Пређи на садржај

Комбуча

С Википедије, слободне енциклопедије
Комбуча
Стаклена тегла пуна смеђим напитком комбуче, укључујући плутајућу културу
ТипЧај
Земља пореклаКина
Регион пореклаБохајско море, Источна Азија
Алкохол по запремини<0.5%
бојаМутно, обично бледо или тамно браон, а понекад и зелене боје
УкусФерментисано, шумеће
СастојциЧај, шећер, бактерије, квасац
Сродни продуктиЧај

Комбуча (такође позната као чајна гљива или манџуријска гљива када се односи на културу; лат. Medusomyces gisevii)[1] је ферментисани напитак од благо газираног, заслађеног црног чаја. Понекад се овај напитак назива „комбуча чај” како би се разликовао од саме културе бактерија и квасаца.[2] У напитку се често додају сокови, зачини, воће или други ароматизатори.

Сматра се да је комбуча потекла из Кине, где је овај напитак традиционалан.[3][4] До почетка 20. века, комбуча је стигла у Русију, а затим и у друге делове Источне Европе и Немачке.[5] Данас се комбуча прави у домаћинствима широм света, али и производи и продаје комерцијално.[1] Глобално тржиште комбуче било је вредно око 1,7 милијарди америчких долара до 2019. године.[6]

Многа здравствена својства се приписују конзумирању комбуче,[7] али постоји мало доказа који подржавају ове тврдње.[7][8][9] Напитак је изазвао ретке озбиљне нежељене ефекте, који су могући резултат контаминације током припреме код куће.[10][11] Комбуча се не препоручује за терапеутске сврхе.[7][8]

Историја

[уреди | уреди извор]

Комбуча потиче из североисточне Кине, из региона Бохајског мора, око 220. године пре нове ере.[4][5] Првобитно је била цењена због својих исцелитељских својстава. Њено име се наводно изводи од имена др Комбу, корејског лекара који је довео ферментисани чај у Јапан као лек за цара. Након тога, чај је доведен у Европу као резултат ширења трговачких рута почетком 20. века, првенствено се појављујући у Русији и Немачкој. Упркос паду међународне популарности током Другог светског рата због недостатака чаја и шећера, комбуча је поново стекла популарност након студије из 1960-их у Швајцарској која је упоређивала њене здравствене користи са јогуртом.[5]

Комбуча је највише задобила на популарности на домаћим тржиштима током 1990-их. Сандор Кац, водећи стручњак за ферментацију и аутор књиге The Art of Fermentation, приметио је да је почетна популарност делимично била резултат тога што су потрошачи веровали да је овај напитак моћна помоћ за озбиљне медицинске проблеме. Кац је објаснио: „Први пут сам пробао комбучу око 1994. године, када је мој пријатељ који је имао сиду почео да је прави и пије као здравствену праксу. Представљана је као генерални стимулатор имунолошког система, иако су тврдње о користима комбуче биле изузетно различите и широке.”

Стекла је популарност у Сједињеним Америчким Државама почетком 21. века.[12][13][14] Са садржајем алкохола испод 0,5%, не подлеже федералној регулацији у Сједињених Држава.[15][16]

Пре 2015. године, неке комерцијално доступне марке комбуче садржале су алкохол у концентрацији која је прелазила овај праг, што је довело до развоја нових метода тестирања.[17] Уз растућу популарност у развијеним земљама почетком 21. века, продаја комбуче је порасла након што је промовисана као алтернатива пиву и другим алкохолним напитцима у ресторанима и пабовима.[18]

Очекује се да ће комбуча достигнути глобалну тржишну вредност од 9,7 милијарди долара до 2030. године.[6]

Етимологија и терминологија

[уреди | уреди извор]

Етимологија речи „комбуча” није сигурна, али се верује да је то погрешно примењена позајмљеница из јапанског језика. Говорници енглеског језика су можда помешали јапанску реч konbucha са kōcha kinoko (紅茶キノコ, „чајна гљива”), која је постала популарна око 1975. године.[19][20]

У јапанском језику, појам konbu-cha (昆布茶, „чај од ламинаре”) односи се на чај припремљен од конбуа (јестиве ламинаре из породице Laminariaceae) и потпуно је различит напитак од ферментисаног чаја који се обично повезује са комбучом у другим деловима света.[21]

