КФОР
Косовске снаге | |
---|---|
Kosovo Force | |
Постојање | 11. јун 1999. |
Земља | Србија |
Тип | оружане снаге |
Улога | НАТО мировне снаге |
Величина | 4.443 људи[1] |
Део | НАТО |
Надимак | КФОР |
Ангажовање | |
Веб-сајт | jfcnaples.nato.int/kfor |
Команданти | |
Командант | генерал Енрико Бардуани, Оружане снаге Италије |
Инсигније | |
Застава |
Косовске снаге (енгл. Kosovo Force), познатије по свом акрониму КФОР (од енгл. KFOR), представљају оружане међународне мировне снаге под вођством НАТО-а чији је задатак чување реда и мира, односно стварања и одржавање сигурности на Косову и Метохији.[2]
КФОР је на простор Косова и Метохије стигао 12. јуна 1999, два дана након што је усвојена Резолуција Савета безбедности УН 1244 и три дана након потписивања Војно-техничког споразума у Куманову којим је окончан рат на Косову и Метохији. У то време, на Косову и Метохији је владала велика хуманитарна криза, док су безбедносне снаге Савезне Републике Југославије и Ослободилачка војска Косова свакодневно водиле борбе. Од почетка НАТО бомбардовања Југославије приближно милион људи је избегло са ових простора.[2]
КФОР постепено преноси своја овлашћења заштите верске и културне баштине на Полицију Косова и Косовске безбедносне снаге, што међутим није у складу с Резолуцијом 1244 која наводи искључиво КФОР као једине оружане снаге на простору Косова и Метохије.[2] Према подацима из 2024. КФОР је у свом саставу имао 4.443 војника из 27 земаља.[3][4]
Структура
[уреди | уреди извор]Контингенти КФОР-а су првобитно били груписани у 4 регионално засноване мултинационалне бригаде. Бригаде су биле одговорне за одређено подручје операције, али под јединственим ланцем команде под надлежношћу команданта КФОР-а. У августу 2005. Северноатлантски савет је одлучио изврши реконтрукцију КФОР-а, замењујући четири постојеће бригаде са пет оперативних група, како би се омогућила већа флексибилност, нпр. уклањањем ограничења за прекогранична кретања јединица са седиштем у различитим секторима Косова и Метохије.[5] Затим у фебруару 2010. мултинационалне оперативне групе су постале мултинационалне борбене групе, а у марту 2011. КФОР је поново реконструисан, сада у само две мултинационалне борбене групе, једна са седиштем у кампу Бондстил код Урошевца, а друга са седиштем у кампу Вилађо Италија код Пећи.[6]
Структура 2018.
[уреди | уреди извор]Косовске снаге, штаб у Приштини:[7]
- Штаб групе за подршку (енгл. Headquarters Support Group, HSG) у кампу Приштина;
- Мултинационална специјализована јединица (енгл. Multinational Specialised Unit, MSU) у Приштини (пук војне полиције у потпуности сачињен од италијанских Карабинијера);
- Мултинационалне борбена група — Исток (енгл. Multinational Battle Group-East, MNBG-E) у кампу Бондстил док Урошевца (снаге Америчке војска уз подршку Пољске, Румуније и Турске);
- Мултинационалне борбена група — Запад (енгл. Multinational Battle Group-West, MMBG-W) у кампу Вилађо Италија код Пећи (снаге Италијанске војске уз подршку Аустрије, Молдавије и Словеније);
- Заједничка логистичка група за подршку (енгл. Joint Logistics Support Group, JLSG) у кампу Приштина (логистичка и инжењерска подршка);
- Тактички резервни батаљон КФОР-а (енгл. KFOR Tactical Reserve Battalion, KTRBN) у кампу Ново Село (у потпуности сачињен од припадника Мађарске војске);
- Заједнички регионални одред — Сјевер (енгл. Joint Regional Detachment–North, JRD-N) у кампу Ново Село (мјесне некинетичке везе и праћење);
- Заједнички регионални одред — Запад (енгл. Joint Regional Detachment–West, JRD-W) у Призрену (мјесне некинетичке везе и праћење);
- Заједнички регионални одред — Југоисток (енгл. JJoint Regional Detachment–South East, JRD-SE) у кампу Приштина (мјесне некинетичке везе и праћење).
