Пређи на садржај

Добављач интернет услуга

С Википедије, слободне енциклопедије

Добављач интернет услуга (енгл. Internet service provider, скраћено ISP) је организација која пружа услуге приступа, коришћења или учешћа на интернету. Интернет добављачи могу бити организовани у различитим облицима, као што су комерцијални, друштвени, непрофитни или на други начин у приватном власништву.

Интернет услуге које обично пружају добављачи могу да укључују приступ интернету, интернет транзит, регистрацију имена домена, веб-хостинг, Usenet услугу и колокацију.

Добављач интернет услуга обично служи као приступна тачка која кориснику пружа приступ свему доступном на интернету.[1]

Локални ISP на Менхетну инсталира влакана за омогућавање приступа интернету.

Историја

[уреди | уреди извор]

Интернет (изворно ARPANET) развијен је као мрежа између владиних истраживачких лабораторија и одељења универзитета. Остале компаније и организације придружене директним повезивањем на окосницу или споразумима преко других повезаних компанија, понекад користе алате за dial-up попут UUCP. Крајем осамдесетих успостављен је процес ка јавној, комерцијалној употреби Интернета. Неке рестрикције су уклоњене до 1991. године,[2] убрзо након увођења свјетске мреже.[3]

Током 1980-их, интернет добављачи као што су CompuServe и America On Line (AOL) почели су нудити ограничене могућности приступа интернету, попут размене електронских порука, али пуни приступ интернету није био лако доступан широј јавности.

У Аустралији су 1989. основани први интернет добављачи, компаније које нуде непосредан јавни приступ интернету уз месечну накнаду[4] и САД. У Бруклину, Масачусетс, The World је постао први комерцијални интернет добављач у САД. Његов први купац је служен у новембру 1989.[5] Ове компаније су углавном понудиле dial-up везе, користећи јавну телефонску мрежу за пружање веза са посљедњим километрима својим купцима. Баријере за приступ dial-up интернет добављачима биле су мале и појавили су се многи добављачи.

Међутим, компаније за кабловску телевизију и телефонски превозници већ су имали ожичене везе са својим купцима и могли су да нуде интернет везе много већим брзинама него dial-up коришћењем широкопојасне технологије, попут кабловских модема и дигиталне претплатничке линије. Као резултат тога, ове компаније често су постале доминантни добављачи у својим услужним областима, а оно што је некада било високо конкурентно ИСП тржиште постао је ефективни монопол или дуопол у земљама са комерцијалним тржиштем телекомуникација, попут Сједињених Држава.

Интернет неутралност

[уреди | уреди извор]

Комисија за комуникације САД (FCC) je 23. априла 2014. је објавила да ће размотрити ново правило које дозвољава интернет добављачима да понудитељима садржаја нуде брже записе за слање садржаја и на тај начин поништавају њихов ранији положај неутралности мреже.[6][7][8] Могуће рјешење забринутости за неутралност мреже може бити општа широкопојасна мрежа, каже професорка Сусан Kравфорд, правна и технолошка експерткиња са Harvard Law School.[9] FCC је 15. маја 2014. одлучио да размотри двије могућности везано за интернетске услуге: прво, дозволи брзе и споре широкопојасне траке, чиме се угрожава неутралност мреже; и друго, рекласифицирати широкопојасну мрежу као телекомуникацијске услуге и тако сачувати неутралност мреже.[10][11] Барак Обама је 10. новембра 2014. препоручио да FCC рекласификује широкопојасну интернетску услугу као телекомуникациону услугу ради очувања неутралности мреже.[12][13][14] Републиканци су 16. јануара 2015. представили законодавство, у облику нацрта предлога за расправу америчког Конгреса којим се уступају неутралности мреже, али забрањује FCC-у да испуни циљ или донесе било какву даљу регулативу која утиче на интернет добављаче.[15][16] AP News je 31.јануара 2015. извијестио да ће FCC представити појам примјене („са неким упозорењима“) наслова II (заједнички носилац) Закона о комуникацијама из 1934. године на Интернету у гласању које се очекује 26. фебруара 2015. године.[17][18][19][20][21] Усвајање овог појма преразврстало би интернет услуге из једне од информација у неку од телекомуникација[22] и, према Тому Вилеру, председавајућем FCC, осигурало неутралност мреже.[23][24] Очекује се да ће ФЦЦ применити неутралност мреже у свом гласању, преноси The New York Times..[25][26]

