Пређи на садржај

Корисник:Aleksandra189/песак - Марија Ратковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Ратковић
Место рођењаШабац, Србија
НаградеЛаза К. Лазаревић

Марија Ратковић (1982, Шабац) је архитектица, дизајнерка, публицисткиња, теоретичарка и активисткиња. Основне и мастер студије завршила је на Архитектонском факултету, Универзитета у Београду. Докторске студије завршила на одсеку Теорија уметности и медија на Универзитету уметности у Београду. Од 2006. године активно излаже и сарађује са уметницама и уметничким колективима у земљи и иностранству. Пише за новине, позориште, филм и тв. Уз професионални рад у медијима (ELLE, Vice,[1] Noizz[2], Пешчаник) и уметности, бави се активизмом. Оснивачица је Центра за биополитичку едукацију.[3][4] Добитница је више награда за борбу против дискриминације, за друштвени активизам, допринос људским правима и рад на очувању здравља жена. Наративни кратки филм Punta Cana[5][6] (2018, УСА) после успеха на међународним фестивалима добио је златно признање International International Independent Film Awards u USA (2018). Лауреаткиња награде “Лаза К. Лазаревић” за најбољу савремену приповетку 2020. године[7]. “Испод мајице” је њен први роман[8][9][10].

Биографија

[уреди | уреди извор]

Марија је рођена у Шапцу 1982. године. Завршила је основне и мастер студије на Архитектонском факултету у Београду. Након студија архитектуре, уписује студије Теорије уметности и медија у оквиру Центра за интердисциплинарне студије Универзитета уметности у Београду и наставља да се бави теоријским радом.

Радила је у оквиру група Четири лица Омарске[11][12][13][14], Иницијатива за савремену уметност и теорију, Култура сећања, Red Min(e)d, Forensic Architecture, Centre for Research Architecture Goldsmiths University of London и другим. За заједнички рад у области уметности, група Четири лица Омарске и група Споменик[15][16]добили су Годишњу награду за борбу против дискриминације 2011. године. У независном уметничком, теоријском и кураторском раду учествује на бројним изложбама, конференцијама и радним групама широм света. Ауторка је и коауторка, уредница изложби, уметничких радова и публикација са преко десет година праксе. Радила је на организацији и координисању истраживања, семинара, предавања, културних догађаја и јавних дискусија и сарађивала са бројним институцијама (Универзитет у Београду, University of Fine Arts Vienna, Goldsmiths University of London, Универзитет у Бања Луци, Институт за филозофију и друштвену теорију).

Преко десет година ради у медијима у земљи[1][2][17] и иностранству, у култури и уметности – на фестивалима Befem, Blasfem, Resonate, Operosa, при културним центрима (Културни центар Србије у Паризу, British Council, Swedish Institute and Swedish National Council for Cultural Affairs, Аустријски културни центар, Италијански културни центар, Културни центар Београд, Културни центар Панчево, Културни центар Нови Сад, Културни центар Шабац), позориштима (Шабачко позориште, Рефлектор театар, Крсманац), телевизијама (РТС; ТВ Прва, Нова С, Н1, Б92), као и бројним међународним организацијама (WHO, Unicef, UN Women, UNHCR, UNDP, European Comission, Save the Children).

Протеклих пет година, након искуства тешке болести, активно се бави радом у домену јавног здравља[18][19][20], заштите људских права и радом са младима кроз организацију Центар за биополитичку едукацију. Организација активно сарађује са Филозофским факултетом Универзитета у Београду, Лабораторијом за експерименталну психологију, Georgetown School of Public Health, Антрополошким институтом, САНУ и Медицинским факултетом Универзитета у Београду. Иницијаторка је и коауторка истраживања „WITCH: Women Trust in Health System in Serbia“[18], и истраживања „Оптерећење лекара у здравственом систему у Србији“, ауторка програма „Здравствено образовање“, акредитованог у Заводу за унапређење образовања и васпитања за периоду од 2022. до 2025. године, са ауторским тимом Лабораторије за експерименталну психологију, учесница Шестог конгреса психолога Србије и иницијаторка више програма континуиране медицинске едукације (КМЕ) акредитованих код Здравственог савета Србије. Завршила је прогаме биоетике на Harward Law School и Georgetown School of Public Health, као и програм јавног здравља на Jeјл Универзитету.

