Општи избори у Србији 1992.
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Председнички избори | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Регистровано | 6.949.150 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Излазност | 64,15% ( 7,25% ) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Парламентарни избори | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
250 посланичких мандата Народне скупштине 126 мандати потребни за већину | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Регистровано | 6.774.995 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Излазност | 69,58% ( 1,81% ) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Резултати председничких избора 1992. по општинама. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Освојени мандати по изборним јединицама 1992. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Општи избори у Србији одржани су 20. децембра 1992. Гласање је одржано само две године након претходних избора и као резултат референдума који је одобрио одржавање превремених избора.[1]
На изборима је победио Слободан Милошевић и његова Социјалистичка партија Србије (СПС), која је освојила 101 од 250 места у Народној скупштини. СПС је формирао владу са Српском радикалном странком Војислава Шешеља. Председничке изборе обележила је потпуна Милошевићева доминација државним медијима са оптужбама за превару бирача и малверзације. Милан Панић је одбио да прихвати резултат и навео да верује да је прави изборни победник.
Позадина
[уреди | уреди извор]Слободан Милошевић је био кандидат Социјалистичке партије Србије, а подржала га је искључиво Српска радикална странка.
Милан Панић је био независни кандидат којег су подржали Демократски покрет Србије и Демократска странка. Изборе су бојкотовале политичке партије косовских Албанаца, који су чинили око 17% становништва.[2]
Резултати
[уреди | уреди извор]Председнички избори
[уреди | уреди извор]Кандидат | Предлагач | Гласови | % | |
---|---|---|---|---|
Слободан Милошевић | Социјалистичка партија Србије | 2.515.047 | 57,46 | |
Милан Панић | Група грађана | 1.516.693 | 34,65 | |
Милан Парошки | Народна партија и српска опозиција | 147.693 | 3,37 | |
Драган Васиљковић | Група грађана | 87.847 | 2,01 | |
Јездимир Васиљевић | Група грађана | 61.729 | 1,41 | |
Мирослав Милановић | Група грађана | 28.010 | 0,64 | |
др Блажо Перовић | Демократска отаџбинска коалиција | 20.326 | 0,46 | |
Укупно | 4.377.345 | 100,00 | ||
Важећи гласови | 4.377.345 | 98,20 | ||
Неважећи/празни гласови | 80.326 | 1,80 | ||
Укупни гласови | 4.457.671 | 100,00 | ||
Регистровани бирачи/излазност | 6.949.150 | 64,15 |
Парламентарни избори
[уреди | уреди извор]Партија | Гласови | % | Мандати | +/– |
---|---|---|---|---|
Социјалистичка партија Србије | 1.359.086 | 30,62 | 101 | –93 |
Српска радикална странка | 1.066.765 | 24,04 | 73 | нова |
ДЕПОС − Демократски покрет Србије | 797.831 | 17,98 | 50 | +31 |
Демократска странка | 196.347 | 4,42 | 6 | –1 |
Демократска заједница војвођанских Мађара | 140.825 | 3,17 | 9 | +1 |
Српска опозиција: Народна странка, Српска демократска странка, Српски ројалистички блок | 130.139 | 2,93 | 0 | –2 |
Сељачка странка Србије | 128.240 | 2,89 | 3 | +1 |
Српска народна обнова | 84.568 | 1,91 | 0 | 0 |
Коалиција Демократске странке и Реформске демократске странке Војводине | 71.865 | 1,62 | 2 | 0 |
Социјалдемократска партија | 47.404 | 1,07 | 0 | 0 |
ЛСВ–НСС–РС–РК–ГСС | 36.780 | 0,83 | 0 | –1 |
Савез комуниста — Покрет за Југославију | 32.346 | 0,73 | 0 | нова |
Демократски савез Хрвата у Војводини | 17.622 | 0,40 | 0 | –1 |
Покрет за безбедност и људска права | 17.495 | 0,39 | 0 | 0 |
Група грађана − Жељко Ражнатовић Аркан | 17.352 | 0,39 | 5 | нова |
Грађански савез Србије | 17.276 | 0,39 | 0 | нова |
Партија за демократско деловање | 17.172 | 0,39 | 0 | –1 |
Грађани Нишаве-Мораве и Тимока | 16.172 | 0,36 | 0 | нова |
Демократска партија Албанаца | 10.242 | 0,23 | 0 | нова |
Српска демократска странка | 9.771 | 0,22 | 0 | –1 |
Напредна странка | 9.569 | 0,22 | 0 | нова |
