Пређи на садржај

Јелисавета Карађорђевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јелисавета Карађорђевић
Кнегиња Јелисавета Карађорђевић
Лични подаци
Датум рођења(1936-04-07)7. април 1936.(88 год.)
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Породица
СупружникХауард Оксенберг
Нил Роксбург Балфор
Мануел Уљоу Елијас
ПотомствоКатарина Оксенберг
Кристина Оксенберг
Николас Балфор
РодитељиПавле Карађорђевић
Олга Карађорђевић
ДинастијаКарађорђевићи
Кнегиња од Југославије и Србије
Период7. април 1936. — данас


Лични грб кнегиње од Југославије и Србије
Јелисавете П. Карађорђевић

Јелисавета Карађорђевић (Београд, 7. април 1936) је једина ћерка кнеза Павла Карађорђевића и кнегиње Олге од Грчке и Данске.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Крштена је 2. маја 1936. у Белом двору, обред је обавио патријарх Варнава. Кумови су јој били војвода од Кента и грчки принц Никола (њен деда по мајци) а куме краљица Марија и енглеска краљица Мери.[1][2]

Почетком марта 1941. заменила је старијег брата на челу Одбора деце "Српске мајке",[3] а пре краја месеца, након Мартовског пуча, нашла се са оцем и остатком породице у изгнанству.

Имала је двојцу старије браће кнеза Александара и кнеза Николу. У сродству је са шпанском краљицом Софијом и Чарлсом, принцом од Велса. Кнегиња Јелисавета је Карађорђев потомак по млађој линији и даљи наследник британског престола.

Дана 19. јануара 1961. Кнегиња се удала за Хауарда Оксенберга, са којим има две ћерке: Катарину и Кристину. Од свог првог мужа се развела 1969. За другог мужа, Нила Роксбурга Балфора (енгл. Neil Roxburgh Balfour), удала се у Лондону 23. септембра 1969. и са њим има сина Николаса (енгл. Nicholas Augustus Balfour). Дана 28. фебруара 1987. удала се за др Мануела Уљоу Елијаса (Manuel Ulloa Elias) некадашњег премијера Перуа. Између два брака, 1974, кнегиња је била верена за британског глумца Ричарда Бартона.[4]

Кнегиња Јелисавета се школовала у Јужној Африци, Уједињеном Краљевству и Швајцарској и дипломирала историју лепих уметности у Паризу[5]. Говори енглески, француски, шпански, италијански и српски језик, а држављанка је Србије.[6]

Кнегиња је била посебно ангажована на успостављању мира међу завађеним народима бивше Југославије, а на прве знаке да ће доћи до немира реаговала је огласивши се у Европи и Америци[5]. Против НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. дигла је свој глас и писмом се обратила америчком конгресмену Џејмсу Секстону.[7]

На председничким изборима у Србији 2004, кандидовала се за председника упркос противљењу престолонаследника Александра и освојила 2,01% гласова. Живи у Београду.

Поводом захтева за рехабилитацију свог оца кнеза Павла дала је изјаву 27. септембра 2011. пред Вишим судом у Беоргаду.[8] Захваљујући њеном труду кнез Павле је рехабилитован 28. новембра 2011. године[9], а потом су њени родитељи кнез Павле и кнегиња Олга, као и брат кнез Никола, пренети из Швајцарске и сахрањени у цркви Светог Ђорђа на Опленцу у октобру 2012. године, захваљујући њеном залагању.[10][11]

Верослав Ранчић је написао роман „Коначна истина“ о животу породице кнеза Павла, у припремању грађу за ово дело помогла је и Јелисавета тако што је опширно одговорила на 186 питања. По том роману написана је истоимена драма.[12]

Од наслеђа кнеза Павла које је одузето после Другог светског рата потражује дворац Брдо код Крања у Словенији,[13] а од наслеђа кнегиње Олге вилу „Црногорка“ у Београду која јој је враћена 2013. године,[14][15] а одлука је постала правоснажна у јануару 2014. године.[16]

Одржава контакте са краљевским породицама са којима је у сродству, па је тако била позвана на Венчање принца Вилијама и Кетрин Мидлтон[17] и добија божићне честитке од чланова британског краљевског дома.[18]

Један од хобија јој је цртање.[19]

Резултати на изборима

[уреди | уреди извор]
Председница Републике Србије
Избори # 1. круг — гласови % # 2. круг — гласови % Резултат Детаљи
2004 6. 62.737 2,01% без другог круга није изабрана Група грађана „Иницијатива за лепшу Србију“

