Пређи на садржај

Олга Богдановић Милуновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Олга Богдановић Милуновић
Лични подаци
Датум рођења(1913-02-12)12. фебруар 1913.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти1993
Место смртиБеоград, СР Југославија
ЗанимањеСликарка
Породица
СупружникМило Милуновић
ДецаКоља Милуновић
Уметнички рад
ПољеСликарство
ПокретПостимпресионизам
ПравацУљано сликарство, Пастел, Акварел

Олга Богдановић Милуновић (Београд, 12. фебруар 1913. — Београд, 1993.) била је српска сликарка.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Олга Богдановић је завршила је Уметничку школу у Београду. Између два рата боравила је у Паризу, где 1931. упознаје Мила Милуновића, са којим се венчала 1932. у цркви Светог Петра и Павла на Топчидеру. Кум на венчању им је био Павле Бељански.[1]

После рата, пре коначног пресељења у Београд 1948, Олга живи и ствара на Цетињу. Слика (уља, пастеле и аквареле) у духу интимистичког сликарства, које је усвојила за време боравка у Паризу. Реално дефинисане предмете временом трансфигурира у асоцијативне форме, које су карактеристичне за њене радове са мотивима пејзажа.[2] Уз пејзаже, слика и мртву природу, у јасном колориту и постимпресионистичким начином.[3]

Била је чланица УЛУЦГ-а од 1947. и УЛУС-а од 1957. године.[2]

Најзначајнији радови

[уреди | уреди извор]
  • Виноград, 1938;
  • Кућа у Светом Стефану, 1950;
  • Предео са Саве;
  • Београдска ложионица;
  • Цетиње, 1962.

Портрети

[уреди | уреди извор]
  • Дјевојчица, 1957.[2]

Самосталне изложбе

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Olga Milunovic”. Galerija prodaja slika Beli Andjeo Beograd GLAVNI SAJT slike slikar cena (на језику: српски). Приступљено 2024-12-08. 
  2. ^ а б в „LLUCG”. leks.canu.ac.me. Приступљено 2024-12-08. 
  3. ^ Ликовна енциклопедија Југославије, Том 1, А – Ј. Загреб: Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа". 1984. стр. 148. 

Литература

[уреди | уреди извор]