Пређи на садржај

Крфски Забавник

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Крфски забавник)

Крфски Забавник
Насловна страна крфског Забавника, од 2. априла 2017.
Типкњижевни часопис, подлистак Српских новина
Формат30 cm
ИздавачДржавна штампарија Краљевине Србије
Главни уредникБранко Лазаревић
Оснивање1917.
Укидање1918.
Језиксрпски
ГрадКрф
ЗемљаГрчка

Крфски Забавник или само Забавник био је часопис који је излазио као додатак — подлистак Српских новина на Крфу, у избеглиштву, 1917. и 1918. године. Покренуо га је и уређивао српски књижевни критичар, Бранко Лазаревић. Први број часописа изашао је 2. априла 1917. године, али је пре тога изашао пилот број — нулти број, за Нову годину 1917. Последњи број, број 18 изашао је 15. октобра 1918. Тако је изашло укупно 19 бројева овог подлистка. Лазаревић је у Забавнику окупљао расуту интелигенцију, не само српске писце, већ и хрватске и словеначке,[1] на свој начин промовишући идеју југословенства и припремајући терен за стварање нове државе.[2]

Књижевност која је настајала у том времену остала је позната као крфска књижевност,[3] и већина књижевних дела насталих у овом периоду објављивана је управо у крфском Забавнику.[4]

Године 2005. објављено је фототипско издање свих бројева крфског Забавника. Приређивач овог издања је Миливој Ненин.[5]

Историја

[уреди | уреди извор]

Окупацијом 1915. у Србији се гасе српски листови, а окупационе власти праве своје, на српском језику, како би на тај начин утицале на покоравање Срба који су остали у домовини. Међу њима се истичу Београдске новине, које издају Аустроугари и Моравски глас, који издају Бугари. Београдске новине су у почетку излазиле три пута недељно, а касније свакодневно. Главни уредник им је био хрватски књижевник Милан Огризовић. У овим новинама су објављивалени текстовеи из српске културе и вести из Европе, али је свака реч о српским победама над Аустроугарима била строго цензурисана. Занимљиво је да је један од главних сарадника у Београдским новинама био Бора Станковић, који је као аустроугарски заробљеник био условљен и натеран да пише за тај лист, због чега је по завршетку рата био изложен прогону.

По измештању Владе Краљевине Србије у Ниш, ту су 1915. покренути Југословенски гласник и Дело. После повлачења из Србије, у избеглиштву или у српској предратној и ратној дијаспори у Европи, краће или дуже време излазило је око стотину српских листова.[6] Књижевне активности оживљавају на Крфу од 7. априла, 1916.године, када су, после паузе изазване окупацијом Србије, обновљене Српске новине и за њиховог уредника постављен књижевни критичар Бранко Лазаревић.[7] На годишњицу обнове Српских новина на Крфу, 2. априла 1917. године, појављује се први нумерисани број подлистка Забавник — Крфски забавник,[8] мада се пилот број заправо појавио за Нову 1917. годину, али под насловом Додатак „Српских новина”.

О часопису

[уреди | уреди извор]
Насловна страна нултог (пилот) броја крфског Забавника, који је изашао за Нову годину 2017.

Године 1917. Бранко Лазаревић покреће, као додатак Српских новина, подлистак Забавник, као својеврсни чувар традиције Давидовићевог култног Забавника, који је покренут готово 100 година раније, 1833. године.[6] Пилот број крфског Забавника изашао је на Нову годину 1917.[9] а четири месеца касније, 2. априла, изашао је званични први број.[4] Други број излази после два и по месеца, када се устаљује и пред читаоцима је сваког петнаестог у месецу.[2]

Општа оцена је, с обзиром на облик часописа, избор сарадника, тежњу за окупљањем писаца и изражено југословенство, да је крфски Забавник ратни наследник или, према речима Драгише Витошевића, природни наставак Српског књижевног гласника. То је велика похвала за часопис који је излазио далеко од матице земље и од највећих светских метропола. Заслуге што је крфски Забавник својим књижевним квалитетом оставио дубок траг у српској књижевности припадају првенствено главном уреднику и књижевном критичару Бранку Лазаревићу, који је са сарадницима створио часопис који има све одлике модерног и квалитетног књижевног листа. Лазаревићева књижевна мерила била су строга и желео је књижевно гласило које ће испред себе поставити високе критеријуме. Бранко Лазаревић није желео књижевни лист у ком ће свако моћи да објављује своје ратне мемоаре, већ стреми високим књижевним стандардима, квалитетним сарадницима и израженом осећању за националну дужност. Разлоге за одступања од тих начела не налази ни у рату, ни у удаљености од културних средишта, нити у објективно тешким условима за живот и рад.[8]