Ауторка је више драматизација, кратких драма и сценарија за филм и ТВ и написала је један роман (Испод мајице[21][22][23], Контраст издаваштво, 2020).

Политички активизам

[уреди | уреди извор]

У периоду од 2019. године до 2020. године вршила је функцију помоћнице Градоначелника Шапца и била задужена за младе[24][25][26][27][28]

Радови (избор)

[уреди | уреди извор]
  • 2024: Поверење жена у здравствени систем у Србији: Валидација поверења жена и поверења у здравствени систем[18]
  • 2024: Поглавље: Биополитички заокрет: Ковид као метафора: Преглед значајних пост-Ковид теоријских приступа производњи знања у ери пандемије[29]
  • 2023: UNTERM T-SHIRT[30]
  • 2022: Сведочанство у камену: Архитектура рата од Клугеа до Хершера и Вајцмана[31]
  • 2022: Миленковић, И., Даковић, В., Ромчевић, Б., Крстић, П., Цвејић, И. и Ратковић, М. „ДА ЛИ СЕ ХОЛОКАУСТ МОЖЕ ПОНОВИТИ?“[32]
  • 2021: The Politics of Holocaust Representations on Film – From the Peaceful Landscape to the Death Gaze: Resnais, Lanzmann, and Farocki[33]
  • 2020: Испод мајице[8][9][10][21][22][23][34]

Радови у драмској уметности (избор)

[уреди | уреди извор]

Други о Марији и њеном раду

[уреди | уреди извор]
  • 2022: ”OFFERING THE I”: AUTOBIOGRAPHICS IN CONTEMPORARY WOMEN’S PROSE[35]
  • 2021: Живе историје