Речник Merriam-Webster сугерише да је енглеска реч kombucha настала погрешном применом јапанских речи као што су konbucha, kobucha, konbu + cha за реч „чај”.[22] Речник Америчке баштине напомиње да би термин могао бити настојање да се описује веровање да желатинска маса комбуче подсећа на морску траву.[23]

Прва позната употреба термина у енглеском језику за опис „желатинске масе симбиотских бактерија (као што је Acetobacter xylinum) и квасаца (као што су родови Brettanomyces и Saccharomyces) која се развија да би произвела ферментисани напитак који се сматра да има здравствене користи” била је 1944. године.[22]

Састав и својства

[уреди | уреди извор]
Квасац и бактерије у комбучи увећани 400 пута

Биолошки састав

[уреди | уреди извор]

Култура комбуче је симбиотска култура бактерија и квасаца, слична мајци сирћета, која садржи један или више врста бактерија и квасаца, а који формирају биофилм познат као „мајка”.[1][24] Пријављено је да у култури комбуче постоји широк спектар врста квасаца из неколико родова, укључујући врсте Zygosaccharomyces, Candida, Kloeckera/Hanseniaspora, Torulaspora, Pichia, Brettanomyces/Dekkera, Saccharomyces, Lachancea, Saccharomycoides, Schizosaccharomyces, Kluyveromyces, Starmera, Eremothecium, Merimbla, Sugiyamaella.[25][26][27]

Бактеријска компонента комбуче обухвата неколико врста, а готово увек укључује бактерију сирћетне киселине Komagataeibacter xylinus (раније познату као Gluconacetobacter xylinus), која ферментира алкохоле које производе квасци у сирћетну и друге киселине, повећавајући киселост и ограничавајући садржај етанола.[28] Популација бактерија и квасаца које производе сирћетну киселину пријављена је да расте током првих 4 дана ферментације, да би се касније смањила.[29] K. xylinus производи бактеријску целулозу, која се сматра одговорном за већину или сву физичку структуру „мајке”, која је можда била селективно подстицањена током времена за чвршће (гушће) и отпорније културе од стране пивара.[30] Највиша разноликост бактерија у комбучи откривена је 7. дана ферментације, с тим да је разноликост била мања у самој култури бактерија и квасаца. Acetobacteraceae доминирају са 88 процената бактеријске заједнице у култури комбуче.[27] Сирћетне киселине бактерија у комбучи су аеробне, што значи да за свој раст и активност захтевају кисеоник.[25] Због тога, бактерије прво мигрирају и скупљају се на површини са ваздухом, након чега отпуштају бактеријску целулозу око 2. дана.[31]

Хемијски састав

[уреди | уреди извор]
Култура бактерија и квасаца који се налази у комбучи

Комбуча се припрема додавањем културе комбуче у смесу чаја са шећером.[1] Шећер служи као нутријент који омогућава раст бактерија у чају. Сукроза се биохемијски претвара у фруктозу и глукозу, а ове у глуконску киселину и сирћетну киселину.[12] Поред тога, комбуча садржи ензиме и аминокиселине, полифеноле и разне друге органске киселине које се разликују у зависности од припреме.[32]

Други специфични састојци укључују етанол, глукуронску киселину, глицерол, млечну киселину и усниску киселину (хепатотоксин).[33][34][35]

Садржај алкохола у комбучи обично је мањи од 0,5%, али се повећава са продуженим временом ферментације.[36] Концентрација етанола прво расте, али потом почиње да опада када бактерије сирћетне киселине производе сирћетну киселину.[27] Прекомерна ферментација генерише велике количине киселина сличних сирћету. pH пића обично је око 3,5.[7]

Нутритивни садржај

[уреди | уреди извор]

Комбуча садржи 95% воде, 4% угљених хидрата и витамин Б, као што су тиамин, рибофлавин, ниацин и витамин Б6.[37]

Производња

[уреди | уреди извор]
Неколико брендова комерцијалне комбуче на полицама продавница, источна Пенсилванија, 2019. година

Комбуча се може припремати код куће или комерцијално.[1] Припрема се тако што се шећер раствара у врелој води. Листови чаја се затим потопе у врелу заслађену воду и након тога се уклањају. Заслађени чај се охлади, а затим се додаје култура бактерија и квасаца. Смеса се затим прелива у стерилисану чашу, заједно са раније ферментираним чајем од комбуче како би се смањиола pH вредност. Ова техника је позната као backslopping.[38] Посуда се покрива папирним убрусом или тканином како би се спречио контакт са инсектима, попут мува, који могу контаминирати комбучу.