FCC je 26. фебруара 2015. пресудио у корист неутралности мреже усвајањем интернета Наслова II (заједнички носилац) Закона о комуникацијама из 1934. и члана 706. Закона о телекомуникацијама из 1996. године.[27][28][29] Предсједавајући FCC-а, Том Вилер, прокоментарисао је: "Ово више није план за регулисање интернета, него што је Први амандман план за регулисање слободе говора. Оба се залажу за исти концепт."[30] FCC je 12. марта 2015. године, објавио посебне детаље правила неутралности мреже.[31][32][33] FCC је 13. априла 2015. године, објавио коначно правило о својим новим "Нет неутралност" прописима.[34][35] Ова правила су ступила на снагу 12. јуна 2015.[36]

Након што је у априлу 2017. постао председавајући FCC-а, Ајит Паи је предложио окончање неутралности мреже, очекујући гласове комисије.[37][38] Паи је 21. новембра 2017. најавио да ће 14. децембра 2017. године чланови FCC-а гласати о томе да ли да укину политику.[39] 11. јуна 2018. ступило је на снагу укидање правила мреже ФЦЦ о неутралности мреже[40]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „What is an Internet Service Provider?”. WhatIsMyIPAddress.com (на језику: енглески). Приступљено 30. 5. 2020. 
  2. ^ Outreach: The Internet Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), U.S. National Science Foundation, "In March 1991, the NSFNET acceptable use policy was altered to allow commercial traffic."
  3. ^ „Web history timeline”. 11. 3. 2014. Приступљено 21. 9. 2015. 
  4. ^ Clarke, Roger. „Origins and Nature of the Internet in Australia”. Приступљено 21. 1. 2014. 
  5. ^ Robert H'obbes' Zakon. „Hobbes' Internet Timeline v10.1”. Приступљено 14. 11. 2011.  Also published as Robert H. Zakon
  6. ^ Wyatt, Edward (23. 4. 2014). „F.C.C., in ‘Net Neutrality’ Turnaround, Plans to Allow Fast Lane”. The New York Times. Приступљено 23. 4. 2014. 
  7. ^ Staff (24. 4. 2014). „Creating a Two-Speed Internet”. The New York Times. Приступљено 25. 4. 2014. 
  8. ^ Carr, David (11. 5. 2014). „Warnings Along F.C.C.’s Fast Lane”. The New York Times. Приступљено 11. 5. 2014. 
  9. ^ Crawford, Susan (28. 4. 2014). „The Wire Next Time”. The New York Times. Приступљено 28. 4. 2014. 
  10. ^ Staff (15. 5. 2014). „Searching for Fairness on the Internet”. The New York Times. Приступљено 15. 5. 2014. 
  11. ^ Wyatt, Edward (15. 5. 2014). „F.C.C. Backs Opening Net Rules for Debate”. The New York Times. Приступљено 15. 5. 2014. 
  12. ^ Wyatt, Edward (10. 11. 2014). „Obama Asks F.C.C. to Adopt Tough Net Neutrality Rules”. The New York Times. Приступљено 15. 11. 2014. 
  13. ^ NYT Editorial Board (14. 11. 2014). „Why the F.C.C. Should Heed President Obama on Internet Regulation”. The New York Times. Приступљено 15. 11. 2014. 
  14. ^ Sepulveda, Ambassador Daniel A. (21. 1. 2015). „The World Is Watching Our Net Neutrality Debate, So Let's Get It Right”. Wired. Приступљено 20. 1. 2015. 
  15. ^ Weisman, Jonathan (19. 1. 2015). „Shifting Politics of Net Neutrality Debate Ahead of F.C.C.Vote”. The New York Times. Приступљено 20. 1. 2015. 
  16. ^ Staff (16. 1. 2015). „H. R. _ 114th Congress, 1st Session [Discussion Draft] - To amend the Communications Act of 1934 to ensure Internet openness...” (PDF). U.S. Congress. Приступљено 20. 1. 2015. 
  17. ^ Lohr, Steve (2. 2. 2015). „In Net Neutrality Push, F.C.C. Is Expected to Propose Regulating Internet Service as a Utility”. The New York Times. Приступљено 2. 2. 2015. 
  18. ^ Lohr, Steve (2. 2. 2015). „F.C.C. Chief Wants to Override State Laws Curbing Community Net Services”. The New York Times. Приступљено 2. 2. 2015. 
