Пређи на садржај

Парламентарни избори у Србији 2016.

С Википедије, слободне енциклопедије
Парламентарни избори у Србији 2016.
← 2014. 24. април 2016. 2020. →
  Прва странка Друга странка Трећа странка
 
Vojislav Šešelj (2016).jpg
Вођа Александар Вучић Ивица Дачић Војислав Шешељ
Странка Српска напредна странка Социјалистичка партија Србије Српска радикална странка
Коалиција Србија побеђује ЈС—СЗ—КП —
Освојена места
131 / 250
29 / 250
22 / 250
Бр. гласова 1.823.147 413.770 306.052
Проценат 48,25 10,95 8,10
  Четврта странка Пета странка Шеста странка
 
Бојан Пајтић.jpg
Вођа Саша Радуловић Бојан Пајтић Санда Рашковић Ивић
Странка Доста је било Демократска странка Демократска странка Србије
Коалиција — НОВА - ДСХВ -ЗЗС-УРС Двери
Освојена места
16 / 250
16 / 250
13 / 250
Бр. гласова 227.626 227.589 190.530
Проценат 6,02 6,02 5,04
  Седма странка
 
Вођа Борис Тадић
Странка СДС
Коалиција ЛДП - ЛСВ
Освојена места
13 / 250
Бр. гласова 189.564
Проценат 5,02
Резултати по општинама

Ово је списак странака које су прешле цензус од 5%. Погледајте потпуне резултате испод.
Председник Владе пре избора

Александар Вучић
СНС

Изабрани председник Владе

Александар Вучић
СНС

Избори за народне посланике Републике Србије 2016. одржани су 24. априла.[1] заједно са покрајинским и локалним изборима.[2][3]

За изборе је одређено 8.378 бирачких места, од којих 38 у иностранству и 29 у затворима.[4]

Ово су били трећи парламентарни избори за четири године и други у низу који су расписани пре окончања мандата парламента, што, према извештају ОЕБС-а није у складу са Кодексом Венецијанске комисије Савета Европе о доброј пракси у области избора.[5]

Укупно бирача са правом да изађу на изборе било је 6.734.802.[6]

Поновљени избори су били одржани 4. маја на 15 бирачких места на којима су поништени избори. На тим местима уписан је 19.631 бирач.[7]

Проглашене листе

[уреди | уреди извор]
  1. Александар Вучић — Србија побеђује (Српска напредна странка, Социјалдемократска партија Србије, Партија уједињених пензионера Србије, Нова Србија, Покрет социјалиста, Српски покрет обнове, Српска народна партија, Покрет снага Србије, Самостални ДСС, Уједињена сељачка странка, Народна сељачка странка, Коалиција удружења избеглица у Републици Србији)
  2. За праведну Србију — Демократска странка (НОВА, ДСХВ, ЗЗС) (Заједно за Шумадију,Уједињени Региони Србије,Покрет за Крајину)
  3. Ивица Дачић — „Социјалистичка партија Србије (СПС) — Јединствена Србија (ЈС)“ — Драган Марковић Палма (Зелени Србије, Комунистичка партија)
  4. Др Војислав Шешељ — Српска радикална странка
  5. Двери — Демократска странка Србије — Санда Рашковић Ивић — Бошко Обрадовић (Патриотски блок)
  6. Vajdasági Magyar Szövetség — Pásztor István — Савез војвођанских Мађара — Иштван ПасторM
  7. Борис Тадић, Чедомир Јовановић - Савез за бољу Србију — Либерално-демократска партија, Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска странка (Народни покрет Србије)
  8. Муамер Зукорлић/Muamer Zukorlić — Бошњачка демократска заједница Санџака/Bošnjačka demokratska zajednica SandžakaM
  9. SDA Sanđžaka — dr Sulejman Ugljanin / СДА Санџака — др Сулејман УгљанинM
  10. За слободну Србију — Заветници — Милица Ђурђевић
  11. Група грађана за препород Србије — проф. др Слободан Комазец (Српски препород)
  12. Руска странка — Слободан НиколићM
  13. Републиканска странка — Republikánus párt — Никола СандуловићM
  14. Српско руски покрет — Слободан Димитријевић (Источна алтернатива, СОФ, Покрет ветерана, Српска лига, Мађарска лига (Коалиција Родољуби))[8]M
  15. Борко Стефановић — Србија за све нас (Покрет Левица Србије, Покрет за преокрет, Ново удружење пензионера Србије, Социјалдемократска унија)
  16. Дијалог — млади са ставом — Станко Дебељаковић
  17. Доста је било — Саша Радуловић
  18. Партија за демократско деловање — Ардита Синани / Partia për vertim demokratik — Ardita SinaniM
  19. Зелена странкаM
  20. У инат — Сложно за Србију — Народни савез (Трећа Србија, Народна мрежа)

