Компанија Хадсон Беј
| Компанија Хадсон Беј Hudson's Bay Company Compagnie de la Baie d'Hudson | |
|---|---|
 | |
 | |
| Приватна | |
| Делатност | Малопродаја |
| Основано | 2 May 1670. Лондон, Енглеска |
| Седиште | 8925 Torbram Road Брамптон, Онтарио, Канада |
Руководиоци | Ричард Бејкер (управник) |
| Приход |  CA$9.4 billion (2018) |
| Профит |  CA$−631 million (2018) |
Број запослених | 30.000 (2017)[1] |
| Веб-сајт | www |
| Фусноте | |
Компанија Хадсон Беј (енгл. Hudson's Bay Company, фр. Compagnie de la Baie d'Hudson) је малопродајна пословна група у америчком власништву. Као посао трговине крзном током већег дела свог постојања, КХБ сада поседује и управља малопродајним објектима у Канади и Сједињеним Државама.[2] Друштво Хaдсоновог залива, најстарије је северноамеричко дeоничaрско друштво, и једна од најстаријих трговачких организација на енглеском говорном подручју која делује до данас.[3]
Компанија Хадсон Беј заузима истакнуто место у економској и политичкој историји Канаде. Друштво је регистровано у Енглеској 2. маја 1670, краљевском повељом са задатком да пронађе северозападни пролаз према Пацифику, и да запоседне земље уз Хадсонов залив. Такође да организује било какву трговачку активност у тим крајевима која би могла бити профитабилна.
Историја
[уреди | уреди извор]Подручја које су првобитно дата Компанији Хадсон Беј постала је позната као Рупертова земља, то подручје је добило име по принцу Руперту од Палатината, који је био рођак краља Чарлса II. и први гувернер компаније. Границе Рупертове земље никада нису биле јасно дефинисане, али се уобичајно сматрало да се протежу од Лабрадора до Стеновитих планина, уз горњи ток реке Ред Ривер до Увале Честерфилд у Хадсоновом заливу.[3]
Компанија Хадсон Беј се бавила трговином крзном током прва два века свог постојања. Између 1670. и 1680. компанија је основала и изградила велики број својих откупних станица по обалама залива Џејмс и Хадсон.
Већину тих станица заузели су Французи између 1686. и 1713. године, али су оне враћене компанији након склапања Утрехтског мира. Након што је Британија заузела Канаду (1759—1760) компанија је ојачала и проширила своје пословање до Саскачевана где је код Кумберленда отворила своју откупну станицу 1774. године.[3]
До 1783. године појавили су се многи конкуренти Хадсон Бeја, који су се на крају ујединили и основали компанију Норт Вест Kомпани, која је постала велики ривал, па је након тога готово пуних 40 година трајао отворен рат између њих, то је на крају довело и до правих оружаних сукоба (као што је био Масакр код седам храстова). Те сукобе прекинула је британска влада, одлучивши фузионирати та два друштва 1821. године под заједничким именом Хадсон Беј, са правима датим краљевском повељом Компанији Хадсон Беј.[3]
Златне године
[уреди | уреди извор]Након спајања компанија је добила ексклузивну лиценцу (монопол) за трговање крзнима на 21. годину (то право је обновљено за исто раздобље 1838. године) по Рупертовој земљи, и суседним Северозападним територијима и уз пацифичку обалу. Хадсон Беј преузео је трговину крзном и по тадашњој ничијој земљи Орегон на Дивљем Западу (на том терену се данас простиру државе Орегон, Вашингтон, Ајдахо, Британска Колумбија, и делови Монтане и Вајоминга).
Повећан прилив америчких колониста, од почетка 1834. године који се наставио и у следећој декади, умањио је позиције компаније, нарочито у јужним деловима те територије где је било више Американаца. Све је то накрају довело до поделе Орегона 1846. између Сједињених Америчких Држава и Велике Британије. И након тога Компанија Хадсон Беј наставила је контролисати трговину у британском делу некадашњег Орегона све до 1858. године. [3]
У том периоду Компанија Хадсон Беја је имала толику слободу да је била нешто као држава у држави, чак је издавала и властити новац. До увођења властитог новца компанија је у својим трговонским постајама крзном, поред осталих новчаница, користила Мејд бивер.
