Пређи на садржај

Северноамерички споразум о слободној трговини

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са НАФТА)
Северноамерички споразум о слободној трговини
North American Free Trade Agreement  (енглески)
Tratado de Libre Comercio de América del Norte  (шпански)
Accord de libre-énchange nord-américain  (француски)
Застава Северноамеричког споразума о слободној трговини
Лого Северноамеричког споразума о слободној трговини
Чланице Северноамеричког споразума о слободној трговини, Канада, САД, Мексико
СкраћеницаНАФТА
Датум оснивања1. јануар 1994.; пре 30 година (1994-01-01)
Типслободна трговинска зона
Правни статусспоразум на снази
СедиштеОтава, Вашингтон и Мексико Сити
Чланови Канада,
 САД,
 Мексико
Службени језициенглески, шпански и француски
Буџет$24,8 билиона[1]
Веб-сајтwww.naftanow.org
NAFTA GDP – 2012 : IMF – Свјетска економска база података (октобар 2013)

Северноамерички споразум о слободној трговини (енгл. North American Free Trade Agreement (NAFTA), фр. Accord de libre-échange nord-américain (ALÉNA), шп. Tratado de Libre Comercio de América del Norte (TLCAN)), познат по свом акрониму НАФТА (од енгл. скраћенице), је споразум између Канаде, Мексика и САД којим је створен трговински блок у Северној Америци.[2] Споразум је ступио на снагу 1. јануара 1994. године. Он је заменио Споразум о слободној трговини између Канаде и САД. Гледајући укупан бруто друштвени производ ове три земље, мерен према односу куповне моћи, овај трговински савез је највећи на свету, док је по номиналном бруто друштвеном производу други на свету. НАФТА има две допуне: Северноамерички споразум о сарадњи у области животне средине и Северноамерички споразум о сарадњи у области радне снаге.

Подстицај за северноамеричку зону слободне трговине започео је амерички предсједник Роналд Реаган, који је ту идеју уврстио у своју председничку кампању 1980. Након потписивања Споразума о слободној трговини између Канаде и САД 1988, администрација америчког председника Џорџа Х. В. Буша, мексичког председника Карлоса Салинас де Гортарија и канадског премијера Брајана Малронија сложили су се да преговарају о питањима која су обухваћена споразумом NAFTA. Свака страна је поднела споразум за ратификацију у својим главним градовима у децембру 1992. године, али NAFTA се суочила са значајним противљењем у САД и у Канади. Све три земље ратификовале су споразум NAFTA 1993. године након додавања два споредна споразума, Северноамеричког споразума о радној сарадњи (NAALC) и Северноамеричког споразума о сарадњи у области заштите животне средине (NAAEC).

Доношење споразума NAFTA резултирало је уклањањем или смањењем трговинских и инвестиционих баријера између САД, Канаде и Мексика. Ефекти споразума у погледу питањима као што су запошљавање, животна средина и економски раст били су предмет политичких спорова. Већина економских анализа показала је да је NAFTA била корисна за северноамеричке економије и просечног грађанина,[3][4][5] али је нанела штету мањем делу радне снаге у индустријама изложеним трговинској конкуренцији.[6][7] Економисти су сматрали да би повлачење из споразума NAFTA или поновни преговори о њему на начин којим би се поново успоставиле трговинске баријере негативно утицали на америчку економију и узроковали губитке радних места.[8][9][10][11] Међутим, Мексико би био много озбиљније погођен губитком посла и смањењем економског раста, краткорочно и дугорочно.[12]

Циљеви

[уреди | уреди извор]

Циљеви овог споразума су[13]:

  • уклањање препрека у трговини, и олакшавање кретања добара и услугâ између земаља чланица;
  • промовисање услова за поштено учествовање на тржишту и зону слободне трговине;
  • суштинско повећање могућности за улагање у земљама чланицама;
  • обезбеђивање одговарајуће и ефикасне заштите и примене закона о интелектуалној својини у свакој од земаља чланица;
  • стварање ефикасних процедура за примену овог Споразума, за све владе и за превазилажење неспоразума;
  • успостављање оквира за даљу трилатералну, регионалну и мултилатералну сарадњу ради ширења и повећања добробити овог Споразума.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. Архивирано из оригинала 14. 2. 2021. г. Приступљено 5. 9. 2017. 
  2. ^ NAFTA Secretariat Архивирано април 12, 2013 на сајту Wayback Machine. Nafta-sec-alena.org (June 9, 2010). Retrieved on July 12, 2013.
  3. ^ „NAFTA's Economic Impact” (на језику: енглески). Council on Foreign Relations. Архивирано из оригинала 2017-07-21. г. Приступљено 2017-07-18. 
  4. ^ „Poll Results | IGM Forum”. www.igmchicago.org. 13. 3. 2012. Архивирано из оригинала 22. 6. 2016. г. Приступљено 2016-01-01. 
  5. ^ Gonzales, Lilia (14. 11. 2016). „El Economista”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2016. г. Приступљено 15. 08. 2021. 
  6. ^ Hiltzik, Michael (30. 1. 2017). „NAFTA doesn't count for much economically, but it's still a huge political football. Here's why”. Los Angeles Times (на језику: енглески). ISSN 0458-3035. Архивирано из оригинала 29. 8. 2017. г. Приступљено 18. 7. 2017. 
  7. ^ Rodrik, Dani (јун 2017). „Populism and the Economics of Globalization”. NBER Working Paper No. 23559. doi:10.3386/w23559 Слободан приступ. 
  8. ^ „Driving Home the Importance of NAFTA | Econofact”. Econofact (на језику: енглески). Приступљено 2017-02-15. 
  9. ^ Eric Martin, Trump Killing Nafta Could Mean Big Unintended Consequences for the U.S., Bloomberg Business (October 1, 2015).
  10. ^ „Which American producers would suffer from ending NAFTA?”. The Economist. Приступљено 2017-02-19. 
  11. ^ Journal, Julie Wernau | Photographs by Mark Mahaney for The Wall Street (2017-02-12). „Denim Dilemma”. Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Приступљено 2017-02-12. 
  12. ^ „Nafta withdrawal would hit US GDP without helping trade deficit – report”. Financial Times. 
  13. ^ „What is the NAFTA?”. www.nafta-sec-alena.org. 24. 12. 2013. Приступљено 24. 12. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Северноамерички споразум о слободној трговини на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Северноамерички_споразум_о_слободној_трговини&oldid=28422068”