Пређи на садржај

Лудвиг II Немачки

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Лудвиг I Немачки)
Лудвиг II Немачки
Новац са ликом Лудвига Немачког
Лични подаци
Датум рођења810, 805, 806
Место рођењаФранкфурт на Мајни,
Датум смрти28. август 876.
Место смртиФранкфурт на Мајни,
Породица
СупружникHemma
ПотомствоКарломан Баварски, Irmgard of Chiemsee, Лудвиг Млађи, Карло III Дебели, Берта, Hildegarde, Gisela
РодитељиЛуј I Побожни
Ерменгарда од Хесбаја
ДинастијаКаролинзи
ПретходникЛуј I Побожни
НаследникКарломан Баварски (Баварска)
Лудвиг Млађи (Саксонија)
Карло III Дебели (Француска)

Лудвиг II Немачки (нем. Ludwig der Deutsche; познат и као Лудвиг Баварски) (80428. август 876) је био краљ Баварске (817—843) и краљ Источне Франачке (Немачке) (843—876). Био је трећи син цара Луја Побожног.

Прва подела царства

[уреди | уреди извор]

Кад је Луј Побожни поделио царство 817, тада је Лудвиг добио Баварску и околне територије, које су дотад припадале Лотару. Међутим није владао тим територијама до 825, када ратује против Лужичких Срба и Венда на источној граници.

Грађански рат

[уреди | уреди извор]

Након рођења Карла Ћелавог настају невоље јер је већ царство било подељено. Требало је ствотити територије за Карла Ћелавог. Тројица остале браће су осетила да су њихове територије угрожене, па не допуштају да Луј Побожни преда Алемању Карлу Ћелавом. Суделовао је у свргавању цара Луја Побожног, али га пушта 831. године.

У другом грађанском рату напада Алемању. Старија браћа Лотар I и Пипин Аквитански наговорили су га да нападне Алемању, обећавши му још територија у новој подели царства. Предводио је 832. војску састављену од Славена и заузео је Алемању. Луј Побожни га је лишио наследства, али Луја Побожноиг заробљавају и свргавају 833. године. Када се Луј Побожни вратио на власт 834, мири се са Лудвигом Немачким и враћа му Баварску 836. године.

Лудвиг Немачки је започео трећи грађански рат. Кад је Карло Ћелави добио делове његова територија Лудвиг Немачки је поново напао Алемању, али поражен је јер је Лотар наступао у савезу са Лујем Побожним.

Када је умро Луј Побожни 840, Лотар I је постао цар. Покушао је да наметне своју власт осталој браћи. Лудвиг Немачки се удружио са Карлом Ћелавим против Лотара I и Пипина II Аквитанског. Побеђују Лотара у бици код Фонтеноа јуна 841. године.

Верденским споразумом Лудвиг добија Немачку

[уреди | уреди извор]

Од јуна 842. до августа 843. трајали су мировни преговори међу браћом, који су завршили Верденским споразумом августа 843. године. Лудвиг Немачки добија земље источно од Рајне заједно са Вормсом, Мајнцом и Спејером на левој обали Рајне. Његове територије су биле Баварска са Регензбургом као главним градом, те Тирингија, Франконија и Саксонија.

Угушио је побуну 842. у Саксонији, Оборите је подвео под своју власт. Предузео је кампање против Чеха и Мораваца и других племена. Против Викинга није био довољно успешан.

Покушаји освајања Западне Франачке (Француске)

[уреди | уреди извор]

Године 852. послао је Лудвига Млађег у Аквитанију, јер је властели у Аквитанији било доста Пипинове власти. Од 854. више пута је покушавао да обезбиједи трон Западне Франачке, тј. да буде краљ Француске. Племићи Француске су били огорчени владавином Карла Ћелавог, па су више пута нудили Лудвигу Немачком да их ослободи лошег краља.

Уз помоћ Пипина II Аквитанског и Карла Провансалског Лудвиг Немачки је напао 858. Француску. Карло Ћелави није успио чак ни да скупи довољно војске, па му је једино преостало да побегне у Бургундију. Почетак владања Француском обилежиле су издаје и лојалност аквитанских бискупа свргнутом краљу Карлу Ћелавом. Бискупи су одбили да се уједине два краљевства, тако да је 860. Лудвиг морао одустати од Француске.

Деоба Лотарових поседа

[уреди | уреди извор]

Када је 855. умро Лотар I, Лудвиг Немачки и Карло Ћелави сарађују у покушају поделе Лотаровог царства. То царство је већ било подељено Лотаровим синовима: Лотару II, који је добио Лотарингију, Лују II (цар Светог римског царства) и Карлу Провансалском. Када је умро 863. Карло Провансалски, тада његове поседе Провансу и Бургундију деле Карло Ћелави и Лудвиг Немачки.

У Мецу су се њих двојица договорила 869. да поделе Лотарингију, која је припадала Лотару. Пошто је Лотар II умро 869, а Лудвиг Немачки био јако болестан и у рату са Моравцима, Карло Ћелави је искористио прилику и заузео целу Лотарингију. Када се Лудвиг Немачки опоравио позивао се на договор претећи ратом. Споразумом из Марсена поделили су Лотарингију.

Проблеми са синовима

[уреди | уреди извор]

Лудвиг је имао проблема са својим синовима. Најприје се побунио Карломан Баварски 861, па опет 863. године. Затим се буни други син Лудвиг Млађи заједно са Карлом Дебелим. Карломану Баварском предаје 864. краљевство Баварску. А већ следеће године 865:

После смрти

[уреди | уреди извор]

Умро је током припрема за рат 28. августа 876. у Франкфурту. Његови синови су поштовали поделу, која је извршена за његова живота. На вест о смрти Лудвига Немачког Карло Ћелави је покушао заузети Немачку, али поражен је од Лудвигових синова.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Карло Мартел
 
 
 
 
 
 
 
8. Пипин Мали
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Rotrude
 
 
 
 
 
 
 
4. Карло Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Кариберт од Лаона
 
 
 
 
 
 
 
9. Бертрада од Лаона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Луј I Побожни
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Hado of Vintzgau
 
 
 
 
 
 
 
10. Gerold of Vinzgouw
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Gerniu of Suevie
 
 
 
 
 
 
 
5. Hildegarde
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Hnabi of Alamannia
 
 
 
 
 
 
 
11. Emma of Alamannia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Hereswind
 
 
 
 
 
 
 
1. Лудвиг II Немачки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Rodbert
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Ingerman of Hesbaye
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ерменгарда од Хесбаја
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Хедвига од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
нема
Краљ Немачке
(843876)
Лудвиг Млађи Немачка, Саксонија
Карломан Баварски Баварска
Карло Дебели Швабија и Ретија