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Marija Ratković Archives”. VICE (на језику: српски). 2020-12-17. Приступљено 2024-12-15. 
  2. ^ а б „Marija Ratković Noizz”. Noizz.rs (на језику: rs). Приступљено 2024-12-15. 
  3. ^ „HuPikon: Marija Ratković”. Hoću u pozorište (на језику: српски). Приступљено 2024-12-25. 
  4. ^ „Marija Ratkovic | Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-25. 
  5. ^ „Punta Cana (2018) — ANDREE LJUTICA Film portfolio”. ANDREE LJUTICA (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-15. 
  6. ^ Ljutica, Andree (2018-06-24), Punta Cana, Bojan Cizmic, Jillie Eichler, Frank Galarza, Lotus Pictures, Приступљено 2024-12-15 
  7. ^ „Marija Ratković - Dobitnica nagrade "Laza K. Lazarević"”. RTV Šabac (на језику: српски). Приступљено 2024-12-15. 
  8. ^ а б „Knjige | Autor | Marija Ratković | Kontrast izdavaštvo - Vredno priče”. kontrastizdavastvo.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-12-15. 
  9. ^ а б Rakulj, Milan (2021-06-09). „Marija Ratković za "Nezavisne": Književnost ne teši, ona uznemiruje”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2024-12-15. 
  10. ^ а б Janjić, Magda (2020-12-17). „Intervju sa Marijom Ratković: Roman 'Ispod majice' je suočavanje sa traumom razotkrivanja”. VICE (на језику: српски). Приступљено 2024-12-15. 
  11. ^ „ČETIRI LICA OMARSKE”. ČETIRI LICA OMARSKE (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-15. 
  12. ^ „Monument - Milica Tomić - Four Faces of Omarska: Open Video Sequence”. www.e-flux.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-15. 
  13. ^ Tomić, Milica (2010-09-10). „Milica Tomić u Beogradu”. Peščanik (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-15. 
  14. ^ Stanford Humanities Center (2014-03-19), Milica Tomic: The Four Faces of Omarska, Приступљено 2024-12-15 
  15. ^ „O ratu se u Srbiji i dalje ćuti - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2012-04-13. Приступљено 2024-12-15. 
  16. ^ „Grupa Spomenik / The Monument Group”. Goldsmiths, University of London (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-15. 
  17. ^ „Marija Ratkovic, Autor na Journal.rs – Страница 4 од 14”. Journal.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-12-26. 
  18. ^ а б в Ninković, Milica; Ilić, Sandra; Damnjanović, Kaja (2024-01-01). „Women’s trust in the healthcare system in Serbia: Validation of the Women’s Trust and Confidence in Healthcare System scale”. Women's Health (на језику: енглески). 20: 17455057241249864. ISSN 1745-5057. PMC 11127576 Слободан приступ. PMID 38770772. doi:10.1177/17455057241249864. 
  19. ^ NUNS (2019-11-28). „Gligorijević: Cilj napada na mene je da prestanem da radim svoj novinarski posao”. NUNS (на језику: српски). Приступљено 2024-12-26. 
  20. ^ „Marija Ratković: Vreme je da svi uvedu besplatnu vakcinu protiv HPV-a”. Portal Novosti. Приступљено 2024-12-26. 
  21. ^ а б „Ispod Majice – Marija Ratković – Vukašin”. www.vukasinpotic.com. Приступљено 2024-12-26. 
  22. ^ а б „Moćni zamasi kratkim sečivom”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2024-12-26. 
  23. ^ а б „Uži izbor za Ninovu nagradu obiman – i muški - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2021-01-14. Приступљено 2024-12-26. 
  24. ^ „Pomoćnica gradonačelnika zadužena za mlade”. RTV Šabac (на језику: српски). Приступљено 2024-12-26. 
  25. ^ „Research”. IPAK.Centar (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-26. 
  26. ^ Regionalna televizija (2019-12-16), Pomocnica Gradonacelnika Zaduzena Za Mlade, Приступљено 2024-12-26 
  27. ^ „Šabačka zona optimizma i slobode”. Portal Novosti. Приступљено 2024-12-26. 
  28. ^ Savic, Branka Dragovic (2022-06-03). „Podkast Reaguj!: Stakleni plafon za liderke”. Autonomija (на језику: српски). Приступљено 2024-12-26. 
  29. ^ „Reclaiming Normalcy - Discourse(s) of Healing in Language, Literature, Culture and Translation Studies · Publikacije Univerziteta u Banjoj Luci”. pub.unibl.org. Приступљено 2024-12-22. 
  30. ^ Ратковић, Марија (2023). [chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://static1.squarespace.com/static/6639e9be2bd7a75dbc222af6/t/665e09a4cb11e95db562c311/1717438900498/Leseprobe+Unterm+T-Shirt.pdf UNTERM T-SHIRT] Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (PDF). ISBN 978-3-949249-81-5. 
  31. ^ Ratković, Marija (2022). „Testimony in Stone: Architecture of War from Kluge to Herscher and Weizman”. Filozofija i društvo (на језику: енглески). 33 (3): 535—550. ISSN 0353-5738. 
  32. ^ Milenković, Ivan; Daković, Nevena; Mevorah, Vera; Romčević, Branko; Krstić, Predrag; Cvejić, Igor (2020-05-27). „DA LI SE HOLOKAUST MOŽE PONOVITI?”. Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva (на језику: српски). 1 (1). ISSN 2683-5959. 
  33. ^ Ratković, Marija (2021-12-15). „The Politics of Holocaust Representations on Film – From the Peaceful Landscape to the Death Gaze: Resnais, Lanzmann, and Farocki”. Sic : časopis za književnost, kulturu i književno prevođenje (на језику: енглески). 12 (1): 0—0. ISSN 1847-7755. doi:10.15291/sic/1.12.lc.3. 
  34. ^ Nikolić, Bratislav (2023-09-28). „Generacija uronjena u neurozu sadašnjice: Roman Marije Ratković “Ispod majice” na nemačkom jeziku”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-12-26. 
  35. ^ „doiFil / Faculty of Philology, University of Belgrade”. doi.fil.bg.ac.rs. Приступљено 2024-12-22. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Aleksandra189/песак_-_Марија_Ратковић&oldid=28936377”