Чај се оставља да ферментира у периоду од 10 до 14 дана на собној температури (18 °C до 26 °C). Нова култура ће се формирати на површини чаја до пречника посуде. Након завршетка ферментације, култура се уклања и чува заједно са малом количином новоферментисаног чаја. Остала комбуча се прелива кроз цедиљку и флашира се за секундарну ферментацију која траје неколико дана, или се чува на температури од 4 °C.[1]

Комерцијално пакована комбуча постала је доступна крајем 1990-их.[39] 2010. године, утврђени су повишени нивои алкохола у многим паковањима комбуче, што је довело до тога да су продајни ланци, укључујући Whole Foods, привремено повукли ове напитке са полица.[40] У одговору на то, добављачи комбуче су променили своје формуле како би смањили нивое алкохола.[41]

До 2014. године, продаја паковане комбуче у Сједињеним Америчким Државама износила је 400 милиона долара, од чега је 350 милиона долара припадало компанији Millennium Products, Inc.[42] Те године, неколико компанија које производе и продају комбучу формирало је трговинску организацију Kombucha Brewers International.[43] 2016. године, PepsiCo је купио произвођача комбуче KeVita за приближно 200 милиона долара.[44] У САД, продаја комбуче и других ферментираних напитака порасла је за 37 одсто у 2017. години.[18] Пиваре као што су Full Sail Brewing Company и Molson Coors Beverage Company производе комбучу самостално или преко својих подружница.[45]

До 2021. године, овај напитак је постао популаран у Индији, делом због свог успеха на западним тржиштима.[46]

Неколико комерцијалних произвођача комбуче продаје оно што називају „тврда комбуча”, која има алкохолни садржај већи од 5 процената.[45][47]

Здравствене тврдње

[уреди | уреди извор]
Ферментација комбуче у тегли, 2006. година

Комбуча се промовише са многим тврдњама о здравственим користима, од ублажавања хемороида до борбе против рака.[48] Иако људи могу пити комбучу због таквих наводних здравствених ефеката (који се приписују првенствено заштитном утицају чаја, као и продуктима ферментације као што су глукуронска киселина, сирћетна киселина, полифеноли, феноли и витамини Б комплекса као што је фолна киселина)[49], не постоји клинички доказ да она пружа било какву корист.[1][8][50][51] У прегледу из 2003. године, лекар Едзард Ернст је комбучу оценио као „екстреман пример” неконвенционалних лекова због разлике између невероватних, широко распрострањених здравствених тврдњи и потенцијалних ризика од производа.[7] Закључено је да предложене, неподтврђене терапеутске тврдње не превазилазе познате ризике, те да комбучу не треба препоручивати за терапеутску употребу, јер припада категорији лекова који „наводно помажу само онима који их продају”.[7]

Нежељени ефекти

[уреди | уреди извор]

Извештаји о нежељеним ефектима који су повезани са конзумирањем комбуче су ретки, али могу бити недовољно пријављени, према прегледу из 2003. године.[7] Америчко друштво за рак је 2009. године изјавило да „озбиљни нежељени ефекти и повремена смрт били су повезани са конзумирањем чаја од комбуче”.[11] Пошто је комбуча често домаћа ферментација, треба бити опрезан јер патогени микроорганизми могу контаминирати чај током припреме.[8][25]

Нежељени ефекти повезани са конзумирањем комбуче могу укључивати тешку бубрежну и јетрену токсичност као и метаболичку ацидозу.[52][53][54]

Неке нежељене здравствене последице могу произаћи из киселости чаја која изазива ацидозу, а пиварима се саветује да избегавају прекомерну ферментацију.[10][36][55] Други нежељени ефекти могу бити резултат бактеријске или гљивичне контаминације током процеса припреме.[36] Нека истраживања су пронашла хепатотоксин усниску киселину у комбучи, иако није познато да ли су случајеви оштећења јетре резултат усниске киселине или неке друге токсичне супстанце.[56]

Пиће комбуче може бити штетно за људе са већ постојећим болестима.[57] Због свог микробног порекла и могуће нестерилне амбалаже, комбуча није препоручљива за особе са ослабљеним имунитетом,[10] труднице или дојиље, као и за децу млађу од 4 године.[36] Она може угрожавати имунолошке одговоре или киселост стомака у овим осетљивим популацијама.[10] Постоје одређени лекови које не треба узимати са комбучом због малог процента алкохола у напитку.[58]

