Мајкина душица

Мајкина душица
Мајкина душица (Thymus serpyllum) - ботаничка илустрација
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Кладус:	Asterids
Ред:	Lamiales
Породица:	Lamiaceae
Род:	Thymus
Врста:	T. serpyllum
Биномно име
Thymus serpyllum L.
Синоними
Списак Thymus campestris Salisb. Serpyllum vulgare Fourr. Origanum serpyllum (L.) Kuntze

Ливада обрасла бусенима мајкине душице

Мајкина душица (лат. Thymus serpyllum) вероватно је једна од најпопуларнијих биљака које се у нашем народу користе у народној медицини. Ређе се користи као зачинска биљка. Позната је и под народним именима: мајчина душица, бакина душица, материнка, душа, поповац, тамјаника, писмена трава, труп, вријес, дивљи босиљак, чабрац и многим другим. Под сличним именима може се срести у готово свим словенским језицима.

Распрострањеност

Мајкина душица потиче из централне Европе и западног Сибира, али је распрострањена широм Европе и Азије. Висински заузима појас од брдских до високопланинских предела. Код нас је веома распрострањена самоникла, али се и гаји, углавном у Војводини и источној Србији.

Изглед

Мајкина душица је зељаста трајница (вишегодишња биљка са једногодишњим зељастим стаблом). Корен је вишегодишњи, јако разгранат, са мноштвом ситних жилица. Расте у дубину до 30 cm. Из корена се развија мноштво полеглих изданака и врежа, формирајући бусен.

Стабло је полегло, у доњем делу јако разгранато, формирајући тако полегли жбунић. Израсте до 30 cm. Маљаво је, обрасло листовима и округло на пресеку. У додиру са земљом развија адвентивне коренове. Бочне гранчице су танке, усправне, са цветовима груписаним на врху. Листови су унакрсно наспрамни на стаблу. Ситни су, издужено ланцетасти, дуги свега 0,5-1,5 cm. Обод листа је цео, а лиска прекривена меким, сиво зеленим длачицама, испуњеним етарским уљем. Међутим, изглед листова јако варира, па могу бити и голи.

Цветови су скупљени на врху гранчица и у пазуху листова у округласте класасте цвасти (лажне класове). Ружичасти су, у нијансама од светле до тамне боје. Чашица је цеваста, круница двоусната. Плод је Мерикарпијум са четири коморе. У свакој комори налази се по једно ситно, округласто семе тамномрке боје.

Цела биљка има угодан мирис и укус. Мирис је интензиван нарочито у време цветања. Цвета од маја до септембра. Медоносна је врста.

• 
  Жбунић пре цветања
• 
  Жбунић у цвету
• 
  Гранчица са карактеристичним, унакрсно наспрамним, распоредом листића
• 
  Цветови груписани на врху гранчице и у пазусима листова

Услови станишта

Мајкина душица расте на сувим, топлим положајима. Воли лака, пропусна земљишта, а не одговарају јој тешка и влажна, као ни песковита и хладна. У природи се најчешће може наћи на ливадама, пашњацима, на камењару и сувим обронцима деградираних шума, уз путеве и на ободима шума. Зими, у фази мировања, подноси ниске температуре. Добро подноси и сушу.

Гајење

За квалитетан принос мајкина душица захтева пуно светлости и топлоте. Одговарају јој средње лака, пропусна земљишта са довољно влаге. За задовољавајући принос најчешће је потребно и наводњавање. размножава се директном сетвом, производњом расада и деобом бокора.

Употреба и састав

Сува дрога - Serpylli herba

Употреба мајкине душице заснива се на садржају етарског уља. Сува херба садржи око 0,6% етарског уља, које се састоји претежно од цинеола, док је тимол заступљен у мањој количини. Осим етарског уља сува херба садржи још и танине (око 7%), флавоноиде, горке супстанце, фенил карбонске киселине и 40-50 мг витамина Ц на 100 г суве дроге. Сакупља се цео надземни део биљке у цвету (Serpylli herba). Суши се у хладовини. После сушења одбацују се грубе гранчице.

Кулинарство

У кулинарству се може користити као зачин различитим јелима, у свежем или сувом стању. Додаје се јелима од поврћа, меса, салатама, чорбама и сосовима. Нарочито се много користи у италијанској кухињи. Сматра се да неутралише јако масна јела. Мајкина душица је веома ароматична, па се као зачин користи у веома малим количинама.

Користи се и за припрему ароматичних чајева и напитака. Приликом припреме ових напитака мајкину душицу не треба кувати, већ само прелити кључалом водом. Кувањем, поготово у непоклопљеном суду, лековити састојци се брзо и потпуно изгубе.

Пријатан је и безопасан конзерванс, који својим етерским уљем спречава врење.