M — имају статус политичке странке националних мањина.

Коалиције и странке

[уреди | уреди извор]

Александар Вучић — Србија побеђује

[уреди | уреди извор]

Под редним бројем 1. ово је листа коју води Српска напредна странка премијера Вучића. Са напредњацима и на овим изборима наступају поново Социјалдемократска партија Србије, Нова Србија, Српски покрет обнове, Покрет социјалиста и Покрет снага Србије док су се као нови партнери придружили Партија уједињених пензионера Србије (која је 2014. била у коалицији са СПС-ом и ЈС-ом) и новоосновани Самостални ДСС и Српска народна партија[9]. На листама СНС-а се налазе такође кандидати Народне сељачке странке и Коалиције избеглица у Србији[10]. Слоган листе је Уједињени можемо све!

За праведну Србију — Демократска странка

[уреди | уреди извор]

Након пропадања преговора о јединственој листи про-европске опозиције[11] демократе су склопиле предизборну коалицију са Новом странком, Заједно за Србију (који је 2014. био на листи НДС-а) и Демократским савезом Хрвата у Војводини. Уз ове три странке придружили су се локални покрети Заједно за Шумадију и Покрет за Крајину[10]. Слоган листе је Живети нормално. Живети сад.

Ивица Дачић — СПС, ЈС — Драган Марковић Палма

[уреди | уреди извор]

Након што је ПУПС напустио овај савез СПС и ЈС су се опет одлучиле за заједнички наступ на изборима. Зелени Србије и Комунистичка партија такође имају кандидате на овој листи[10]. Слоган листе је Служимо народу!

Др Војислав Шешељ — Српска радикална странка

[уреди | уреди извор]

Српска радикална странка под вођством проф. др Војислава Шешеља већ традиционално излази на изборе без коалиционих партнера. Слоган листе је Србију у сигурне руке!

Доста је било -- Саша Радуловић

[уреди | уреди извор]

Као и на претходним изборима (2014. год), покрет Доста је било (ДЈБ) учествовао је самостално на овим парламентарним изборима. Покрет није имао посебан изборни слоган.

Двери — Демократска странка Србије — Санда Рашковић Ивић — Бошко Обрадовић

[уреди | уреди извор]

Дана 18. новембра 2014. Демократска странка Србије и Српски покрет Двери су најавиле заједничку листу на предстојећим изборима у оквиру коалиције Патриотски блок[12]. У јануару 2015. Српски либерални савет и Покрет уједињених локалних самоуправа су се придружили ПБ-у[13]. Асоцијација малих и средњих предузећа и Равногорски покрет су такође подржали ову листу[10]. Слоган листе је Срећа за Србију.

Борис Тадић, Чедомир Јовановић — Савез за бољу Србију — ЛДП, ЛСВ, СДС

[уреди | уреди извор]

После неуспешних преговора око уједињавања демократске опозиције Социјалдемократска странка, Либерално-демократска партија и Лига социјалдемократа Војводине су се направиле ову коалицију. На листама коалиције су такође "Зелени" и Народни покрет[10]. Слоган листе је Имаш избор!

Борко Стефановић — Србија за све нас

[уреди | уреди извор]

Након напуштања ДС-а Стефановић је формирао Левицу Србије. На изборе наступа са Покретом за преокрет, Социјалдемократском унијом и Новим удружењем пензионера Србије[10]. Слоган листе је Идемо!

