Пређи на садржај

Мегалитски храмови на Малти

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мегалитска цивилизација)
Мегалитски храмови на Малти
Светска баштина Унеска
Званично имеМегалитски храмови на Малти
МестоMġarr, Qrendi, Tarxien, Xagħra, Q3594362, Малта Уреди на Википодацима
Координате36° 02′ 57″ С; 14° 16′ 10″ И / 36.0492° С; 14.2694° И / 36.0492; 14.2694
Укључује
КритеријумКултурно добро: iv
Упис1980. (4. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/132

Мегалитски храмови на Малти је група праисторијских мегалитских споменика на Малти од којих је седам уписано на УНЕСКО-в списак места Светске баштине у Европи 1980. године као "најстарије самостојеће грађевине на свету.[1][2]. Они су настали као резултат локалних иновација у процесу културне еволуције[3], што је довело до раздобља које називамо Џгантија култура (3600—3200. п. н. е.), након које је уследила Сафлијени култура (3000—2500. п. н. е.) која је кулминирала у раздобљу Тарxијен културе (од 3150—2500. п. н. е.), чиме је завршило доба мегалитских споменика[4]

Остали праисторијски мегалитски локалитети који нису уписани на УНЕСКО-в списак су: Борџ ин-Надур[5] (Биржебиџа), Кордин III.[6], Ил-Бидни[7], Хемхија[8], Хал Џинви[9], Тал-Квади[10] (fr, ru), Та' Маржијена[11], Та' Радијена[12], Л-Имрамма[13], Буџиба[14], Санта Верна[15], Тас-Силџ (Жејтун) и комплекс трагова исклесаних у стени Мисраħ Џħар ил-Кбир (Динџли) и други[16]

