Наташа Радосављевић Нара
Наташа Радосављевић Нара | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1968. |
Место рођења | Светозарево, данас Јагодина, СФР Југославија |
Уметнички рад | |
Поље | сликарство, поезија, калиграфија, дизајн накита |
Наташа Радосављевић Нара (Светозарево, данас Јагодина, 1968) српска је песникиња и сликарка.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 2. новембра 1968. године у Светозареву, данашњој Јагодини. По апсолвирању на Правном факултету, завршила је Вишу школу ликовних и примењених уметности у Београду, где и данас живи бавећи се оним што воли и што је само по себи награда, сликањем и писањем поезије. Бави се још калиграфијом и дизајном накита.
Ликовни израз
[уреди | уреди извор]Нара је импресиониста по опредељењу. Слика уљаним бојама на платну. Као изразити колориста ствара подједнако сликарском шпахтлом и четкицом, од светлих, пастелних тонова до јаких, ватрених нијанси црвене и зелене, од углачаних површина до пастуозних грубих наноса боја. Највише слика пејзаже, али и портрете, актове и мртве природе. Поједине слике имају припадајућу песму која је написана на полеђини тих слика. Више пута је колективно излагала слике, али и калиграфију на Сајму књига у Београду у оквиру међународне изложбе под покровитељством Удружења за заштиту ћирилице.
Песнички израз
[уреди | уреди извор]Песникиња је лиричар и симболиста. Песме гради од слободног стиха до строгости сонета и риме. Пише о суштини живота, а највише о љубави, претежно у краткој форми. На корицама књига су њене слике, а у књигама њене илустрације. Прва књига је штампана у форми хербаријума, друга садржи прву песму писану руком, тако да је свака књига оригинал, а трећа књига садржи циклус песама – Тролист за тролистом - који промовише нову форму стихотворенија где три самосталне песме спојене чине нову целину, нову песму. Неке песме су преведене на бугарски и македонски језик. Објављене су у многим Зборницима, књижевним часописима и новинама у земљи и иностанству.
Самосталне изложбе
[уреди | уреди извор]- Галерија сцене „Црњански”, у Београду, 2002.
- Галерија „Мадам”, у Панчеву, 2002.
- Галерија Дома војске Србије у Београду, 2005.
- Културни центар у Јагодини, 2005.
- Плави клуб, у Београду, 2005.
- Фоаје позоришта у Старој Пазови, 2006.
- Галерија антикварница „Нинке”, у Београду, 2007.
- Руски дом у Београду, 2008.
- Галерија САД „Византија”, у Београду, 2009.
- Креативна радионица „На сунчаној страни”, у Београду, 2009.
- Министарство за дијаспору у Београду, 2010.
- Галерија позоришта у Пули, Хрватска, 2010.[1]
- Народно позориште у Београду, 2013.
- УК „Вук Караџић”, у Београду, 2014.
- РТС, у Београду, 2016.[2]
- „Кућа Ђуре Јакшића” у Београду, 2018.
- Дом културе у Берову, Македонија, 2018.
- Дом културе у Радовишу, Македонија, 2018.
- Општина Бутел у Скопљу, Македонија, 2018.
- Библиотека у Кочанима, цртежи, Македонија, 2018.
- Завичајни музеј у Јагодини, 2018.[3][4]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Прва књига ПРОТОК ЕНЕРГИЈЕ, објављена је 2011. године у Београду.[5]
- Друга књига САЖИМАЊЕ, објављена је 2014. године у Београду.
- Трећа књига ПОЉУБАЦ ТИШИНЕ, објављена је 2018. године у Београду.
Пише песме за децу и била учесник је великог фестивала за децу Витезфест 2014, у Београду. Учествовала је на међународном песничком сусрету „Аца Караманов” у Радовишу- Македонија, 2017. године. У оквиру међународне манифестације „Арт варијације” Стари поток у Кочанима - Македонија, одржана је њена промоција свих књига, 2018. године.
Награде
[уреди | уреди извор]- Добитник је награде на конкурсу КЛУЈ-а, у Јагодини 1995. године и на мајској изложби сцене „Црњански” у Београду 2002. године, за сликарство
- На међународном конкурсу у Бугарској, 2013. године, проглашена је за достојног представника своје земље, за поезију
Чланство у организација и удружењима
[уреди | уреди извор]- Сликарство:
- УСУ „Ђура Јакшић” од 1994. године
- КЛУЈ Јагодине од 1995. године
- ЛК „Ђуро Салај” од 2001. године
- САД „Византија” од 2009. године
- Поезија:
- Удружења песника Србије од 2013. године
- Удружења књижевника Србије од 2017. године
- Књижевне заједнице Југославије од 2018. године
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Dani srpske kulture u Istri”. Culturenet. Приступљено 8. 2. 2019.
- ^ „Nataša Radosavljević NARA samostalna IZLOŽBA U RTSu 23.12.16.-23.01.17. By Vladan Rakic”. You Tube. Приступљено 8. 2. 2019.
- ^ „„Let i pev” u Jagodini”. RTS. Приступљено 8. 2. 2019.
- ^ „Održano umetničko veče Nataše Radosavljević Nare u Jagodini”. KCN. Архивирано из оригинала 9. 2. 2019. г. Приступљено 8. 2. 2019.
- ^ „Knjiga Nataše Nare”. Blic. Приступљено 8. 2. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]