Пређи на садржај

Мартирос Сарјан

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мартирос Сариан)
Мартирос Сарјан
Мартирос Сарјан, 1920
Лични подаци
Датум рођења(1880-02-28)28. фебруар 1880.
Место рођењаНахичеван на Дону, Руско царство
Датум смрти5. мај 1972.(1972-05-05) (92 год.)
Место смртиЈереван, Совјетски Савез

Мартирос Сарјан (јерм. Մարտիրոս Սարյան ; рус. Мартиро́с Сарья́н; 28. фебруар 1880 - 5. мај 1972) био је јерменски сликар, оснивач модерне јерменске националне школе сликарства.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у јерменској породици у граду Нахичеван на Дону (сада део града Ростов на Дону, Русија). Породица је имала деветоро деце, живели су на малом имању поред града. 1887. преселио се у град са братом, а Нахичеван је тих година био један од центара јерменске културе, чију је историју и традицију Сарјан пажљиво проучавао од адолесценције. Говорио је и руски, његов други матерњи језик. 1895. године, са 15 година, завршио је нахичеванску школу, а од 1897. до 1904. студирао је на московској школи уметности, укључујући радионице Валентина Серова и Константина Коровина. Занимљива је чињеница да је 1906-1907. Сарјан написао низ чланака о јерменској архитектури, а 1912. покренуо је питање очувања древних споменика представницима арменске интелигенције. [2]

На њега су снажно утицали радови Пола Гогена и Анрија Матиса. Своје радове излагао је на различитим изложбама. Имао је радове изложене на изложби Плава ружа у Москви.

Први пут је посетио Јерменију, тада део руског царства, 1901. године, у посети Лори, Шираку, Ечмијадзин, Хагпат, Санахин, Јереван и Севан. Израдио је своје прве пејзаже који приказују Јерменију: Макраванк, 1902; Арагатс, 1902; Биво. Севан, 1903; Вече у башти, 1903; У јерменском селу, 1903, итд. који су у московској штампи били веома хваљени.[3]

Од 1910. до 1913. године много је путовао у Турску, Египат и Иран. 1915. године отишао је у Ечмијадзин (Вагаршапат) да помогне избеглицама које су побегле од јерменског геноцида у Османском царству. 1916. године отпутовао је у Тифлис (сада Тбилиси) где се оженио са Лусик Агаиан. Тамо је помогао организовање Друштва јерменских уметника.

Кућа у Ростову на Дону, где је Сарјан живео од 1919 до 1921.

После напада бољшевика 1917. године са породицом одлази да живи у Русији. 1921. преселили су се у Јерменију.[4] Иако је већи део његових дела приказивао јерменски пејзаж, он је такође дизајнирао и грб за Јерменски ССР и дизајнирао завесу за прво јерменско државно позориште.

Слика Старог Јеревана, 1928. године, Сарјан, на совјетској марки 1980. године

Од 1926. до 1928. живео је и радио у Паризу, али већина радова из тог периода уништена је у пожару на броду на ком се вратио у Совјетски Савез.[5] Од 1928. до смрти, Сарјан је живео у совјетској Јерменији.[6]

У тешким годинама 1930-их углавном се поново посветио пејзажном сликарству, као и портретима. Такође је изабран за заменика у Врховном совјету СССР- а, а три пута је награђиван Орденом Лењина и другим признањима и медаљама. Био је члан Академије уметности СССР-а (1974) и Јерменске академије наука (1956).[7] Од 1946. три пута је изабран за посланика Врховног савета СССР-а, а од 1959. до дана смрти био је посланик Врховног савета Јерменске ССР.[2]

Сарјан је умро у Јеревану 5. маја 1972.[8] Његов бивши дом у Јеревану сада је музеј посвећен његовом раду са стотинама предмета на изложби. Сахрањен је у Јеревану у Пантеону поред Комитасовог гроба. [9]

Његов син Газарос (Лазарус) Сарјан био је композитор и просветни радник. Његова праунука Мариам Петросиан такође је сликар, као и карикатурист и награђивани романописац.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Поред бунара. Врући дан (1908)
    Поред бунара. Врући дан (1908)
  • Египатске маске (1911)
    Египатске маске (1911)
  • Разгледница
    Разгледница
  • Поред мора. Сфинга (1908)
    Поред мора. Сфинга (1908)
  • Трчање пса (1909)
    Трчање пса (1909)
  • Аутопортрет (1907)
    Аутопортрет (1907)
  • Сарјанова застава предложена за прву јерменску републику
    Сарјанова застава предложена за прву јерменску републику

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Saryan, Ruzan. „Մարտիրոս Սարյանի ծննդյան 125-ամյակին նվիրված գիտաժոդով [Scientific Session on Martiros Saryan's 125th Birth Anniversary]”. Patma-Banasirakan Handes (на језику: јерменски). Yerevan: Armenian Academy of Sciences (3): 304—305. ISSN 0135-0536. Архивирано из оригинала 23. 08. 2020. г. Приступљено 28. 04. 2020. 
  2. ^ а б „"Певач Арменије"”. centre.smr.ru. Архивирано из оригинала 29. 04. 2020. г. Приступљено 28. 4. 2020. 
  3. ^ „The singer of Armenia” (на језику: руски). Russia Academy of Sciences. Архивирано из оригинала 07. 10. 2020. г. Приступљено 21. 2. 2010. 
  4. ^ „Biography, Saryan's Museum”. Saryan.am. Архивирано из оригинала 6. 9. 2012. г. Приступљено 11. 5. 2013. 
  5. ^ „Biography, Saryan's Museum”. Saryan.am. Архивирано из оригинала 20. 8. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2013. 
  6. ^ Khachatrian, Shahen (1972). „Սարյանի արվեստը [Sarian's Art]”. Patma-Banasirakan Handes (на језику: јерменски) (2): 288—291. Архивирано из оригинала 02. 09. 2020. г. Приступљено 28. 04. 2020. 
  7. ^ „Saryan”. Agniart.ru. Приступљено 11. 5. 2013. 
  8. ^ „(in Russian) Biography in Krugosvet Encyclopedia”. Krugosvet.ru. Приступљено 11. 5. 2013. 
  9. ^ Saryan's memorial tombstone at Komitas Pantheon

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мартирос_Сарјан&oldid=28698018”