Савез војвођанских Мађара

[уреди | уреди извор]

Савез војвођанских Мађара (СВМ), Демократска странка војвођанских Мађара (ДСВМ) и Странка мађарског јединства (СМЈ) потписали су коалициони споразум о заједничком наступу на изборима 24. априла. Према споразуму, на републичком нивоу ДСВМ и СМЈ подржавају листу кандидата СВМ-а, а на покрајинском нивоу на листи кандидата су предложени и кандидати ДСВМ и СМЈ.[14]

Истраживања јавног мњења

[уреди | уреди извор]
Датум Агенција СНС и партнери СПС
ЈС 		ДС СРС Двери—ДСС СДС—ЛДП—ЛСВ ДЈБ Остали Разлика
2016
23. април NewMediaMp 58,2 8,0 3,0 15,0 5,0 6,0 6,0 – 43,0
20. април Faktor Plus 50,9 12,3 5,5 7,9 5,2 5,1 4,6 – 38,6
20. април Ninamedia Архивирано на сајту Wayback Machine (23. април 2016) 47,2 13,3 5,1 9,3 6,3 5,6 4,9 – 33,9
20. април NSPM 44,8 12,7 7,5 9,8 6,3 6,9 4,2 – 32,1
19. април ProPozitiv 50,6 11,4 4,9 8,2 5,6 6,9 5,3 – 39,2
април FPN [a] 27,2 11,6 5,6 17,5 8,1 12,0 8,8 – 9,7
11. април Faktor Plus 50,9 12,3 5,7 7,8 5,1 5,0 4,5 – 38,3
31. март ProPozitiv 52,4 12,3 4,6 6,5 7,4 7,3 5,7 – 40,1
28–31. март CeSID 53,0 13,0 5,0 7,0 8,0 6,0 5,0 – 40
27. март Faktor Plus 52,6 11,9 6,1 6,1 5,5 5,0 3,3 – 40,7
3. март Faktor Plus 49,4 12,7 6,4 6,0 5,7 5,0 3 – 36,7
28. јануар-7. фебруар NSPM 44,9 11,8 10,8 7,0 6,8 8,5 3,4 – 33,1
3. фебруар Faktor Plus 49,5 12,0 6,8 6,0 5,6 5,2 2,3 – 37,5

Резултати

[уреди | уреди извор]
Поредак Ред. бр. Изборна листа Гласова % Мандата +/-
1. 1. Александар Вучић — Србија побеђује 1.823.147 48,25% 131 -39
2. 3. Ивица Дачић — „Социјалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) — Драган Марковић Палма” 413.770 10,95% 29 -4
3. 4. Др Војислав Шешељ — Српска радикална странка 306.052 8,10% 22 +22
4. 17. Доста је било — Саша Радуловић 227.626 6,02% 16 +16
5. 2. За праведну Србију — Демократска странка (НОВА, ДСХВ, ЗЗС, УРС ) 227.589 6,02% 16 -5
6. 5. Двери — Демократска странка Србије — Санда Рашковић Ивић — Бошко Обрадовић 190.530 5,04% 13 +13
7. 7. Борис Тадић, Чедомир Јовановић — Савез за бољу Србију — Либерално-демократска партија, Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска странка 189.564 5,02% 13 -2
8. 6. листа националне мањине Савез војвођанских Мађара — Иштван Пастор 56.620 1,50% 4 -2
10. 8. листа националне мањине Муамер Зукорлић — Бошњачка демократска заједница Санџака 32.526 0,86% 2 +2
11. 9. листа националне мањине СДА Санџака — др Сулејман Угљанин 30.092 0,80% 2 -1
13. 19. листа националне мањине Зелена странка 23.890 0,63% 1 +1
15 18. листа националне мањине Партија за демократско деловање — Ардита Синани 16.262 0,43% 1 -1
9. 15. Борко Стефановић — Србија за све нас 35.710 0,94% 0 —
12. 10. За слободну Србију – Заветници — Милица Ђурђевић 27.690 0,73% 0 —
14. 20. У инат — Сложно за Србију — Народни савез 17.528 0,46% 0 —
16. 12. листа националне мањине Руска странка — Слободан Николић 13.777 0,36% 0 —
17. 11. Група грађана За препород Србије — проф. др Слободан Комазец 13.260 0,35% 0 —
18. 14. листа националне мањине Српско руски покрет — Слободан Димитријевић 10.016 0,27% 0 —
19. 16. Дијалог — Млади са ставом — Станко Дебељаковић 7.744 0,20% 0 —
20. 13. листа националне мањине Републиканска странка — Никола Сандуловић 4.522 0,12% 0 —
— — Број и проценат неважећих гласачких листића 107.906 2.86%
— — Број и проценат важећих гласачких листића 3.667.915 97.06%
' — Излазност 3.778.923 56,07%
Извор:[15]