Садржај

[уреди | уреди извор]

У почетку је крфски Забавник излазио на 16, а касније на 32 стране. У овом додатактку објављивана је поезија, проза, есеји из историје, уметности, књижевности, антропологије, као и рецензије нових књига. Текстови су се бавили и политичким и економским приликама. Осим с Крфа, објављују се прилози из Лондона, Женеве, Лозане, Гренобла, Нице, Рима, Солуна, па и са фронта, попут оних потписаних с „Војиште” или „Положај”.[2]

Већ од првог броја, часопис има форму коју неће напуштати до самог краја излажења:

  • Скоро сваки број почиње дужим уводним текстом и поетским прилозима.
  • После њих се појављују прозни радови, огледи и есеји.
  • Последње странице листа резервисане су за политичке, научне, економске, уметничке и књижевне прегледе, књижевне белешке и библиографију.[8]
  • У Забавнику су редовно излазили и некролози погинулим борцима.[2]

Уредништво и сарадници

[уреди | уреди извор]

Крфски Забавник покренуо је и уређивао Бранко Лазаревић, који је уређивао и Српске новине. Редовни сарадници били су Тодор Манојловић, Драгољуб Филиповић и Светислав Стефановић.[5][10] Међу осталим сарадницима били су Јован Дучић, Тин Ујевић и Станислав Винавер, чији прилози чине да Заба[11]вник постигне најбољи књижевни квалитет, [6] затим Владимир Станимировић, Божидар Пурић, Милосав Јелић, Јеремија Живановић[8] и други значајни српски писци, публицисти и културни посленици.[12]

Милутин Бојић у крфском Забавнику није објавио ни једну једину песму — умро је недуго по покретању листа. У броју 7, од 15. новембра 1917. Драгољуб Филиповић пише му некролог.[13] Међутим, Бојић је вероватно један од песника са највише објављених стихова у овом листу. Овај парадокс може се објаснити чињеницом да је о Милутину Бојићу у Забавнику највише писано, а они који су о њему писали обилато су га цитирали, што је разлог откуда толико његових стихова. У Забавнику је приказана и Бојићева збирка Песме бола и поноса, непосредно по објављивању, у Солуну 1917.[14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nenin, Milivoj; Hadžić, Zorica. „SLOVENCI U KRFSKOM ZABAVNIKU”. Slavistična revija. letnik 64/20166, št. 2, april–junij: 195—204. 
  2. ^ а б в г Беоковић, Јелена (25. 9. 2015). „„Забавник” у „Забавнику””. Политикин Забавник. Приступљено 2025-02-19. 
  3. ^ Миладиновић 2013, стр. 167
  4. ^ а б Јакшић, Јана (2014-09-20). „Ако заборавимо тебе, Србијо, нек нас забораве деца наша, нек нас забораве часнија и боља покољења што ће из наше крви нићи.”. Век врх века (на језику: енглески). Приступљено 2025-02-19. 
  5. ^ а б Ненин 2005
  6. ^ а б в „O izdanjima srpske štampe u izbeglištvu javnost malo zna”. stranac.net. 29. 12. 2014. Приступљено 2025-02-19. 
  7. ^ Миладиновић 2013, стр. 185
  8. ^ а б в г Миладиновић 2013, стр. 198-199
  9. ^ Ненин 2005, стр. 7
  10. ^ „Одржана промоција књига „Крфски забавник” и „О Светиславу Стефановићу, опет””. Андрићев институт. 28. 6. 2016. Приступљено 2025-02-19. 
  11. ^ „30. мај 2017. Трибина: "Да ли је 1917. године у Српским новинама стварана Крфска књижевност"” (на језику: српски). 2017-05-26. Приступљено 2025-02-24. 
  12. ^ „Трибина Друштва "Свети Сава": "Крфски забавник"”. Друштво Свети Сава. 2017-06-03. Приступљено 2025-02-19. 
  13. ^ Ненин 2005, стр. 126
  14. ^ Ненин, Миливој (новембар 2014). „МИЛУТИН БОЈИЋ У КРФСКОМ „ЗАБАВНИКУ”” (PDF). Летопис Матице српске. књига 494, свеска 5: 633—638. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крфски_Забавник&oldid=29069940”