Период великих тешкоћа
[уреди | уреди извор]Почетк седамдесетих година 19. века су биле критичне за Хадсон Беј јер је изгубила монопол на трговину крзнима и од те године па надаље дозвола није обновљена, па су тада бројни независни трговаци ушли у тај посао. Због тог се компанија нашла у проблемима 1870. године па је све своје преостале територије, а то је по величини било готово идентично данашњој Канади (осим приморских провинција, делова Онтарија, Квебека и на самом западу Британске Колумбије), продала канадској влади у замену за тадашњих 300.000 £, али уз право да задржи земљиште око својих продајних станица, и право власништва у сразмери 1/20 % на земљу у плодном појасу, најгушће насељеном дијелу западне Канаде, са ексклузивним правом на минерална богатства на свим тим теренима.
Компанијом се управљало све до 1931. године искључиво из Енглеске, тада је канадски одбор деоничара пренео управљање у Канаду, али је компанија и надаље била одговорна гувернеру и одбору деоничара у Енглеској.[3]
Компанија Хадсон Беја данас
[уреди | уреди извор]И у 21. веку Хадсон Беј је остао један од највећих трговаца крзном али је проширио своје пословање на све чиме се могло трговати, од земљишта до сировина, изградивши један од највећих трговачких ланаца на свету. Седамдеситих година 20. века компанија је допунила своју традиционалну трговину ланаца крзна, бројним трговинама и дисконтима за одећу и робу широке потрошње широм Канаде. Тих година је Хадсон Беј ушао и у пословање везано за експоатацију нафте и природног гаса, али је и даље остао укључен у трговину некретнинама и финансијским услугама. Компанију Хадсон Беј је 1979. године купио Рој Херберт Томсон.
Велики дугови у пословању и тешки финансијски проблеми присилили су компанију да распрода своју трговину на канадском северу. И пословање везано за нафту и гас је продато 1980. године. Упркос одржавању трговине крзном 1991, почетком 21. века Компанија Хадсон Беј је остала једна од највећих у Канади, која и даље има бројне робне куће у Канади (Д Беј, Зелерс, Хоум Аутфитс, Лорд & Тејлор итд.).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 26. 10. 2020.
- ^ „News releases - www.stockmanngroup.com”. www.stockmanngroup.com. Архивирано из оригинала 26. 05. 2021. г. Приступљено 2021-06-20.
- ^ а б в г д ђ „Hudson’s Bay Company” (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 21. 11. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- HBC Heritage website
- Hudson's Bay Company Archives – held by the Government of Manitoba
- Hudson's Bay Company на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Компанија Хадсон Беј на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- John Work Papers. Архивирано 17 фебруар 2015 на сајту Wayback Machine 1823–62. 0.42 cubic feet (1 box). At the Labor Archives of Washington, University of Washington Libraries Special Collections. Contains records from Work's service as an officer of the Hudson's Bay Company at various company settlements, including Fort Vancouver, Fort Colvile, Spokane House, Fort Simpson, Fort Nisqually, and Fort Victoria.
- Hudson's Bay Company papers at the University of Oregon
- The Other Side of the Ledger: An Indian View of the Hudson's Bay Company
- The Canadian Encyclopedia, The Hudson's Bay Company Архивирано 16 октобар 2013 на сајту Wayback Machine
- H. Bullock-Webster fonds – An artistic rendition of the Canadian fur trade, from the UBC Library Digital Collections, depicting social life, activities and customs in Hudson's Bay Company posts in the 19th Century
- Elizabeth F. Washburn Journal on her experiences on board the Hudson's Bay Company's supply ship "Rupertsland" at Dartmouth College Library
- Documents and clippings about Компанија Хадсон Беј у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ZBW)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Остале | |