Епископ тимочки Милутин
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Милутин (Стојадиновић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија тимочка |
| Чин | епископ |
| Титула | епископ тимочки |
| Седиште | Зајечар |
| Године службе | од 1977. до 1992. |
| Претходник | Методије (Муждека) |
| Наследник | Јустин (Стефановић) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Марко Стојадиновић |
| Датум рођења | 23. јул 1918. |
| Место рођења | Горњи Ковиљ, код Новог Сада, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 20. септембар 1992. (74 год.) |
| Место смрти | Манастир Суводол, Селачка, СР Југославија |
Милутин (световно Марко Стојадиновић, Горњи Ковиљ, 23. јул 1918 — Манастир Суводол, 20. септембар 1992) био је епископ Српске православне цркве.
Световни живот
[уреди | уреди извор]Епископ Милутин (световно Марко Стојадиновић), рођен је у Горњем Ковиљу 23. јула 1918. године. Завршио је Богословију Светога Саве у манастиру Раковици, а Богословски факултет у Београду.
Монашки живот
[уреди | уреди извор]Замонашен је по чину мале схиме у манастиру Гргетегу 10. августа 1939. године. У чин ђакона рукоположио га је 27. септембра 1940. епископ нишки Јован, а у чин презвитера на Преображење Господње 1945. године епископ будимљански Валеријан. Пре избора за епископа био је намесник манастира Гргетега, економ патријаршијског двора у Сремским Карловцима, вероучитељ, старешина манастира Крушедола, помоћник управника патријаршијског двора у Београду, чиновник Епархије сремске, професор богословија у Призрену, Београду и Сремским Карловцима, где је постао и првим послератним ректором. Одликован је достојанством синђела, чином протосинђела и архимандрита.
По препоруци Светог архијерејског синода добио је стипендију Екуменског савета цркава и био је на постдипломским студијама на Старокатоличком факултету у Берну академијске 1960/61. године.
Изабран је за епископа тимочког 1977. године и хиротонисан у Саборној београдској цркви 10. јула исте године.
Епископ Милутин преминуо је 20. септембра 1992. године и сахрањен у манастиру Суводолу.
Литература
[уреди | уреди извор]- Радомир Д. Аћимовић, парох лондонски: Зборник приступних беседа новохиритонисних епископа Српске православне цркве од 1946. до 2007. године, Штампарија Српске патријаршије Београд, Београд - Лондон, 2008. (стране 223-233).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