Реакције

[уреди | уреди извор]

Извештај ОЕБС-а и Савета Европе

[уреди | уреди извор]

Комисија ОЕБС-а за посматрање изборна је утврдила да је изборна администрација своје дужности обављала на ефикасан начин, да су основна грађанска права била поштована и да је изборним листама било омогућено да спроводе кампању на слободан начин, али и да је једнакост могућности у такмичењу кандидата била пољуљана пристрасним извештавањем медија и нејасним разграничавањем државних и страначких активности.[5] Даље објашњавају да су телевизије са националном покривеношћу давале једнаку минутажу учесницима избора у програмима у којима су представљали своју платформу, али да је критичко и аналитичко извештавање било ограничено због свеприсутне аутоцензуре која је резултат политичког утицаја на медије.[5] Такође, ОЕБС наводи, као и током претходних избора, да постоје обавештења о вршењу притиска владајућих странака на бираче, нарочито запослене у јавном сектору.[5]

Делегација Савета Европе је констатовала да на дан избора није било ограничења за спровођење изборног процеса и да су испоштоване основне слободе, али указује на проблеме злоупотребе функционерских позиција током кампање, притиске и застрашивања бирача запослених у јавном сектору, неравномерно медијско извештавање и недостатак транспарентности по питању финансирања кампање.[16]

Оптужбе опозиције за изборну крађу

[уреди | уреди извор]

Лидери свих опозиционих изборних листа које су прешле цензус, осим Српске радикалне странке, након избора оптужили су власт за изборну крађу.[17] Већ у току изборне ноћи, лидери изборних листа Демократске странке, СДС-ЛДП-ЛСВ, Доста је било и ДСС-Двери, дошли су у Републичку изборну комисију да протестују због неправилности и затражили увид у бирачке спискове и изборни материјал.[18] Наредног дана одржан је хитан састанак лидера ових опозиционих изборних листа у седишту ДС-а, како је наведено „у циљу спречавања манипулације гласовима”.[17] Иако је наредних дана деловало да су се страсти смириле, ситуацију је отежавало то што Републичка изборна комисија није завршила бројање гласова и прогласила коначне резултате, због неправилности на више бирачких места. РИК је донела одлуку да је 99 бирачких места са „тешким грешкама” и одлучила да анулира резултате са 10 бирачких места, док је у преосталим случајевима верификовала резултате гласања. На крају је одлучено да се 4. маја избори понове на 15 бирачких места, на којима су због неправилности претходно поништени резултати гласања.[19]

Напету ситуацију је додатно узбуркало, када је 29. априла, Републичка изборна комисија саопштила последње прелиминарне резултате пре одржавања поновљених избора, по којима је изборна листа ДСС-Двери испод цензуса за свега 0,01% или само један глас. Ово је чак довело и до инцидента у холу РИК-а, у којем је дошло до вербалног сукоба и кошкања између представника Двери и чланова РИК-а и Републичког завода за статистику.[20] Након овога, лидери опозиционих изборних листа одржали су конференцију за медије на којој су власт оптужили за изборну крађу и позвали грађане на протест.[21] Лидери ДС и ДЈБ позвали су своје гласаче да на поновљеним изборима гласају за листу ДСС-Двери, како би могла да пређе цензус. Протест опозиције одржан је 30. априла, испред седишта РИК-а у Београду.[22]