Чаша комбуче са ледом

Преглед из 2019. године навео је бројне потенцијалне здравствене ризике, али је напоменуо да се „комбуча не сматра штетном ако се конзумира око 120 мл дневно од стране здравих људи. Потенцијални ризици су повезани са ниским pH вредношћу напитка који може исцурити теже метале из посуда, прекомерном конзумацијом веома киселе комбуче или конзумацијом од стране људи са већ постојећим здравственим проблемима.”[51]

Кофеин

[уреди | уреди извор]

Комбуча садржи малу количину кофеина, углавном због чаја који се користи у њеној припреми. Тачна количина кофеина може варирати у зависности од врсте чаја који се користи (црни, зелени, итд.) и процеса ферментације. Обично комбуча садржи мање кофеина од обичне шољице чаја или кафе, али и даље може имати приметну количину у зависности од тога колико дуго се ферментира.[59][60]

Друге употребе

[уреди | уреди извор]

Култура комбуче, када се осуши, постаје материјал сличан кожи познат као микробиолошка целулоза, која се може обликовати на различите начине како би се створила бесшивена одећа.[61][62] Користећи различите медије као што су кафа, црни чај и зелени чај за раст културе комбуче, добијају се различите боје текстила, иако текстил такође може бити обојен другим биљним бојама.[63] Различити медији за раст и боје такође мењају осећај и текстуру текстила.[63] Поред тога, сама култура преостала од камбуче се може осушити и јести као слатка или слана ужина.[64]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е Jayabalan, Rasu (21. 6. 2014). „A Review on Kombucha Tea—Microbiology, Composition, Fermentation, Beneficial Effects, Toxicity, and Tea Fungus”. Comprehensive Reviews in Food Science and Food Safety. 13 (4): 538—550. PMID 33412713. S2CID 62789621. doi:10.1111/1541-4337.12073. 
  2. ^ „A mug of kombucha for your health?”. Mayo Clinic. Приступљено 1. 9. 2018. 
  3. ^ „kombucha | Description, History, & Nutrition”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 20. 4. 2021. 
  4. ^ а б Alex., LaGory (2016). The Big Book of Kombucha. Storey Publishing, LLC. стр. 251. ISBN 978-1-61212-435-3. OCLC 1051088525. 
  5. ^ а б в Troitino, Christina. „Kombucha 101: Demystifying The Past, Present And Future Of The Fermented Tea Drink”. Forbes. Приступљено 10. 4. 2017. 
  6. ^ а б „Kombucha Market Size, Share & Trends Analysis Report By Flavor (Original, Flavored), By Distribution Channel (Supermarkets, Health Stores, Online Stores), By Region, And Segment Forecasts, 2020 – 2027”. Grandview Research. фебруар 2020. 
  7. ^ а б в г д ђ е Ernst E (2003). „Kombucha: a systematic review of the clinical evidence”. Forschende Komplementärmedizin und Klassische Naturheilkunde. 10 (2): 85—87. PMID 12808367. S2CID 42348141. doi:10.1159/000071667. 
  8. ^ а б в г Bauer, Brent (8. 7. 2017). „What is kombucha tea? Does it have any health benefits?”. Mayo Clinic. Приступљено 5. 9. 2018. 
  9. ^ Kapp, J. M.; Sumner, W. (2019). „Kombucha: a systematic review of the empirical evidence of human health benefit”. Annals of Epidemiology. Elsevier. 30: 66—70. PMID 30527803. S2CID 54472564. doi:10.1016/j.annepidem.2018.11.001 Слободан приступ. 
  10. ^ а б в г „Kombucha”. Memorial Sloan Kettering Cancer Center. 22. 5. 2014. Приступљено 1. 6. 2015. 
  11. ^ а б Russell J, Rovere A, ур. (2009). „Kombucha tea”. American Cancer Society Complete Guide to Complementary and Alternative Cancer Therapies (2nd изд.). New York: American Cancer Society. стр. 629—633. ISBN 9780944235713. „Serious side effects and occasional deaths have been associated with drinking Kombucha tea” 