Списак заштићених локалитета УНЕСКО-а

[уреди | уреди извор]
Два храма Џгантија су први уписани на УНЕСКО-в списак 1980. године, а остали су додати 1992. год.
Планови храмова Хаџар-Кима
Шематски приказ оријентације храма у Мнајдри према сунчевим зрацима за време солцистија и равнодневнице.
Слика Име изградња Локација Координате Белешке
Џгантија око 3600—3000. п. н. е. Острво Гоцо 36° 01′ 48″ С; 14° 09′ 39″ И / 36.0300° С; 14.1608° И / 36.0300; 14.1608 Два храма Џгантија су најстарији мегалитски храмови на Малти из неолита и једни су од најстаријих људских грађевина на свету. Највјероватније су изграђени за култ плодности, о чему сведочи њихов облик од пет великих апсида који подсећа на култни облик жене, али и бројне фигурице "Венера" које су пронађене на локалитету. Храмови, од којих је јужни већи и старији, су окружени спољним зидинама и имају трагове гипса који је некада прекривао и равњавао неправилне зидове.[17]
Хаџар Ким ("Свето камење") око 3600—3200. п. н. е. Код села Кренди 35° 29′ 38″ С; 14° 15′ 48″ И / 35.4940° С; 14.2632° И / 35.4940; 14.2632 Комплекс храмова изграђен од меканог кречњака глобигерина, због чега је подоста оштећен при чему су његови спољни зидови испрани те се може видети у његову унутрашњост. Храм има трилитонски портал, олтарну клупу и ортостате, широко двориште, окружне зидине с пролазима који воде до храмова који имају благо различите облике с доминантним облинама[18]
Мнајдра (Л-Имнајдра) око 3500—3100. п. н. е. 500 m од Хагар-Кима 35° 29′ 37″ С; 14° 15′ 40″ И / 35.4936° С; 14.2611° И / 35.4936; 14.2611 Овај комплекс је организован око кружног дворишта с три здружена храма изнад стрмине према мору. Десни је сличног облика као остали малтешки храмови, леви је тролисни с оригиналним украсима од удубљења и троструким улазом. Средњи и најмлађи храм, уклопљен између постојећа два, има четири апсиде и нишу, конкавно прочеље, трилитонски портал, олтарну клупу и ортостате. Овај трећи храм је поравњан са сунчевим солцистијом и равнодневицом тако да прве зраке сунца летњг сунцостаја осветле ивицу декорисаног мегалита између прве две апсиде, док се исто догађа с декорисаним мегалитом између друге две апсиде током зимског солцистија. Током равнодневица сунчеве зраке кроз портал осветљавају најдаљу нишу у средишњој апсиди.[19]
Скорба (Та’ Скорба) око 3500—3000. п. н. е. Џħар Далам 35° 33′ 05″ С; 14° 13′ 26″ И / 35.5514° С; 14.2239° И / 35.5514; 14.2239 Овај локалитет је био насељен још око 4850. п. н. е., што га чини најстаријим на острву, и припада тзв. Гħар Далам раздобљу из којега потиче 11 м дуг зид западно до улаза у храм. Од храма је опстао само понеки монолит, примитивни цементни под (торба) и велика кречњачка усправна плоча висока 3.4 м. Северни зид је у бољем стању, као и мањи класични малтешки храм из млађег Тарxијен раздобља, источно од старог храма.
Та’ Хаџрат око 3000. п. н. е. Mџар 35° 33′ 05″ С; 14° 13′ 15″ И / 35.5513° С; 14.2209° И / 35.5513; 14.2209 Комплекс Та' Хаџрат се налази око 1 км од Та' Скроба храмова, а чине га остаци двоструког тролисног храма који су неправилнији и мањи од осталих на Малти, али с декорираним мегалитима. Село Мџар уз храмове је заправо вековима старије од храмова (око 3800. п. н. е.) и ту је пронађено много керамике из тог времена (Мџар култура).[20]
Таршиен око 3600—2800. п. н. е. Таршиен 35° 31′ 17″ С; 14° 18′ 16″ И / 35.5215° С; 14.3045° И / 35.5215; 14.3045 Комплекс од три храма је пронађен 400 метара источно од Хипогеума у Хал-Сафлијени и за разлику од осталих храмова он је са свих страна окружен модерним насељем. Најстарији храм чине две паралелне полукружне апсиде с пролазом између њих. Јужни источни храмови су изграђени касније и копирају старији по облику (полукружне симетричне апсиде с пролазом) али први има два пара апсида и изграђен је од великих монолита, а други има три пара апсида прецизиније клесаних монолита и богатије је украшен разноликим животињским мотивима у плитком рељефу.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ [url=http://www.otsf.org/ Malta Temples and The OTS Foundation], са Отсф.орг. Посећено 14. октобра 2011.
  2. ^ The Prehistoric Archaeology of the Temples of Malta, sa Bradshawfoundation.com, 22. јула 2002. Посећено 14. октобра 2011.
  3. ^ Blouet, Prehistoric Temples of Malta. стр. 22., 16. мај 2008. Посећено 14. октобра 2011.
  4. ^ Trump, David; Cilia, Daniel (2002). Malta: Prehistory and Temples. Malta: Midsea Books Ltd. ISBN 978-99909-93-94-3. 
  5. ^ Trump & Cilia 2002, стр. 140–141. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFTrumpCilia2002 (help)
  6. ^ Kordin III Ancient Temple - megalithic.co.uk
  7. ^ [1]
  8. ^ [2]
  9. ^ Destroyed Temples, Hal-Ginwi
  10. ^ [3]
  11. ^ [4]
  12. ^ [5]
  13. ^ [6]
  14. ^ [7]
  15. ^ [8]
  16. ^ [9]
  17. ^ Mayrhofer Żammit, The Prehistoric Temples of Malta and Gozo, 1995, Malta. стр. 152.
  18. ^ Malteška baština Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2013) na heritagemalta.com. Посећено 14. октобра 2011.
  19. ^ Mario Vassalo, The planning and layout of the Maltese neolithic temples Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2008) na weathermalta.net. Посећено 14. октобра 2011.
  20. ^ Trump & Cilia 2002, стр. 154–155. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFTrumpCilia2002 (help)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • {{Cite book| ref=harv |last1=Trump|first1=David|last2=Cilia|first2=Daniel|title=Malta: Prehistory and Temples|publisher=Midsea Books Ltd.|location=Malta||year=2002|id=ISBN 978-99909-93-94-3
  • Trump, David; Cilia, Daniel (2002). Malta: Prehistory and Temples. Malta: Midsea Books Ltd. ISBN 978-99909-93-94-3. 


Литература

[уреди | уреди извор]
Мегалитски храмови на Малти на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мегалитски_храмови_на_Малти&oldid=27673105”