Метаморфозе изданка
Под дејством специфичних еколошких утицаја стабла неких биљака добијају неку другу функцију, па стога мењају и своју форму.
Изданци за магационирање хране
[уреди | уреди извор]Ови изданци служе за магационирање резервних продуката (скроб, инулин, липиди, протеини), а такође и за вегетативно размножавање и преживљавање непогодних услова (презимљавање). То су:



Ризом
[уреди | уреди извор]Ризом представља ваљкасто задебљалу осовину изданка који има неограничено растење. То је подземно стабло са скраћеним интернодијама и ситним, љуспастим листовима. Јавља се код многих вишегодишњих зељастих биљака. На ризомима се образују пазушни пупољци, из којих се развијају изданци, а са доње стране адвентивни коренови. Гранање ризома може бити моноподијално и симподијално. Ризом се јавља као хоризонтални и усправно растући ризом.
Луковица
[уреди | уреди извор]Луковица представља подземни скраћени изданак са сочним љуспастим листовима, где се магационирају хранљиве материје. Јављају се код многих монокотила и неких пролећница. Луковице могу бити туникатне које имају спољашње заштитне листове (лукови) и црепасте где се листови прекривају као црепови на крову (љиљани). На надземним деловима биљке, у пазуху листова, пупољци који је требало да се развијају у изданак, преобраћени су директно у луковицу, која служи за размножавање.
Кртола
[уреди | уреди извор]Кртола представља подземни изданак цилиндричног или лоптастог облика, са врло скраћеним интернодијама, ограниченог растења и има добро развијен паренхим за магационирање хране. Кртола може бити надземна и подземна.
Изданци за магационирање воде
[уреди | уреди извор]Ова метаморфоза позната је код стаблових сукулената, као адаптација на сушу. Изданци су сочни и задебљали, листови су претворени у трнове, а стабло преузима функцију листа. То су:
Кладодије
[уреди | уреди извор]Кладодије су пљоснати изданци који личе на листове.

Трнови
[уреди | уреди извор]Трнови се у пазуху листова јављају као шиљате творевине са доста механичког ткива, што је карактеристично за биљке сувих и топлих станишта (исте биљке на влажном станишту не образују трнове већ нормалне изданке са листовима), као адаптација на сушу. Могу бити разгранати (гледичија) и неразгранати (глог).

Рашљике (витице)
[уреди | уреди извор]Рашљике представљају кончасте творевине, које обавијају страну подлогу. Могу бити разгранате (винова лоза) и неразгранате (Passiflora).
Филокладије
[уреди | уреди извор]Филокладије су листолике метаморфозе изданка које личе на лист и преузимају његове улоге, ограниченог раста, нешто грубљи и чвршћи од листова, који су, у овом случају, редуковани.

Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Практикум из пољопривредне ботанике са радном свеском, аутори: Драгана Ранчић, Светлана Аћић, Иван Шоштарић.
- Ботаника 9. изданње, аутори: Момчило Којић, Софија Пекић, Зора Дајић.