  12. ^ а б Sreeramulu, G; Zhu, Y; Knol, W (2000). „Kombucha fermentation and its antimicrobial activity” (PDF). Journal of Agricultural and Food Chemistry. 48 (6): 2589—2594. Bibcode:2000JAFC...48.2589S. PMID 10888589. doi:10.1021/jf991333m. „It originated in northeast China (Manchuria) and later spread to Russia and the rest of the world.” 
  13. ^ Hamblin, James (8. 12. 2016). „Is Fermented Tea Making People Feel Enlightened Because of ... Alcohol?”. The Atlantic. Приступљено 26. 11. 2017. 
  14. ^ Sandor Ellix Katz (2012). The Art of Fermentation: An In-depth Exploration of Essential Concepts and Processes from Around the World. Chelsea Green Publishing. стр. 167—. ISBN 978-1-60358-286-5. 
  15. ^ „Hard Kombucha Is Super Trendy, but Is It Good for You? We Asked Nutritionists”. Health.com. 
  16. ^ „Hard Kombucha Is the New Trendy Beverage You Should Try”. Better Homes & Gardens. 
  17. ^ Wyatt, Kristen (12. 10. 2015). „As kombucha sales boom, makers ask feds for new alcohol test”. Associated Press. Приступљено 26. 11. 2017. 
  18. ^ а б Fleming, Amy (11. 10. 2018). „Kombucha: can the fermented drink compete with beer at the bar?”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 11. 10. 2018. 
  19. ^ Wong, Crystal (12. 7. 2007). „U.S. 'kombucha': Smelly and No Kelp”. Japan Times. Архивирано из оригинала 21. 6. 2013. г. Приступљено 14. 6. 2015. .(Internet Archive)
  20. ^ „紅茶キノコ(こうちゃキノコ)とは？ 意味や使い方” [What is "red tea mushroom"? – meaning and usage]. Kotobank (на језику: јапански). Приступљено 2024-05-20. 
  21. ^ How kombucha went from seaweed tea in Japan to a hit in North America
  22. ^ а б „Definition of KOMBUCHA”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 29. 5. 2019. 
  23. ^ „Kombucha”. American Heritage Dictionary (Fifth изд.). Houghton Mifflin Harcourt Publishing Company. 2015. Приступљено 27. 6. 2015. 
  24. ^ Blanc, Phillipe J (фебруар 1996). „Characterization of the tea fungus metabolites”. Biotechnology Letters. 18 (2): 139—142. S2CID 34822312. doi:10.1007/BF00128667. 
  25. ^ а б в Villarreal-Soto, Silvia Alejandra; Beaufort, Sandra; Bouajila, Jalloul; Souchard, Jean-Pierre; Taillandier, Patricia (2018). „Understanding Kombucha Tea Fermentation: A Review” (PDF). Journal of Food Science (на језику: енглески). 83 (3): 580—588. ISSN 1750-3841. PMID 29508944. doi:10.1111/1750-3841.14068 Слободан приступ. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 8. 2019. г. Приступљено 24. 9. 2019. 
  26. ^ „Faq Archive - OMbucha Kombucha | Hand Brewed With Loving Care” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 7. 2019. г. Приступљено 31. 7. 2019. 
  27. ^ а б в Chakravorty, Somnath; Bhattacharya, Semantee; Chatzinotas, Antonis; Chakraborty, Writachit; Bhattacharya, Debanjana; Gachhui, Ratan (2. 3. 2016). „Kombucha tea fermentation: Microbial and biochemical dynamics”. International Journal of Food Microbiology (на језику: енглески). 220: 63—72. ISSN 0168-1605. PMID 26796581. doi:10.1016/j.ijfoodmicro.2015.12.015. 
  28. ^ Sarkar, Dayanidhi; Yabusaki, Masahiro; Hasebe, Yuta; Ho, Pei Yee; Kohmoto, Shuji; Kaga, Takayuki; Shimizu, Kazuyuki (2010). „Fermentation and metabolic characteristics of Gluconacetobacter oboediens for different carbon sources”. Applied Microbiology and Biotechnology. 87 (1): 127—136. PMID 20191270. S2CID 11657067. doi:10.1007/s00253-010-2474-x. 
