Масакри над Србима 1901.
| Масакри над Србима 1901. | |
|---|---|
 Мапа Косовског вилајета (1881—1912) | |
| Место | Косовски вилајетОсманско царство |
| Датум | 1901. |
| Мета | Срби |
| Врста напада | масакри, силовања, уцјене, пљачке и протјеривање |
| Починилац | Албанци |
| Мотив | антисрпска осјећања |
Масакри над Србима 1901. године били су вишеструки масакри над Србима са простора Косовског вилајета у Османском царству, које су спроводили Албанци.
Масакри
[уреди | уреди извор]Срби су малтретирани и оптуживани да су шпијуни Србије.[1] Настала је паника, и Срби, нарочито они који су живјели у пограничним предјелима, избјегли су у Србију.[1] Албанци који су учествовали у Грчко-турском рату 1897. године користили су оружје које нису вратили власти против Срба у Старој Србији.[2] У мају 1901. године, Албанци су запалили Сјеницу, Нови Пазар и Приштину.[3] Албанци су наставили своје дивљање, масакрирајући Србе у Приштини. Ибарски Колашин (данас простор Сјеверног Косова), шумско подручје на коме се простирало 40 села,[4] углавном насељених Србима, и гдје су српски учитељи и свештеници били активни, дуго је иритирало Албанце и османске власти; Срби су континуирано малтретирани у том региону.[5] Српска влада је пажљиво посматрала дешавања у Колашину и није остала по страни.[5] Стање је постало озбиљно, а Срби су шверцовали оружје из Србије како би се одбранили.[2] Албански злочини су попримили тако широке размјере да је влада Владана Ђорђевића била приморана да отпочне обимну дипломатску акцију за заштиту Срба у Старој Србији; како ови напори нису уродили плодом, а Албанци су интензивирали звјерства над Србима, незаштићени Срби почели су тражити оружје како би се заштитили.[6] Османску владу је почетком јула Иса Бољетинац упознао са шверцом оружја и тиме да је већина оружја завршила у Колашину,[7] па је покренута истрага коју је предводио Бољетинац.[6] У љето 1901. године, након османске истраге,[6] Албанци су масакрирали Србе на подручју Колашина.[2] Бољетинац је присуствовао током спровођења организованих злочина у Колашину,[8] који су укључивали масакре, силовања, уцјене, пљачке и протјеривање мјесних Срба.[9] Звјества су подстакла руску владу да интервенише код Високе порте.[2][10] Насиље у Колашину је стало, међутим, настављени су албански злочини у другим крајевима.[10]
Реакције
[уреди | уреди извор]Аустроугарска
[уреди | уреди извор]Аустроугарска, која је подржавала Албанце,[10] покушавала је да умањи масакре.[11] Догађаји су инструментализовани у Колашинској афери, дипломатском сукобу између Аустроугарске, која је подржава Албанце, и Србије, коју је подржавала Русија.[10][12] Временом, дипломатски сукоб је постао отворени сукоб између двије стране.[10]
Русија
[уреди | уреди извор]У почетку Висока порта није потиснула албански покрет, нити заштитила Србе.[1] Русија је тражила да се Албанци и османски жандарми казне и да се Србима дозволи посједовање оружја за заштиту.[11] Порта је одговорила масовним хапшењем и криминализовањем албанског језика.[3] Косовски валија је смјењен, а неколико других антисрпских званичника и албанских вођа, који су били нарочито окрутни, уклоњени су са својих дужности.[13]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Stojančević 1990, стр. 113.
- ^ а б в г Skendi 2015, стр. 293.
- ^ а б King, Garon & Mason 2006, стр. 30.
- ^ Samardžić 1989, стр. 261.
- ^ а б Stojančević 1990, стр. 114.
- ^ а б в Bataković 1988, стр. 309.
- ^ Samardžić 1989, стр. 262.
- ^ Mihailović, Kosta, ур. (2006). Kosovo and Metohija: past, present, future : papers presented at the International Scholarly Meeting held at the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, March 16-18, 2006 (на језику: енглески). Serbian Academy of Science and Arts. стр. 35. Приступљено 20. 12. 2018.
- ^ Kosovsko-Metohijski zbornik (на језику: српски). Srpska Akademija nauk i umetnosti. 2005. стр. 191. Приступљено 20. 12. 2018.
- ^ а б в г д Bataković 1988, стр. 310.
- ^ а б Skendi 2015, стр. 201.
- ^ Duhovnost pisane kulture Srba u kontekstu kulture balkanskih Slovena: naučni skup, Leposavić 25. decembar 2006 (на језику: српски). Institut za srpsku kulturu. 2006. стр. 188—193. Приступљено 20. 12. 2018.
- ^ Stojančević 1990, стр. 115.
Литература
[уреди | уреди извор]- Duhovnost pisane kulture Srba u kontekstu kulture balkanskih Slovena: naučni skup, Leposavić 25. decembar 2006 (на језику: српски). Institut za srpsku kulturu. 2006. стр. 188—193. Приступљено 20. 12. 2018.
- Kosovsko-Metohijski zbornik (на језику: српски). Srpska Akademija nauk i umetnosti. 2005. стр. 191. Приступљено 20. 12. 2018.
- Mihailović, Kosta, ур. (2006). Kosovo and Metohija: past, present, future : papers presented at the International Scholarly Meeting held at the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, March 16-18, 2006 (на језику: енглески). Serbian Academy of Science and Arts. стр. 35. Приступљено 20. 12. 2018.
- Bataković, Dušan T. (1988) [1987]. „Погибија руског конзула Г. С. Шчербине у Митровици 1903. године.”. Историјски институт. XXXIV: 309—325.
- Bataković, Dušan T. (1992). „Anarchy and genocide upon the Serbs”. The Kosovo Chronicles.
- Božić, Sofija (2014). Istorija i geografija: susreti i prožimanja [History and geography: meetings and permeations]. SANU. стр. 289—290. ISBN 978-86-7005-125-6.
- Stojančević, Vladimir (1990). Srbija i Albanci u XIX i početkom XX veka: ciklus predavanja 10-25. novembar 1987. Srpska akademija nauka i umetnosti. (језик: енглески)
- Samardžić, Radovan (1989). Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji. Srpska književna zadruga.
- Skendi, Stavro (2015). The Albanian National Awakening. Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-4776-1.
- King, Iain; Garon, Sheldon; Mason, Whit (2006). Peace at Any Price: How the World Failed Kosovo (на језику: енглески). Cornell University Press. ISBN 9780801445392. Приступљено 20. 12. 2018.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Zarković, Vesna (2008). Афера у Ибарском Колашину 1901-1902. године. Institut za Srpsku Kulturu. ISBN 978-86-82797-81-4.
