Стефан III Угарски

Стефан III Угарски
Стефан III Угарски
Лични подаци
Датум рођења	1147.
Место рођења	Будимпешта,
Датум смрти	4. март 1172.(1172-03-04) (24/25 год.)
Место смрти	Краљевина Угарска,
Породица
Супружник	Јарослава од Галича, Агнес од Аустрије, краљица Угарске
Потомство	Béla, Heir of Hungary
Родитељи	Геза II Еуфросина Кијевска
Династија	Арпадовићи
Краљ Угарске, Далмације и Хрватске
Период	(1162—1172)
Претходник	Геза II
Наследник	Бела III Угарски

Стефан III Угарски (мађ. III. István; * почетак јуна 1147-† 4. март 1172) био је угарски и далматинско-хрватски краљ од 1162. до 1172. године, из династије Арпадовића. Био је син угарског краља Гезе II и руске кнегиње Јевросиме.

Раније године

Стефан III се родио 1147. године. Кум му је био француски краљ Луј VII који је са крсташком војском пролазио кроз Угарску. Отац Геза II га је 1152. године прогласио престонаследником. Гезина браћа и Стефанови стричеви Ладислав и Стефан живели су у Цариграду на двору византијског цара Манојла I.

Кад је Геза умро 1162, Стефан III је неколико дана касније крунисан за новог краља Угарске. Стефан је имао подршку своје мајке Јевросиме и естергомског надбискупа Луке. Јевросима је неговала добре односе са немачким кнежевима и захваљујући тој вези, Стефан се оженио аустријском принцезом Агнес, кћерком херцега Хенрика II.

Противкраљеви

Манојло I је водио политику да од Угарске учини византијског вазала. Подржавао је Стефановог стрица истог имена Стефана, то јест Стефан IV. После успешног рата крунисан је али Ладислав за краља, као Ладислав II, пошто је Стефан IV био неомиљен у Угарској. Острогонски надбискуп Лука је екскомуницирао Ладислава, на шта је Ладислав дао ухапсити Луку.

Стефан III је са својим присталицама тражио спас од популарног Ладислава у Братислави. 1163. године умро је Ладислав II. Нови краљ је постао Стефан IV. Стефан IV је започео борбе против Византије и против братанца Стефана III. Задњи је победио у боју код Стоног Београда исте године. Борбе су се даље водиле све док се римско-немачки цар Фридрих Барбароса није умешао и подржао Стефана III. Стефан IV је отрован од својих људи.

Владавина

Ни после стричеве смрти Стефан III није имао миран живот. Његов брат Бела васпитао се на византијском двору, што је Манојлу давало могућност да се наново меша у угарске односе. Разлог спора биле су Хрватска и Далмација. После боја код Земуна 1167. године, који се завршио византијском победом, Стефан и Манојло су клопили мир а Византија је добила Хрватску и Далмацију. Затегнуте односе са Млечанима који су почели да шире по Јадрану окончане су након динамичних контакта Арпада са млечанским првацима. И поред многих ратова Стефан III се трудио да обнови државно уређење Угарске. Био је први краљ који је даровао привилегије грађанима, у том случају грађанима Стоног Београда.

Епилог

Стефан III је умро 4. марта 1172. године са свега 25 година. Највероватније је као и његов стриц Стефан IV био отрован. Надбискуп Лука је дозволио да Стефан буде сахрањен у Естергому. Наследио га је брат Бела III, јер Стефанов син Бела није доживео пунолетност.

Породично стабло

16. Геза I

8. Алмош Хрватски

17. Sophia

4. Бела II Слепи

18. Свјатополк II Изјаславич

9. Предслава Кијевска

2. Геза II

10. Урош I Вукановић

5. Јелена Вукановић

22. Константин Диоген

11. Ана Диогенеса

1. Стефан III Угарски

6. Мистислав I Велики

3. Еуфросина Кијевска

Литература

• Engel, Pál (2001). The Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary, 895-1526. London & New York: I.B.Tauris. 
• Klaić, Vjekoslav (1905). „O krunisanju ugarskih Arpadovića za kraljeve Dalmacije i Hrvatske (1091-1207)”. Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva. 8: 107—117. 
• Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183. 
• Szoldos, Attila (1998). „Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovića”. Povijesni prilozi. 17: 287—296. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.