  19. ^ Flaherty, Anne (31. 1. 2015). „Just whose Internet is it? New federal rules may answer that”. AP News. Приступљено 31. 1. 2015. 
  20. ^ Fung, Brian (2. 1. 2015). „Get ready: The FCC says it will vote on net neutrality in February”. The Washington Post. Приступљено 2. 1. 2015. 
  21. ^ Staff (2. 1. 2015). „FCC to vote next month on net neutrality rules”. AP News. Приступљено 2. 1. 2015. 
  22. ^ Lohr, Steve (4. 2. 2015). „F.C.C. Plans Strong Hand to Regulate the Internet”. The New York Times. Приступљено 5. 2. 2015. 
  23. ^ Wheeler, Tom (4. 2. 2015). „FCC Chairman Tom Wheeler: This Is How We Will Ensure Net Neutrality”. Wired. Приступљено 5. 2. 2015. 
  24. ^ The Editorial Board (6. 2. 2015). „Courage and Good Sense at the F.C.C. - Net Neutrality's Wise New Rules”. The New York Times. Приступљено 6. 2. 2015. 
  25. ^ Weisman, Jonathan (24. 2. 2015). „As Republicans Concede, F.C.C. Is Expected to Enforce Net Neutrality”. The New York Times. Приступљено 24. 2. 2015. 
  26. ^ Lohr, Steve (25. 2. 2015). „The Push for Net Neutrality Arose From Lack of Choice”. The New York Times. Приступљено 25. 2. 2015. 
  27. ^ Staff (26. 2. 2015). „FCC Adopts Strong, Sustainable Rules To Protect The Open Internet” (PDF). Federal Communications Commission. Приступљено 26. 2. 2015. 
  28. ^ Ruiz, Rebecca R.; Lohr, Steve (26. 2. 2015). „In Net Neutrality Victory, F.C.C. Classifies Broadband Internet Service as a Public Utility”. The New York Times. Приступљено 26. 2. 2015. 
  29. ^ Flaherty, Anne (25. 2. 2015). „FACT CHECK: Talking heads skew 'net neutrality' debate”. AP News. Приступљено 26. 2. 2015. 
  30. ^ Liebelson, Dana (26. 2. 2015). „Net Neutrality Prevails In Historic FCC Vote”. The Huffington Post. Приступљено 27. 2. 2015. 
  31. ^ Ruiz, Rebecca R. (12. 3. 2015). „F.C.C. Sets Net Neutrality Rules”. The New York Times. Приступљено 13. 3. 2015. 
  32. ^ Sommer, Jeff (12. 3. 2015). „What the Net Neutrality Rules Say”. The New York Times. Приступљено 13. 3. 2015. 
  33. ^ FCC Staff (12. 3. 2015). „Federal Communications Commission - FCC 15-24 - In the Matter of Protecting and Promoting the Open Internet - GN Docket No. 14-28 - Report and Order on Remand, Declaratory Ruling, and Order” (PDF). Federal Communications Commission. Приступљено 13. 3. 2015. 
  34. ^ Reisinger, Don (13 ril 2015). „Net neutrality rules get published -- let the lawsuits begin”. CNET. Приступљено 13. 4. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  35. ^ Federal Communications Commission (13. 4. 2015). „Protecting and Promoting the Open Internet - A Rule by the Federal Communications Commission on 04/13/2015”. Federal Register. Приступљено 13. 4. 2015. 
  36. ^ „Open Internet - FCC.gov”. fcc.gov. Federal Communications Commission. 12. 6. 2017. 
  37. ^ The Editorial Board (29. 4. 2017). „F.C.C. Invokes Internet Freedom While Trying to Kill It”. The New York Times. Приступљено 29. 4. 2017. 
  38. ^ Reardon, Marguerite (2. 5. 2017). „Net neutrality redux: The battle for an open net continues – The Republican-led FCC is starting to roll back net neutrality rules. Here's what you need to know.”. CNET. Приступљено 2. 5. 2017. 
  39. ^ Fung, Brian (21. 11. 2017). „FCC plan would give Internet providers power to choose the sites customers see and use”. The Washington Post. Приступљено 21. 11. 2017. 
  40. ^ Collins, Keith (11. 6. 2018). „The Net Neutrality Repeal Is Official”. The New York Times. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Добављач_интернет_услуга&oldid=28350962”