MAN
MAN | |
---|---|
европско акционарско друштво, подружница | |
Делатност | аутомобилска индустрија |
Основано | 1758[1] |
Седиште | Минхен, Немачка |
Руководиоци | Георг Реиховен |
Производи | камиони, аутобуси, дизел-мотори, турбомашине.[2] |
Приход | 16 милијарди € (2013)[3] |
Профит | 475 милиона € (2013)[3] |
Број запослених | 53,509 (крај 2013)[3] |
Веб-сајт | www |
MAN SE је немачка машинско-инжењерска компанија и уједно матична компанија МАН група (енгл. MAN Group) чије се седиште налази у Минхену.[4] MAN је скраћеница од Фабрика машина Аугзбург-Нирнберг (нем. Maschinenfabrik Augsburg-Nürnberg). Примарна производња компаније заснована ја на производњи у области аутомобилске индустрије, нарочито возила из категорије тешких камиона и аутобуса. Компанија МАН СЕ је такође у свету позната и по производњи разноврсних врста дизел-мотора за широк спектар примене.[5]
Све до септембра 2012. године компанија МАН СЕ је била међу 30 најбоље рангираних компанија на немачкој берзи.[6] У 2008. години компанија је прославила 250 година постојања, а 51.300 запослених у 120 земаља широм света остварило је приход од око 15 милијарди евра.[7]
Компанија МАН СЕ кроз разне начине партнерства, заједничка улагања или самостално власништво има производне погоне у Индији, Турској, Кини, Сједињеним Америчким Државама, Уједињеним Арапским Емиратима, Јужноафричкој Републици, Узбекистану, Португалу, Аустрији и Немачкој.
Корпоративни преглед
[уреди | уреди извор]У оквиру МАН групе тренутно се издвајају три главна производна сектора подељена на основу врсте производње и тржишта за које су намењени производи.
- МАН камиони и аутобуси један је од водећих произвођача камиона и аутобуса у Европи.[8]
- МАН дизел и турбо је светски лидер у изради великих дизел-мотора за бродове, стационарних мотора и турбомашина.[8]
- МАН Латинска Америка је водећи произвођач тешких теретних возила и аутобуса за целу Јужну Америку.[8]
Историја
[уреди | уреди извор]Давне 1758. године у граду Оберхаузену започет је рад у железари Свети Антони (St. Antony), као првом предузећу у области тешке индустрије у региону Рура. Већ 1808. године послу се придружују још две железаре, Добра нада (Good Hope) и Нова храна (New food).[1]
Немачки инжењер Лудвинг Сандер 1840. године у Аугзбургу оснива предузеће Sander'sche Maschinenfabrik, које представља прву претечу данашње компаније.[9] Нешто касније предузеће је преименовано у Фабрика машина Аугзбург (Maschinenfabrik Augsburg). 1841. године оснива се компанија Инжењеринг-АГ Нирнберг (Maschinenbau-AG Nürnberg) која ће такође имати великог утицаја на развој данашње компаније.[1]
Компанија Уједињена фабрика машина Аугзбург и инжењеринг Нирнберг А. Г., Аугзбург (Vereinigte Maschinenfabrik Augsburg und Maschinenbaugesellschaft Nürnberg A.G., Augsburg) настаје 1898. године уједнињењем две фабрике: Фабрика машина Аугзбург (Maschinenfabrik Augsburg) и Инжењеринг-АГ Нирнберг (Maschinenbau-AG Nürnberg).[1]
Рудолф Дизел је 1893. године у Аугзбургу успео да у потпуности заврши и функционално оспособи први дизел-мотор шта је имало великог значаја у даљем развоју свих машина у целом свету.[1]
У току 1908. године компанија је још једном преименована, овог пута у Фабрика машина Аугзбург-Нирнберг АГ (Maschinenfabrik Augsburg Nürnberg AG) или скраћено М·А·Н.[1] У наредним годинама компанија је непрестано расла и развијала се. Под вођством Хајнриха фон Буза компанија је прерасла из категорије компанија средње величине са око 400 запослених до велике компаније са око 12.000 запослених крајем 1913. године.[10]
Током дуге историје постојања компанија је била и у тешким тренуцима. Тако је током велике економске кризе 30-их година 20. века број запослених готово преполовљен. Са око 14.000 запослених 1929/30. дошло се до 7.400 запослених 1931/32. године. И док пословни уговори са цивилним сектором пропадају и бивају све ређи, војска постаје главни купац. Са производних трака компаније за војску се испоручују дизел-мотори за тенкове и подморнице, али и цилиндри за пројектиле и артиљерију сваке врсте. Током Другог светског рата запослени у компанији били су мобилисани да праве и делове за ватрена оружја.[1] По завршетку рата, компанија је претрпела значајну реорганизацију и добила нове стратешке циљеве. У годинама које су уследиле посебан акценат је стављен на производњу тачно одређене врсте возила и мотора по чему је компанија и данас позната широм света.
