Пређи на садржај

Инвестициона политика у Југославији

С Википедије, слободне енциклопедије

Југославија је после Другог светског рата улагала огромне напоре како би савладала своју економску заосталост. Инвестиције су биле главни покретач нашег привредног развоја.

Инвестициона политика у СФРЈ

[уреди | уреди извор]

За инвестициону политику у СФРЈ карактеристична је висока стопа инвестиција.Већ на почетку послератног периода(1948–1952) инвестиције у основне фондове чине више од једне четвртине (26,1%) друштвеног производа,а њихов привредни део близу једне петине(19,5%).У односу на време између два светска рата,када је стопа инвестиција износила 6-8%,ово је био крупан развојни скок. Удео фиксних инвестиција у друштвеном производу,уз сва колебања којима је био изложен,остаје врло висок све до краја седамдесетих година.Подаци показују да од 1953.до 1979.године стопа фиксних инвестиција износи чак 31,5%(30.2% на простору Србије и Црне Горе),од чега на привредне инвестиције отпада 2/3,а на непривредне преостала 1/3. таб.1

1953-1979 1980-1989 1953-1989
Укупне инвестиције 31,5 23,0 27,8
Привредне инвестиције 21,5 16,3 19,2
Непривредне инвестиције 10,0 6,7 8,6
Европска централна банка у Франкфурту[1]
Берза у Њујорку

Осамдесете године

[уреди | уреди извор]

Током осамдесетих година наша привреда запада у велике тешкоће.Инвестиције у основне фондове се смањују због успоравања привредног раста,доспелих обавеза за отплату раније узетих кредита од других земаља и отежаног даљег задуживања у иностранству.Учешће фиксних инвестиција у друштвеном производу,које је у претходном периоду износило готово једну трећину,сада пада испод једне четвртине,тј своди се на 23%.(Одговарајући податак за Србију је 23,4%)

Битна обележја инвестиционе политике у СФРЈ

[уреди | уреди извор]

Као битно обележје инвестиционе политике у СФРЈ истичемо њену снажну усмереност на развој индустрије.У економској структури привредних инвестиција у основне фондове,која најбоље осликава изабрану развојну стратегију националне економије,доминирају индустријске инвестиције.Од 1953. до 1989.године оне чине око половине (50,4%) укупних фиксних инвестиција у привреди.(Слична је ситуација у Србији-50,8%).На почетку послератног периода(1947–1952) учешће индустријских инвестиција је било још значајније(54,3%).

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Саобраћај је,по заступљености у структури привредних фиксних инвестиција,био друга привредна област,одмах иѕа индустрије.Он је привукао приближно једну петину (18,5%) привредних инвестиција у основне фондове од 1953. до 1989.године.

Оцена инвестиционе политике

[уреди | уреди извор]

За оцену инвестиционе политике у СФРЈ значајно је сагледати и економску ефективност инвестиција.Подаци показују да је у периоду 1953-1989. маргинални капитални коефицијент износио 3,8 јединица(3,7 у Србији).Толико је постотака друштвеног производа инвестирано у просеку годишње да се остварио 1% његовог просечног годишњег раста.Вредност поменутог показатеља је знатно повољнија(нижа) у интервалу 1953-1979,него у време кризе осамдесетих година,када маргинални коефицијент излази из оквира који се сматрају економски нормалним.

После 2000. године

[уреди | уреди извор]

Инвестициона клима у Србији је,донекле,побољшана,после 2000.године,мада се на поменутом плану мора још много тога урадити.Подаци показују да се удео фиксних инвестиција у бруто домаћем производу повећао са 10,4% у 2001. на 18% у 2007.години,али је и даље релативно скроман.Национална стратегија привредног развоја Србије 2006-2012.предвиђа(у оба сценарија) да учешће фиксних инвестиција у GDP-у до 2012.достигне ниво од 25%.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „GDP (Official Exchange Rate)”. CIA World Factbook. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 02. 06. 2012. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Анализа макроекомских и фискалних кретања у 2006. години,Министарство финансија,Београд,март 2007
  • Комненић,В.,(2006),Интелекруални капитал као фактор транзиционе политике,Економски анали,тематски број,април 2006:Економска транзиција у Србији 2001-2005-Резултати,стратегије,перспективе
  • Национална економија,Др Стеван Деветаковић,Др Биљана Јовановић Гавриловић,Др Гојко Рикаловић,Економски факултет у Београду