Државе учеснице
[уреди | уреди извор]На свом врхунцу, трупе КФОР-а се састојале од 50.000 мушкараца и жена из 39 различитих држава чланица НАТО-а и осталих држава које нису чланице НАТО-а.[8] На званичном сајту КФОР-а наводи се да је 2008. учествовало укупно 14.000 војника из 34 државе. На следећим списковима приказани су бројеви војника који учествују или су учествовали у мисији КФОР-а:[9][10]
Активне[11] | ||||
---|---|---|---|---|
Држава | Чланица | Број | ||
НАТО | ЕУ | |||
Албанија | Да | Не | 90 | |
Аустрија | Не | Да | 289 | |
Бугарска | Да | Да | 34 | |
Грчка | Да | Да | 110 | |
Данска | Да | Да | 35 | |
Ирска | Не | Да | 13 | |
Италија | Да | Да | 1.322 | |
Јерменија | Не | Не | 58 | |
Канада | Да | Не | 5 | |
Летонија | Да | Да | 141 | |
Литванија | Да | Да | 1 | |
Мађарска | Да | Да | 365 | |
Молдавија | Не | Не | 41 | |
Немачка | Да | Да | 99 | |
Пољска | Да | Да | 210 | |
Румунија | Да | Да | 65 | |
САД | Да | Не | 572 | |
Северна Македонија | Да | Не | 65 | |
Словенија | Да | Да | 103 | |
Турска | Да | Не | 352 | |
Уједињено Краљевство | Да | Не | 45 | |
Финска | Да | Да | 59 | |
Француска | Да | Да | 2 | |
Хрватска | Да | Да | 151 | |
Црна Гора | Да | Не | 2 | |
Чешка | Да | Да | 37 | |
Швајцарска | Не | Не | 175 | |
Шведска | Да | Да | 2 | |
28 | 22 | 18 | 4.443 |
Повучене | ||||
---|---|---|---|---|
Држава | Чланица | Година повлачења | ||
НАТО | ЕУ | |||
Азербејџан | Не | Не | 2008.[12][13] | |
Аргентина | Не | Не | 2006.[14] | |
Белгија | Да | Да | 2010.[15] | |
Грузија | Не | Не | 2008.[16] | |
Естонија | Да | Да | 2018.[17] | |
Луксембург | Да | Да | 2016.[18] | |
Мароко | Не | Не | 2014.[19] | |
Норвешка | Да | Не | 2020.[20] | |
Португалија | Да | Да | 2021.[21][22] | |
Русија | Не | Не | 2003.[23] | |
Словачка | Да | Да | 2010.[24] | |
Уједињени Арапски Емирати | Не | Не | 2001.[25] | |
Украјина | Не | Не | 2022.[26] | |
Холандија | Да | Да | 2017.[27] | |
Шпанија | Да | Да | 2009.[28] |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Војник КФОР-а италијанске војске штити српске цивиле у Ораховцу током мартовског погрома 2004.
-
Немачки припадници КФОР-а 1999. године
-
Америчка база Бондстил код Урошевца
-
Амерички маринци стражаре, док канадски форензички тим испитује наводну масовну гробницу
-
Руски војници КФОР-а.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Contributing Nations”. jfcnaples.nato.int. NATO (Official website). Приступљено 7. 2. 2024.
- ^ а б в „NATO's role in Kosovo”. nato.int (на језику: енглески). 29. 11. 2018. Приступљено 6. 12. 2018.
- ^ „Contributing Nations”. jfcnaples.nato.int. Приступљено 26. 6. 2023.