Титуле и признања

[уреди | уреди извор]
  • 7. април 1936. — 1961: Њено Краљевско Височанство принцеза Јелисавета Карађорђевић од Југославије
  • 1961 — 1969: Њено Краљевско Височанство кнегиња Јелисавета Карађорђевић, госпођа Оксенберг
  • 1969 — 1978: Њено Краљевско Височанство кнегиња Јелисавета Карађорђевић, госпођа Роксбург-Балфор
  • 1987 — 1992: Њено Краљевско Височанство кнегиња Јелисавета Карађорђевић, госпођа Уљоу-Елијас
  • 1992 — данас: Њено Краљевско Височанство кнегиња Јелисавета Карађорђевић од Југославије и Србије

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Карађорђе Петровић
 
 
 
 
 
 
 
8. Александар Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Јелена Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
4. Арсен Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Јеврем Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
9. Персида Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Јованка Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
2. Павле Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Pavel Nikolaievich Demidov
 
 
 
 
 
 
 
10. Павел Павлович Демидов
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Eva Aurora Charlotta Stjernwall
 
 
 
 
 
 
 
5. Аурора Павлова Демидов
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Prince Pyotr Nikitich Troubetzkoy
 
 
 
 
 
 
 
11. Јелена Петровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Princess Elisabeta Esperovna Beloselskaya-Belosyorskaya
 
 
 
 
 
 
 
1. Јелисавета Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Кристијан IX Дански
 
 
 
 
 
 
 
12. Ђорђе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Лујза од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
6. Никола
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Константин Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
13. Олга Константиновна Романов
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Александра од Саксе-Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
3. Олга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Александар II Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
14. Владимир Александрович Романов
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Марија Александровна
 
 
 
 
 
 
 
7. Јелена Владимировна Романов
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Frederick Francis II, Grand Duke of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Павловна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Augusta Reuss of Köstritz
 
 
 
 
 
 

Породица

[уреди | уреди извор]

Први брак

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Хауард Оксенберг 27. јул 1919. 2010.
  • брак разведен 1969. године
име слика датум рођења супружник
Катарина Оксенберг 22. септембар 1961. Роберт Еванс; Каспер ван Дин
Кристина Оксенберг 7. децембар 1962. Душан Елуиз, брак разведен

Други брак

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења
Нил Балфур 12. август 1934.
  • брак разведен 1978.
име слика датум рођења супружник
Николас Балфур 6. јун 1970. Стефани де Брувер

Трећи брак

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Мануел Уљоа Елијас 12. новембар 1922. 9. август 1992.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Политика, 3. мај 1936, pp. 2[мртва веза]. digitalna.nb.rs (приступ. 1. феб. 2016)
  2. ^ Време, 3. мај 1936, стр 1 и 2. digitalna.nb.rs (приступ. 1. феб. 2016)
  3. ^ "Политика", 1. март 1941
  4. ^ Notes on People. nytimes.com OCT. 18, 1974
  5. ^ а б Принцеза Јелисавета - званична биографија
  6. ^ Принцеза Јелисавета се одрекла америчког држављанства („Блиц“, 6. август 2012), Приступљено 8. 4. 2013.
  7. ^ Принцеза Јелисавета 1999. године
  8. ^ Јелисавета Карађорђевић: Цео живот тражим дом („Вечерње новости“, 27. септембар 2011), Приступљено 8. 4. 2013.
  9. ^ Шта смо све преживели - Јелисавета Карађорђевић (РТС, 7. јануар 2012)
  10. ^ Јелисавета Карађорђевић: Један сан и један изазов („Политика“, 12.9. 2007)
  11. ^ Портрет Јелисавете Карађорђевић: Кнегиња („Блиц“, 6. октобар 2012)
  12. ^ Принцеза Јелисавета на сцени („Вечерње новости“, 8. јул 2011), Приступљено 8. 4. 2013.
  13. ^ Јелисавета Карађорђевић тражи Брдо код Крања („Политика“, 17. децембар 2011)
  14. ^ Принцези Јелисавети враћена вила „Црногорка“ („Вечерње новости“, 21. јун 2013)
  15. ^ „Црногорка“ враћена Карађорђевићима („Вечерње новости“, 10. децембар 2013)
  16. ^ Принцеза Јелисавета постала власник виле „Црногорка“ („Вечерње новости“, 21. јануар 2014)
  17. ^ Јелисавета Карађорђевић: Почасна гошћа венчања века („Стори“, 22. мај 2011)
  18. ^ Јелисавета Карађорђевић: Жалим што не могу да причам са оцем („Блиц“, 7. јануар 2013)
  19. ^ Цртежи Јелисавете Карађорђевић („Политика“, 8. децембар 2015)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]