Радничка партија Србије | 8.578 | 0,19 | 0 | нова |
Демократска патриотска коалиција | 8.291 | 0,19 | 0 | нова |
Демократска реформска странка Муслимана | 6.336 | 0,14 | 1 | 0 |
Нова комунистичка партија Југославије | 5.042 | 0,11 | 0 | 0 |
Социјалдемократска партија Рома | 3.214 | 0,07 | 0 | 0 |
Југословенска демократска странка добре воље | 3.037 | 0,07 | 0 | нова |
Нова зелена странка | 3.016 | 0,07 | 0 | нова |
Покрет Влаха и Румуна Југославије | 2.827 | 0,06 | 0 | нова |
Демократска политичка партија Рома Србије и Југославије | 2.673 | 0,06 | 0 | 0 |
Странка привредника и приватне иницијативе | 2.643 | 0,06 | 0 | нова |
Зелена странка | 2.494 | 0,06 | 0 | 0 |
Велика рокенрол партија | 2.295 | 0,05 | 0 | нова |
Коалиција савезне странке Југословена и Буњевачко шокачке странке | 2.051 | 0,05 | 0 | нова |
Српски отаџбински савез | 1.764 | 0,04 | 0 | нова |
Демократска унија странка | 1.721 | 0,04 | 0 | нова |
Социјалистичка народна странка Југославије – НКПЈ | 1.711 | 0,04 | 0 | нова |
Економско радикална странка | 1.558 | 0,04 | 0 | нова |
Радикални блок комуниста Југославије | 1.516 | 0,03 | 0 | нова |
Странка за мир и просперитет | 1.363 | 0,03 | 0 | нова |
Југословенска демократска странка | 1.251 | 0,03 | 0 | нова |
Београдска странка Бест | 1.198 | 0,03 | 0 | нова |
Републиканска странка | 1.037 | 0,02 | 0 | 0 |
Социјалистичка народна странка | 1.008 | 0,02 | 0 | нова |
КПЈ–ПЈП–НКПЈ–СДПЈ–СРЈ | 781 | 0,02 | 0 | нова |
Либерална странка | 632 | 0,01 | 0 | 0 |
Партија савез породица Србије–СПАС | 593 | 0,01 | 0 | нова |
Партија природног закона | 523 | 0,01 | 0 | нова |
Независни | 143.884 | 3,24 | 0 | –8 |
Укупно | 4.437.904 | 100,00 | 250 | 0 |
Важећи гласови | 4.437.904 | 94,15 | ||
Неважећи/празни гласови | 275.861 | 5,85 | ||
Укупни гласови | 4.713.765 | 100,00 | ||
Регистровани бирачи/излазност | 6.774.995 | 69,58 | ||
Извор: РИК |
Неслагања у званичним резултатима избора
[уреди | уреди извор]Републички завод за статистику није објавио збирне податке избора за председника Републике Србије 1992. (или је, барем, до њих јако тешко доћи). Резултати какви су горе представљени објављени су у Службеном гласнику Републике Србије. Завод, међутим, јесте објавио резултате по појединачним бирачким местима. Сабирањем ових резултата РЗС добијају се другачији подаци, који се могу често наћи цитирани у медијима:
- 6.949.150 уписаних бирача, 4.747.165 (68,31%) изашлих, 4.622.341 (97,37%) важећих листића, 2.673.375 гласова за Слободана Милошевића, 1.604.410 за Милана Панића и 344.556 за остале.
Значајне разлике између ових и резултата објављених у Службеном гласнику потичу од великог броја бирачких места на којима су ови председнички избори поништени и нису поново спроведени, која су била укључена у податке Републичког завода за статистику, али не и у резултате из Службеног гласника.
У публикацији београдског Центра за слободне изборе и демократију Избори у СРЈ од 1990. до 1998. (Владимир Гоати), уз бројеве гласова које су кандидати освојили идентичне датима у чланку наводи се податак о 6.723.995 уписаних бирача, од којих је гласало 4.723.711, а неважећих листића било 275.861 (5,9%), уз позив на извештај Републичке изборне комисије. Како је горе напоменуто, Републички завод за статистику није објавио збирне податке за ове изборе, али треба напоменути да се у подацима за засебне изборе за народне посланике Народне скупштине Републике Србије одржане истог дана наводи 6.774.995 уписаних бирача и 4.723.711 изашлих.
Сазив парламента и нова влада
[уреди | уреди извор]Социјалистичка партија Србије је изгубила апсолутну већину у парламенту, али је уз помоћ гласова посланика Српске радикалне странке формирала мањинску владу на чијем челу се налазио Никола Шаиновић.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Serbien (Jugoslawien), 11. Oktober 1992 : Vorzeitige Neuwahlen des Parlaments Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2018) Direct Democracy
- ^ а б Oko izbora 1 (PDF). CeSID. 1997. Архивирано (PDF) из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 25. 12. 2024.