Пређи на садржај

Марко Милошевић

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Марко С. Милошевић)
Марко Милошевић
Датум рођења(1974-07-03)3. јул 1974.(50 год.)
Место рођењаБеоградСР Србија, СФР Југославија
ДецаМарко М. Милошевић
РодитељиСлободан Милошевић и Мира Марковић
РођациМарија Милошевић (сестра)
Мома Марковић (деда)
Вера Милетић (баба)
Борислав Милошевић (стриц)
Дража Марковић (деда-стриц)

Марко С. Милошевић (Београд, 3. јул 1974) је син некадашњег председника СР Југославије Слободана Милошевића и Мире Марковић, који је осумњичен за учешће у организованом криминалу у Србији током распада Југославије. Након пада режима његовог оца 5. октобра 2000. године, иселио се у Русију и добио избеглички статус.

Његов син Марко М. Милошевић је политичар и члан Социјалистичке партије Србије.[1]

Детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Марко Милошевић је рођен 3. јула 1974. године у Београду. Наводно је добио име по претку који је учествовао у борби против Турака. Одгајан је у духу атеизма, будући да му је отац био Слободан Милошевић истакнути функционер Савеза комуниста Југославије, а мајка Мира Марковић професор социологије (марксизма) на Универзитету у Београду.

Похађао је приватну школу у Београду и живео са породицом своје мајке у Пожаревцу.

Организовани криминал

[уреди | уреди извор]

Мадона и Бамбиленд

[уреди | уреди извор]

Током 1994. године, Марко Милошевић је отворио луксузни ноћни клуб "Мадона" у Пожаревцу, где се окупљала елита подземља источне Европе.[2] На око 50 ари плаца фабрике Бамби, отворио је "Бамбиленд".

У наредном периоду, Милошевић је повезиван са бројним криминалним радњама које су услед санкција против СР Југославије, укључивале шверц цигарета, нафте, аутомобила, чак и дроге. Милошевић се сумњичио за незаконито преузимање власништва над радио станицама, пекарама, продавницама рачунара...

Пребијање чланова Отпора

[уреди | уреди извор]

Уочи великих демонстрација 2000. године, чланови Народног покрета Отпор из Пожаревца - Момчило Вељковић (1961-2022) и Небојша Соколовић, били су пребијени од стране Марка Милошевића. Судски поступак за ово дело је трајао до 2013. године, када је наступила застарелост, будући да се Милошевић налазио у Русији и тако био недоступан судским властима.[3]

Слободан Милошевић о сину

[уреди | уреди извор]

У интервјуу за РТВ Палма од 12. децембра 2000. године, Слободан Милошевић је говорио о свом сину[4]:

Ја се својим сином Марком поносим. Мој син Марко, од првог до последњег дана овог рата, носио је униформу и оружје. Волео бих кад би разговарали где су за то време били неки њихови лидери и где су за то време били њихови синови и њихова деца. Чак сам гледао емисију, немачку коју су они умонтирали, како мој син је у ствари, вероватно иза мојих леђа, све време се бавио шверцом цигарета с Милом Ђукановићем. Можете то да замислите? А све што је урадио у животу, урадио је сопственим рукама. Од 16 година се запослио у Пожаревцу, јер није могао да издржи да буде овде син председника Републике и медијске притиске, па отишао у наш родни град, запослио се... Знате шта да ради? Да носи гајбе са празним и пуним флашама за једну кафану за 5000 динара месечно.

Пад Слободана Милошевића

[уреди | уреди извор]

После свргавања режима Слободана Милошевића 5. октобра 2000. године, створена је могућност за испитивање пословања Марка Милошевића. Зато је већ 7. октобра 2000. године напустио Југославију.[5] Са лажним пасошем је покушао да оде у Пекинг, али је 9. октобра депортован у Русију. Претпостављало се да породица Милошевић у Кини поседује око 100.000.000 фунти.[6]

Марко Милошевић живи у Русији у којој има статус политичког емигранта. Власник неколико ноћних клубова у Москви, као и да живи у елитном делу руске престонице.[7]

Марко М. Милошевић, син Марка С. Милошевића и Миланке Гајић (рођен 1999), од 2016. је члан СПС-а, а 2023. је постао члан Главног одбора те странке.[8]

Отац Марка Милошевића је био Слободан Милошевић, пореклом из племена Васојевића из Лијеве Ријеке у Црној Гори.

Мајка Марка Милошевића је била Мира Марковић.

Марков прадеда са мајчине стране био је Милорад Мића Марковић, учитељ из Поповића, учесник Балканских ратова и Првог светског рата, одликован Карађорђевом звездом и Албанском споменицом. Припадао је Социјалистичкој радничкој партији Југославије и био делегат на Другом конгресу Комунистичке партије Југославије у Вуковару, 1920. године.

Деда са мајчине стране му је био Момчило Мома Марковић, члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије, члан Савезног извршног већа, главни и одговорни уредник „Борбе“, генерал-мајор ЈНА у резерви, народни херој Југославије и предратни члан КПЈ, који је у Другом светском рату био политички комесар Главног штаба НОВ и ПОЈ за Србију. Са студенткињом француског језика Вером Милетић, добио је Миру. Вера Милетић је ухапшена и одведена на Бањички логор. Стрељана је 7. септембра 1944. године у Јајинцима.

Деда-стриц са мајчине стране му је био Драгослав Дража Марковић, предратни комуниста, члан првог Председништва СФРЈ (1971-1974), председник Скупштине СФР Југославије (1978-1982) и председник Председништва Централног комитета СКЈ (1983-1984). Његова супруга, односно Маркова баба, била је Божидарка Дамњановић-Марковић Кика, народни херој Југославије, начелник Кадровске управе Централног комитета Комунистичке партије Србије и члан Извршног одбора СУБНОРСрбије.

Други деда-стриц Бранко Марковић, заробљен је као партизан и стрељан у Јајинцима 1942. године

Референце

[уреди | уреди извор]