Пређи на садржај

Мува

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Муха)

Муве
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Diptera
Подред: Brachycera
Zetterstedt, 1842
Инфраредови

Asilomorpha
Muscomorpha
Stratiomyomorpha
Tabanomorpha
Vermileonomorpha
Xylophagomorpha
Archisargoidea

Муве или мухе (Brachycera) су подред инсеката који припада реду двокрилаца (Diptera).[1][2] Веома су распрострањене и честе у близини људских насеља.

Према грађи и улози усног апарата муве се деле на две групе:

  1. муве које сишу крв и имају усни апарат за бодење и сисање; у ову групу спадају породице:
  2. муве чији је усни апарат прилагођен за лизање па не сишу крв, а припадају им, између осталих, породице:

Муве које сишу крв

[уреди | уреди извор]

Муве це-це (Glossina)

[уреди | уреди извор]

Муве це-це живе у тропским крајевима и представљају прелазног домаћина трипанозоме коју убодом преносе на човека и животиње изазивајући болести:

  • Glossina palpalis, преноси трипанозому која изазива болест спавања;
  • Glossina morsitans, преносилац друге врсте трипанозоме која узрокује болест нагана код говеда.

Муве зунзаре

[уреди | уреди извор]
Calliphora vomitaria
  • Calliphora erythrocephala је дужине око 10 mm и живи у становима од марта до новембра месеца. Тело је плаве боје металног одсјаја, а на трбуху се налазе беле длачице. Полаже јаја у материје животињског порекла најчешће куваном и свежем месу, а могу се ларве наћи и у ранама и цревном систему човека.
  • Calliphora vomitaria је слично претходној врсти металног одсјаја само љубичасте боје и нема белих длачица на трбуху. Погодује јој виша температура него њеној најближој, претходно описаној сродници па се у становима може наћи од априла до октобра. Јаја полаже у материјама животињског порекла које су у стању распадања. Може се наћи и у ноздрвама људи који спавају на отвореном простору.
  • Lucilia cesar се назива златна зунзара по златно-зеленој боји тела. Ситнија је од претходних врста, дужине 7-10mm. Ларве се развијају у материјама у распадању, а могу се наћи у ранама човека и животиња и на лешевима. Може да изазове цревни мијазис, а исто тако и да пренесе узрочнике многих болести.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „BRACHYCERA | 1 Definitions of Brachycera - YourDictionary”. www.yourdictionary.com. Your Dictionary. Приступљено 16. октобар 2020. 
  2. ^ „Suborder Brachycera - Flies (Order: Diptera) - Amateur Entomologists' Society (AES)”. www.amentsoc.org. Amateur Entomologists Society. Приступљено 16. октобар 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]