Медицина

У народној медицини мајкина душица веома је популарна биљка, али се исто толико користи и у научној медицини и фармацеутској индустрији. Благи је експекторанс, бронхоспазмолитик и антисептик, па улази у састав многих препарата који се користе за искашљавање код бронхитиса, као и код обичног и великог кашља. У народној медицини веома је популарна као стомахик, карминатив, ароматик и антисептик, па се користи против пролива и грчева, за јачање органа за варење, као и споља, за купке код реуматизма, рахитиса, скрофула и прехладе.

За разлику од употребе у кулинарству, где је довољна мала количина хербе, за припрему лековитих напитака не би требало користити мање од једне супене кашике на 2 дл воде. Све мање од тога нема готово никаквог ефекта.

Етарско уље

Етарско уље мајкине душице (Serpylli aetheroleum) користи се против цревних паразита и дечјих глиста. У козметици се користи у зубним пастама и водицама за испирање уста, јер ствара пријатан дах. У народној медицини ово уље се може користити накапано на коцки шећера. Осим пријатног даха овако коришћено представља истовремено и заштиту од многих заразних болести. Уље се користи и код реуматизма.

Мајкина душица у обликованом вртном детаљу

Употреба у озелењавању

Како је мајкина душица веома варијабилна врста, узгојени су и многи украсни варијетети декоративних и различито обојених цветова и листова. како се веома лако бокори и брзо шири, густо покривајући велике површине тла може се користити као одличан покривач тла на сувим и каменитим положајима. Веома пожељна врста у алпинумима.

• 
  Thymus serpyllum 'Аlbus'
• 
  Thymus serpyllum 'Deep reed'
• 
  Thymus serpyllum 'Elfin'

• 
  Thymus serpyllum 'Espagne'
• 
  Thymus serpyllum 'Littoral atlantique'
• 
  Thymus serpyllum 'Minor'
• 
  Thymus serpyllum 'Pink Chintz'

Етнологија и митологија

Мајкина душица појављује се у митовима и обичајима многих европских народа. Још су Стари Грци своје жртве боговима спаљивали уз ову биљку. Римљани веровали су да ова ароматична биљка растерује змије, шкорпионе и друге отровне животиње (Плиније). У Тиролу је постојало веровање да мајкина душица штити од сваког зла, а у Саксонији су је потапали у воду у којој се купају деца, како би била напредна.

У српском народу такође је постојао обичај да се деца купају у води са мајкином душицом, али се ова биљка поштовала и као веза са душама умрлих. Извесно је да у нашем народу ужива поштовање још од давних времена и да је повезана са култом старог свесловенског божанства Бабе (Мајка Земља - Terra Mater) Зато ова биљка има слично име у многим словенским језицима: мала материнка, богородська трава (украјински), материдушка (Mateřídouška - чешки), бабидушка (babyduška - код Лужичких Срба).

Види још

• Тимијан
• Самоникле лековите биљке Србије
• Лековите биљке
• Ароматичне биљке

Литература

• Kojić, Momčilo (2008). Medonosne biljke. Beograd: Herbološko društvo Srbije. ISBN 978-86-911965-0-9. COBISS.SR 152294668
• Konjević, Radomir (2006). Rečnik naziva biljaka. Beograd: NNK Internacional. ISBN 978-86-83635-59-7. COBISS.SR 134409484
• Tasić, Slavoljub (2004). Vodič kroz svet lekovitog bilja. Valjevo: Valjevac. ISBN 978-86-83555-09-3. COBISS.SR 116485644
• Туцаков, Јован (1984). Лечење биљем : Фитотерапија. Београд: Рад. COBISS.SR 38154759
• Stojčevski, Kire (2011). PRIRUČNIK ZA GAJENJE LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA. Sokobanja: Udruženje "Dr Jovan Tucakov". Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2016. 
• Ranđelović, Novica; Avramović, Danijela (2011). PRIRUČNIK O LEKOVITIM BILJKAMA : raspoznavanje, branje i zaštita. Sokobanja: Udruženje "Dr Jovan Tucakov". Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2016. 
• Игић, Ружица (2010). Лековите биљке : природни ресурси Војводине. Нови Сад: Друштво за здраву исхрану и заштиту животне средине "Врело". ISBN 978-86-85157-07-3.  COBISS.SR 259189511
• Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec". COBISS.SR 29347079

Спољашње везе

• Antonijević, Momčilo. „Majkina dušica, njen pitomi brat timijan i sestra od tetke vranilova trava – porodica koja ne voli bakterije”. Snaga bilja. Приступљено 28. 12. 2016. 
• „Majčina dušica - Thymus serpyllum L. je lekovita planinska lepotica”. Bašta Balkana. Приступљено 30. 12. 2016. 
• „MAJČINA DUŠICA”. PRIRODNO DO ZDRAVLJA (LJEKOVITO BILJE). Архивирано из оригинала 31. 12. 2016. г. Приступљено 30. 12. 2016. 
• „Kako uzgajati timijan i majčinu dušicu?”. tportal.hr. Приступљено 30. 12. 2016.