  29. ^ Kombucha Fermentation and Its Antimicrobial Activity Guttapadu Sreeramulu, Yang Zhu,* and Wieger Knol Journal of Agricultural and Food Chemistry 2000 48 (6), 2589–2594 doi:10.1021/jf991333m
  30. ^ Nguyen, VT; Flanagan, B; Gidley, MJ; Dykes, GA (2008). „Characterization of cellulose production by a gluconacetobacter xylinus strain from kombucha”. Current Microbiology. 57 (5): 449—53. PMID 18704575. S2CID 1414305. doi:10.1007/s00284-008-9228-3. 
  31. ^ Bertsch, Pascal; Etter, Danai; Fischer, Peter (2021). „Transient in situ measurement of kombucha biofilm growth and mechanical properties”. Food & Function. 12 (9): 4015—4020. PMID 33978026. doi:10.1039/D1FO00630D Слободан приступ. hdl:20.500.11850/485857 Слободан приступ. 
  32. ^ Antolak, Hubert; Piechota, Dominik; Kucharska, Aleksandra (2021-09-28). „Kombucha Tea—A Double Power of Bioactive Compounds from Tea and Symbiotic Culture of Bacteria and Yeasts (SCOBY)”. Antioxidants (на језику: енглески). 10 (10): 1541. ISSN 2076-3921. doi:10.3390/antiox10101541. 
  33. ^ Teoh, AL; Heard, G; Cox, J (2004). „Yeast ecology of kombucha fermentation”. International Journal of Food Microbiology. 95 (2): 119—26. PMID 15282124. doi:10.1016/j.ijfoodmicro.2003.12.020. 
  34. ^ Dufresne, C; Farnworth, E (2000). „Tea, kombucha, and health: A review”. Food Research International. 33 (6): 409—421. doi:10.1016/S0963-9969(00)00067-3. 
  35. ^ Velicanski, A; Cvetkovic, D; Markov, S; Tumbas, V; et al. (2007). „Antimicrobial and antioxidant activity of lemon balm Kombucha”. Acta Periodica Technologica (38): 165—72. doi:10.2298/APT0738165V Слободан приступ. 
  36. ^ а б в г Food Safety Assessment of Kombucha Tea Recipe and Food Safety Plan (PDF) (Извештај). Food Issue, Notes From the Field. British Columbia (BC) Centre for Disease Control. 27. 1. 2015. Приступљено 1. 7. 2015. 
  37. ^ „Nutrient content of kombucha tea per 100 ml”. FoodData Central, US Department of Agriculture. 31. 10. 2024. Приступљено 2. 11. 2024. 
  38. ^ Redzepi, René (2018). The Noma guide to fermentation: foundations of flavor. David Zilber, Evan Sung, Paula Troxler. New York, NY. стр. 33. ISBN 978-1-57965-718-5. OCLC 1028603169. 
  39. ^ Wollan, Malia (24. 3. 2010). „A Strange Brew May Be a Good Thing”. NYTimes. Приступљено 18. 6. 2015. 
  40. ^ Rothman, Max (2. 5. 2013). „'Kombucha Crisis' Fuels Progress”. BevNET. Приступљено 18. 6. 2015. 
  41. ^ Crum, Hannah (23. 8. 2011). „The Kombucha Crisis: One Year Later”. BevNET. Приступљено 27. 6. 2015. 
  42. ^ Narula, Svati Kirsten (26. 3. 2015). „The American kombucha craze, in one home-brewed chart”. Quartz. Приступљено 27. 6. 2015. 
  43. ^ Carr, Coeli (9. 8. 2014). „Kombucha cha-ching: A probiotic tea fizzes up strong growth”. CNBC. Приступљено 27. 6. 2015. 
  44. ^ Esterl, Mike (23. 11. 2016). „Slow Start for Soda Industry's Push to Cut Calories”. Wall Street Journal. Приступљено 24. 11. 2016. 
  45. ^ а б Judkis, Maura (13. 12. 2018). „Is boozy kombucha good for you? It's getting so popular it might not matter.”. The Washington Post. Приступљено 12. 9. 2019. 
  46. ^ Roy, Dyuti (21. 11. 2021). „How Kombucha tea is becoming a beverage of choice for many in Delhi-NCR”. The New Indian Express. Приступљено 21. 4. 2022. 
  47. ^ Casey, Michael (3. 7. 2019). „New in brew: Hard kombucha”. Boulder Weekly. Приступљено 12. 9. 2019. 
  48. ^ MacKeen D (16. 10. 2019). „Are There Benefits to Drinking Kombucha?”. New York Times. 
