991)
  • „Панаир / Fairground“ (2003)
  • „Каварненски буенек“ (2006)

Самостални албуми

[уреди | уреди извор]
  • „Together Again: Legends of Bulgarian Wedding Music“ (2005), са Јуријем Јанаковим, Салифом Алијем и Нешком Нешевим
  • „Танцът на Сокола“ (2008)[7]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]