Дана 5. маја, након објављивања коначних резултата парламентарних избора саопштено је да је изборна листа ДСС-Двери ипак прешла цензус неопходан за улазак у Народну скупштину[23], након чега су опозиционе изборне листе прихватиле изборне резултате. Након конституисања новог сазива Народне скупштине, посланици ДСС-а и Двери предложили су формирање „анкетног одбора за утврђивање чињеница и околности у вези са дешавањима током изборног процеса 2016. године, од расписивања избора до објављивања коначних резултата”[24], али то није прихваћено од стране владајуће већине.

Конституисање скупштине

[уреди | уреди извор]

Нови сазив Народне Скупштине Републике Србије конституисан је у петак, 3. јуна 2016.[25]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Nikolić raspisao izbore: Želim da pobedi SNS”. B92.net. Приступљено 5. 3. 2016. 
  2. ^ „Пастор: И покрајински избори 24. априла - Радио-телевизија Војводине”. Rtv.rs. Приступљено 5. 3. 2016. 
  3. ^ „"Izbori istovremeno na svim nivoima"”. B92.net. Приступљено 5. 3. 2016. 
  4. ^ Службени гласник РС 34/16
  5. ^ а б в г Извештај ОЕБС/КДИЉП Мисије за посматрање избора; парламентарни избори 24. април 2016. године (PDF). ОЕБС. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 1. 2019. г. Приступљено 19. 1. 2019. 
  6. ^ „Право гласа за 6.700.000 грађана”. http://www.rts.rs. Приступљено 17. 4. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  7. ^ Понављање избора на 15 бирачких места 4. маја, РТС, 29.04.2016.
  8. ^ „ПРЕДСТАВЉЕНА ЛИСТА “ СРПСКО- РУСКИ ПОКРЕТ – СЛОБОДАН ДИМИТРИЈЕВИЋ“”. srpskaliga.rs. Приступљено 19. 3. 2016. 
  9. ^ „Proglašena prva lista-Uz SNS sportisti, pevači...”. Mondo Portal. 
  10. ^ а б в г д ђ „U izbornoj trci 50 stranaka | Srbija izbori 2018”. www.srbijaizbori.com. Архивирано из оригинала 15. 01. 2019. г. Приступљено 15. 01. 2019. 
  11. ^ „Opposition parties won't form single list for elections - English - on B92.net”. B92.net. 
  12. ^ „DSS i Dveri formirali patriotski blok”. www.rts.rs. 
  13. ^ Beta. „Uz DSS i Dveri sada i PULS i SLS”. Blic.rs. 
  14. ^ „Савез војвођанских Мађара предао изборну листу” (на језику: српски). Rts.rs. Приступљено 12. 3. 2016. 
  15. ^ РИК: Коначни резултати парламентарних избора, РТС, 5.5.2016.
  16. ^ Observation of the early parliamentary elections in Serbia (24 April 2016) (PDF). Савет Европе. 2016. 
  17. ^ а б „После састанка у седишту ДС-а, опозиција у РИК-у затражила увид у изборни материјал”, Инсајдер, 25. април 2016.
  18. ^ „Опозиција у једном тиму: Анализираћемо све!”, Мондо, 25. април 2016.
  19. ^ „РИК: Двери-ДСС испод цензуса за 0,01”, Вечерње новости, 29. април 2016.
  20. ^ „Инциденти у РИК-у, објављени и снимци”, Б92, 29. април 2016.
  21. ^ „Протест опозиције у суботу испред РИК-а”, Политика, 29. април 2016.
  22. ^ „Протест опозиције у Београду” Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2017), Н1, 30. април 2016.
  23. ^ „Укупни резултати парламентарних избора”, РТС, 5. мај 2016.
  24. ^ „ДСС и Двери предложили формирање анкетног одбора за изборе”, Политика, 29. јул 2016.
  25. ^ „Četnici, Tito, pa odlaganje”. www.novosti.rs. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парламентарни_избори_у_Србији_2016.&oldid=28506528”