Епископ шабачки Мелентије (Никшић)
| Мелентије (Никшић) | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1780. |
| Место рођења | Брезова, |
| Датум смрти | 16. јун 1816. (35/36 год.) |
| Место смрти | Шабац, |
| митрополит ужичко-ваљевски | |
| Године | 1815-1816 |
Мелентије Симеоновић Никшић (Брезова код Студенице, 1780[1] — Шабац, 16. јун 1816) је био митрополит ужичко-ваљевски, од 1815. до 1816. године.[2]
Мелентије Никшић је постао јеромонах око 1800. године. Одликовао се у Првом српском устанку, а 1813. године пребегао је у Срем и неко време становао у манастиру Фенеку. Доцније се вратио у Србију и постао студенички архимандрит. Кнез Милош га је послао са кнезом Аксентијем као изасланика у Цариград где је посвећен за ужичко-ваљевског владику, са почасним насловом митрополита.
По повратку у Србију, почео је да уређује епархијску управу, са седиштем у Шапцу. Мелентије Никшић је био врло поносит и писао се: „владика ужичко-ваљевско-руднички и архиепископ шабачки“. Кнез Милош се бојао тога угледног, богатог и амбициозног владике, те га је Марко Штитарац, по Милошевом упутству, 16. јуна 1816. године убио.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Милан Ђ. Милићевић: „Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба“, одредница „Никшић Мелентије“, стр. 439, Београд, 1888. године
- ^ Вуковић 1996.
- ^ Вук Ст. Караџић: "Тајна историја Милошеве Србије", Београд 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Радосављевић, Недељко В. (2007). Православна црква у Београдском пашалуку 1766-1831: Управа Васељенске патријаршије. Београд: Историјски институт.
