Ново Село (Суровичево)
Ново Село | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Грчка |
| Периферија | Западна Македонија |
| Округ | Лерин |
| Општина | Суровичево |
| Становништво | |
| — 2021. | 0 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 38′ 00″ С; 21° 38′ 00″ И / 40.6333° С; 21.6333° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 580 m |
  Ново Село Ново Село на карти Грчке | |
Ново Село (Новоселско, грч. Νέα Κώμη, Неа Коми, до 1926. године грч. Νόβο Σέλο, Ново Село или грч. Νοβοσέλι, Новосели[1]) је некадашње насеље у Грчкој у општини Суровичево, периферија Западна Македонија.
Географија
[уреди | уреди извор]Ново Село се налазилона око 5 км јужно од Суровичева, на самом путу за Кајлар, на надморској висини од 580 метара. Састојало се од два читлучка насеља Горње и Доње Ново Село или Ветко и Чифлик Ново Село.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Према Етнографији вилајета Адријанопољ, Монастир и Салоника, штампаној у Цариграду 1878. године, која се односила на мушко становништво 1873. године Ново Село је означено као село у кази Џумали са 106 домаћинства и 16 житеља муслимана и 330 Словена.[3] Васил Канчов бележи 1900. године да је насеље било читлучки посед неког бега на коме је било 120 Рома.[4] Боривоје Милојевић наводи 1920. године да је у Ветко Ново Село било 5 турских кућа а у Чифлик Новом Селу 3 турске куће.[5] На попису 1913. године насеље има 32 житеља, док се на попису 1920. године не спомиње. Изгледа да су на овом простору мештани села Љубетино имали колибе због обрађивања својих имања, па се на попису 1928. године насеље спомиње са 13 житеља, све мушкарци. Ново Село се на наредним пописима не спомиње јер је напуштено.[6]
Становништво
[уреди | уреди извор]| Година | 1913 | 1920 | 1928 |
|---|---|---|---|
| Становништво | 32 | 0 | 13 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Νοβοσέλο --Νέα Κώμη pandektis.ekt.gr
- ^ Христов Симовски 1998, стр. 151.
- ^ „Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, с. 84-85.
- ^ Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“. София, (1900). стр. 251.
- ^ Милојевић 1920, стр. 22.
- ^ Христов Симовски 1998, стр. 166.
Литература
[уреди | уреди извор]- Милојевић Ж., Боривоје (1920). Јужна Македонија: антропогеографска испитивања. Београд.
- Симовски Христов, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија. Скопје.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Δήμος Αμυνταίου (језик: грчки)