- ^ „Key Facts and Figures - Kosovo Force (KFOR)” (PDF). nato.int (на језику: енглески). децембар 2018. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ „NATO Topics: Kosovo Force (KFOR) - How did it evolve?”. nato.int (на језику: енглески). 20. 2. 2008. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ Brajshori, Muhamet (29. 12. 2010). „US troops to guard Kosovo's border (SETimes.com)”. setimes.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 11. 2012. г. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ „NATO KFOR - Units”. jfcnaples.nato.int (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 05. 2019. г. Приступљено 6. 12. 2018.
- ^ „KFOR Press Release”. Nato.int. Архивирано из оригинала 9. 2. 2007. г. Приступљено 28. 4. 2010.
- ^ „Kosovo Force (KFOR)” (PDF). NATO. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 10. 2009. г. Приступљено 22. 3. 2013.
- ^ „20130422_130419-kfor-placemat” (PDF). Nato.int. Архивирано (PDF) из оригинала 12. 6. 2013. г. Приступљено 22. 4. 2013.
- ^ „Contributing Nations”. NATO. Архивирано из оригинала 21. 2. 2020. г. Приступљено 2024-08-11.
- ^ „Azerbaijani troops part of the KFOR family”. www.nato.int. Архивирано из оригинала 13. 4. 2021. г. Приступљено 2021-09-23.
- ^ NATO. „Relations with Azerbaijan”. NATO (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 11. 2023. г. Приступљено 2021-09-23.
- ^ https://web.archive.org/web/20090324234723/http://www.jgm.gov.ar/Paginas/MemoriaDetallada05/04_Ministerio_Defensa/04_Ministerio_Defensa.pdf Шаблон:Bare URL PDF
- ^ „Belgian mission in Kosovo winds down”. vrt.be. 31. 10. 2023. Архивирано из оригинала 8. 12. 2023. г. Приступљено 31. 10. 2023.
- ^ „Georgia Withdraws Troops from Kosovo”. Civil.ge. Tbilisi. 15. 4. 2008. Архивирано из оригинала 6. 8. 2020. г. Приступљено 25. 8. 2019.
- ^ „Estonian Defence Forces conclude participation in NATO-led Kosovo mission”. ERR.ee. 2. 11. 2018. Архивирано из оригинала 25. 8. 2019. г. Приступљено 25. 8. 2019.
- ^ „Luxembourg to withdraw military presence in Kosovo”. Luxembourg Times. 10. 5. 2016. Архивирано из оригинала 25. 8. 2019. г. Приступљено 25. 8. 2019.
- ^ „After 14 years Moroccan contingent leaves KFOR”. JFC Naples. 18. 1. 2014. Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г. Приступљено 25. 8. 2019.
- ^ „Oppdraget som endret Forsvaret”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2023. г. Приступљено 10. 11. 2023.
- ^ „Bósnia e Herzegovina 1996, ponto de viragem no Exército Português”. Архивирано из оригинала 4. 12. 2023. г. Приступљено 10. 11. 2023.
- ^ „Portuguese military contingent departs for Kosovo”. Архивирано из оригинала 14. 1. 2024. г. Приступљено 10. 11. 2023.
- ^ „Russian troops leave KFOR”. NATO. 2. 7. 2003. Архивирано из оригинала 25. 8. 2019. г. Приступљено 25. 8. 2019.
- ^ „Slovak troops will leave Kosovo”. The Slovak Spectator. 4. 10. 2010. Архивирано из оригинала 22. 1. 2021. г. Приступљено 25. 8. 2019.
- ^ The National (28. 7. 2019). „Special Report:The Day Emirati Troops came to help war torn Kosovo”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2019. г. Приступљено 5. 11. 2019.
- ^ „Ukraine is withdrawing peacekeepers from Kosovo”. Ministry of Defense (Ukraine). 22. 8. 2022. Архивирано из оригинала 5. 12. 2022. г. Приступљено 5. 12. 2022.
- ^ „KFOR marks the end of Netherlands' contribution to the mission”. Pristina: JFC Naples. 24. 3. 2017. Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г. Приступљено 25. 8. 2019.
- ^ „Spain to withdraw Kosovo troops”. BBC News. 23. 3. 2009. Архивирано из оригинала 3. 5. 2019. г. Приступљено 25. 8. 2019.