Миладин Р. Ковачевић
Миладин Р. Ковачевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1893. |
Место рођења | Дучаловићи, Краљевина Србија |
Датум смрти | 1968.74/75 год.) ( |
Место смрти | Дучаловићи, Југославија |
Уметнички рад | |
Поље | Клесарство |
Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Миладин Р. Ковачевић (1893–1968) био је драгачевски каменорезац из Дучаловића. Припада групи мање познатих клесара надгробних споменика Доњег Драгачева.[1]
Живот
[уреди | уреди извор]Рођен је 1893. године у Дучаловићима. Учесник Првог светског рата. Био је имућан сељак. Није се искључиво бавио клесарством, већ читавим низом додатних занимања: пчеларством, ковачким и дрводељским занатом, а био је и секретар и благајник Дучаловачке земљорадничке задруге.[2]
Умро је 1968. године и сахрањен на Подовчарском гробљу у Дучаловићима.[1]
Дело
[уреди | уреди извор]За мештане свог и околних села израдио је мањи број надгробника у пешчару и мермеру. Био је мајстор за урезивање лепих, китњастих слова. Сам је састављао епитафе који садрже бројне податке о покојницима, често песнички узвишене,[1] као онај на крајпуташу Миту Ковачевићу из Ртара:
Кајпуташ Миту Ковачевићу (†1917) (Овчар-Локве)
- Овај споменик преставља војника
- што погину на врх Ветерника
- Покрај мора на Грчкој планини
- Остаде му младост у туђини.
- МИТО Ковачевић из Ртара
- рођен (...)
- погибе 5. септембра 1917. г.
- Погибе од Бугарског стрељачког зрна.
- Мито је учестовао у рату 1914-15 г.
- као и на Солунском фронту
- где је као крабар и одликован.
- Зато данас слава нашем брату
- што погибе у Европском рату
- Кад Србија у ропству цвиљаше
- тада Мито слободу ствараше
- Ал на жалост слободу не виде
- Бугарин га с овог света скиде
- Овај споменик подигоше му
- мати Јулка
- и браћа Видоје, Милун и Миленко.
- Изради Миладин Ковачевић
- из Дучаловића.[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- ^ Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ.
- ^ Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
Литература
[уреди | уреди извор]- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.