У току 2006. године МАН СЕ је склопио уговор са индијском компанијом Снага мотори (Force Motors) о заједничком улагању у производне погоне из којих ће излазити производи намењени тамошњем тржишту, али и извозу. Обе компаније, потписнице уговора, имале су по 50% удела у власничкој структури. Прва возила напустила су производне погоне већ у току 2007. године, да би 2011. године МАН СЕ откупио удео индијског партнера и на почетку 2012. године постао потпуни власник тамошњег сектора.[11]
МАН СЕ је наставио тренд куповине власништва у другим компанијама, па је тако 2008. године купио део компаније Фолксваген камиони и аутобуси Бразил (VW Truck and Bus Brazil) и преименовао је у МАН Латинска Америка (MAN Latin America).[12] Компанија МАН Латинска Америка има удео од око 30% на тржишту комерцијалних возила у Бразилу.[13]
МАН камиони и аутобуси
[уреди | уреди извор]За проиводњу комерцијалних возила (камиона) и аутобуса задужена је компанија МАН камиони и аутобуси (MAN Truck & Bus), једна од компанија која послује у оквиру МАН СЕ корпорације. Из производних погона компаније МАН камиони и аутобуси излазе камиони различити по намени, носивости, функцији коју могу да обављају. По носивости се производе камиони чија се носивост креће у распону од 7,5 тона до 44 тоне, као и камиони за специјалне терете.[8]
Такође се производе шасије за аутобусе, градски аутобуси, приградски аутобуси и међуградски аутобуси.[14] Поред споменутих комерцијалних возила (камиона) и аутобуса, у производним погонима компаније МАН камиони и аутобуси производе се и дизел-мотори и мотори на природни гас.[8][15]
Нове технологије и будућност
[уреди | уреди извор]Компанија МАН СЕ посебну пажњу посвећује развоју нових технологија за потребе својих производа. Више стотина инжењера запослених у компанији свакодневно ради на развијању технологија које ће производе компаније учинити бољим, ефикаснијим и безбеднијим потенцијалним купцима. Аутоматски систем за одржавање растојања[16], бочни сензори, камера за вожњу уназад само су део примењене технологије које се уграђују у МАН-ова возила.
Компанија такође води бригу о будућности тиме што константно прати тренд смањења емисије штетних гасова које испуштају возила и мотори произведени на тракама МАН-а. Аеродинамичне кабине и спојлери на њима, аутоматски мењачи, мотори са дуплим квачилом који испуњавају такозвани ЕУРО 6 стандард и још многе ставке део су листе којом МАН јасно ставља до знања да му је и заштита животне средине веома битна.[17]
Да је компанија МАН СЕ заиста посвећена циљу константног напредовања и улагања у нове технологије и будућност говори чињеница да су МАН-ови камиони више пута били награђивани престижном наградом међународни камион године (The International Truck of the Year).[18] МАН-ов дизел-мотор D3876 који се уграђује у камионе, грађевинске и пољопривредне машине добитник је престижне награде Дизел 2016. године (Diesel of the Year 2016).[19]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е „Историја”. www.corporate.man.eu. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „Производи и компаније” (PDF). www.truck.man.eu. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 11. 2015. г. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ а б в „Извештаји о пословању” (PDF). www.corporate.man.eu. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „Увод о компанији МАН”. www.corporate.man.eu. Архивирано из оригинала 09. 04. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „Велики бродски мотори”. marine.man.eu. Архивирано из оригинала 05. 05. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „Немачка берза”. www.tradingeconomics.com. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „Izveštaj 2008”. www.corporate.man.eu. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ а б в г д „МАН-ове компаније” (PDF). www.man.eu. Архивирано из оригинала 12. 08. 2011. г. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „Лудвиг Сандер”. www.corporate.man.eu. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „Хајнрих фон Буз”. www.corporate.man.eu. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „МАН у Индији”. mantrucksindia.com. Архивирано из оригинала 05. 06. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „МАН Латинска Америка”. www.man-la.com. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „Тржиште Бразила”. www.man-la.com. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „МАН-ови аутобуси”. Архивирано из оригинала 31. 05. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „МАН-ове новине”. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „МАН технологија”. www.truck.man.eu. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „Еколошки мотори” (PDF). www.bus.man.eu. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 05. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „Камион године”. www.truck-of-the-year.com. Архивирано из оригинала 28. 09. 2014. г. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „Награда за Дизел године”. Приступљено 1. 5. 2016.[мртва веза]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]