  49. ^ Baschali A, Tsakalidou E, Kyriacou A, Karavasiloglou N, Matalas AL (јануар 2017). „Traditional low-alcoholic and non-alcoholic fermented beverages consumed in European countries: a neglected food group”. Nutrition Research Reviews. 30: 1—15. PMID 28115036. doi:10.1017/S0954422416000202 Слободан приступ. 
  50. ^ Villarreal-Soto, Silvia Alejandra; Beaufort, Sandra; Bouajila, Jalloul; Souchard, Jean-Pierre; Taillandier, Patricia (2018). „Understanding Kombucha Tea Fermentation: A Review” (PDF). Journal of Food Science. 83 (3): 580—588. ISSN 0022-1147. PMID 29508944. doi:10.1111/1750-3841.14068 Слободан приступ. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 8. 2019. г. Приступљено 24. 9. 2019. 
  51. ^ а б Kapp JM, Sumner W (фебруар 2019). „Kombucha: a systematic review of the empirical evidence of human health benefit”. Annals of Epidemiology. 30: 66—70. PMID 30527803. doi:10.1016/j.annepidem.2018.11.001 Слободан приступ. 
  52. ^ Dasgupta, Amitava (2011). Effects of Herbal Supplements on Clinical Laboratory Test Results. Berlin, Germany: Walter de Gruyter. стр. 24, 108, 112. ISBN 978-3-1102-4561-5. 
  53. ^ Dasgupta, Amitava (2013). „Effects of herbal remedies on clinical laboratory tests”. Ур.: Dasgupta, Amitava; Sepulveda, Jorge L. Accurate Results in the Clinical Laboratory: A Guide to Error Detection and Correction. Amsterdam, NH: Elsevier. стр. 78—79. ISBN 978-0-1241-5783-5. 
  54. ^ Abdualmjid, Reem J; Sergi, Consolato (2013). „Hepatotoxic Botanicals—An Evidence-based Systematic Review”. Journal of Pharmacy & Pharmaceutical Sciences. 16 (3): 376—404. PMID 24021288. doi:10.18433/J36G6X Слободан приступ. 
  55. ^ Nummer, Brian A. (новембар 2013). „Kombucha Brewing Under the Food and Drug Administration Model Food Code: Risk Analysis and Processing Guidance”. Journal of Environmental Health. 76 (4): 8—11. PMID 24341155. 
  56. ^ „Drug record, Usnic acid (Usnea species)”. LiverTox. National Library of Medicine, National Institutes of Health. 23. 6. 2015. Архивирано из оригинала 2. 7. 2019. г. Приступљено 26. 7. 2017. 
  57. ^ Greenwalt, C. J.; Steinkraus, K. H.; Ledford, R. A. (2000). „Kombucha, the Fermented Tea: Microbiology, Composition, and Claimed Health Effects”. Journal of Food Protection. 63 (7): 976—981. ISSN 0362-028X. PMID 10914673. S2CID 27587313. doi:10.4315/0362-028X-63.7.976 Слободан приступ. 
  58. ^ Martini, Nataly (март 2018). „Potion or Poison? Kombucha”. Journal of Primary Health Care. 10 (1): 93—94. PMID 30068458. doi:10.1071/HC15930 Слободан приступ. 
  59. ^ „What is Kombucha? Benefits & Side Effects | Holland & Barrett”. www.hollandandbarrett.com. 
  60. ^ „So Does Kombucha Have Caffeine or Alcohol in It? How Much?!”. Bon Appétit. 2. 7. 2018. 
  61. ^ Grushkin, Daniel (17. 2. 2015). „Meet the Woman Who Wants to Grow Clothing in a Lab”. Popular Science. Приступљено 18. 6. 2015. 
  62. ^ Oiljala, Leena (9. 9. 2014). „BIOCOUTURE Creates Kombucha Mushroom Fabric For Fashion & Architecture”. Pratt Institute. Архивирано из оригинала 19. 6. 2015. г. Приступљено 18. 6. 2015. 
  63. ^ а б Hinchliffe, Jessica (25. 9. 2014). „'Scary and gross': Queensland fashion students grow garments in jars with kombucha”. ABCNet.net.au. Приступљено 18. 6. 2015. 
  64. ^ „Kombucha Scoby Jerky”. Fermenting for Foodies (на језику: енглески). 17. 6. 2015. Приступљено 23. 3. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Комбуча&oldid=29076177”